Uoči Uskrsa

Strasna nedelja se završava Velikom subotom. To je poseban dan, kada vernici očekuju najradosniji događaj čitave crkvene godine – svetli praznik Vaskrsnuća Gospodnja. Ove godine neke pravoslavne crkve, među njima RPC i SPC, slave Uskrs 5. maja.

Prema tradiciji, glavnu liturgiju subote služi prvojerarh RPC. Osobina ovog bogosluženja je zamena odeždi sveštenika. Crne i ljubičaste odežde, koje simbolišu tugu i nesreću, oni menjaju za bele – to je boja radosti i sreće. Veliku subotu od prastarog doba nazivaju danom mira ili danom tišine, - ispričao je u intervjuu radiokompaniji Glas Rusije nastojatelj moskovskog hrama prepodobnog Serafima Sarovskog protojerej Maksim Kozlov.

- U subotu Spasitelj je telom bio u grobu, dušom je on sišao u had da bi odande izveo duše umrlih ljudi Starog Zaveta. Taj dan počinje od liturgije Velike subote, kada se čita mnogo starozavetnih proročanstava o vaskrsnuću Hristovom, koja su postojala u doba Starog Zaveta više vekova pre hrišćanstva. Posle tog bogosluženja u crkvama osvećuju obojena jaja, uskršnje kolače i poslastice od mladog sira, uveče u svim hramovima počinju radosna uskršnja bogosluženja.

Običaj osvećivanja hrane je došao iz Evrope, gde je on poznat već od 8. veka. Uskršnje jaje podseća vernike na krv, koju je Isus prolivao na Krstu, ono simboliše početak novog života. Običaj poklanjanja za Uskrs obojenih jaja nastao je još u prvom veku po Rođenju Hristovom. Jedno od predanja glasi da je prvo obojeno jaje poklonila Pilatu Bogorodica, pokušavajući da spase Svog Sina od smrti. Prema drugoj verziji, neki siromah je nosio korpu sa jajima da bi ih prodao. Međutim, kada je sreo Isusa, on Mu je pomogao. Posle toga su jaja dobila divnu boju. Prema trećoj legendi, kapi krvi Spasitelja su obojile jaja crvenom bojom, a Bogorodičine suze su ukrasile ljusku lepim ornamentom.

Velike subote pravoslavne vernike čeka još jedno čudo – samo na taj dan na Grob Gospodnji u Jerusalimu silazi Blagodatna vatra. Divan fenomen sve do sada niko ne može da objasni. Međutim, svake godine desetine hiljada hodočasnika iz mnogih zemalja, čak i nepravoslavnih, dolaze u Svetu Zemljuk da bi svojim očima videli silazak Svete vatre. Počev od 2007. godine zahvaljujući fondu Andreja Prvozvanog Blagodatnu vatru svake godine mogu da vide vernici Rusije. Inače tradicija donošenja vatre iz Jerusalima u predele RPC počinje od 11. veka. O tome je u intervjuu Glasu Rusije ispričao potpredsednik fonda Andreja Prvozvanog Mihail Jakušev.

- Prve vesti o donošenju Svete vatre u Kijevsku Rusju datiraju iz tog vremena zahvaljujući beleškama igumana Danile. U njevovim pismima čitamo da je on stavio svoje kandilo na Grob Gospodnji pored čaše jerusalimskog patrijarha, pune svetog ulja. Posle silaska vatre igumani su dozvolili da se odnesu čaša i kandilo. Nažalost, ne znamo u kakvom je vidu on doneo vatru u Rusiju. Poznato je da je on išao nekoliko meseci.

Danas Sveta vatra stiže u Rusiju za tri sata – specijalnim avionom. Sa aerodroma u Moskvi je odmah nose u Hram Hrista Spasa. Palenje sveća od te vatre je znak početka Uskršnje liturgije i prazničnih svečanosti.

Prema anketiranju sociologa ove godine će slaviti Uskrs većina stanovnika Rusije. Tradicionalne uskršnje kolače i obojena jaja je pripremilo više od 70 odsto građana zemlje. Svaki deseti građanin će učestvovati u noćnom bogosluženju.