Back in Jugoslavija. Ali bez Titovog portreta.

Mnogi me pitaju zašto baš Jugoslavija? Odgovaram: ljubav u poznim godinama. I još jedno objašnjenje našao sam za sebe – verovatno sam u prošlom životu živeo tamo, kaže Sergej Tjurikov, autor internet-projekta pod radnim nazivom Sećajući se Jugoslavije ili Putovanje u Jugoslaviju.

- Kada je zemlja postojala, ja nisam imao prilike tamo da boravim: bio sam vojnik, zato nisam smeo da napuštam zemlju. Tako da je Jugoslavija bila moj neostvareni san, ljubav na daljinu: nešto sam znao o njoj, čitao, gledao, zanimale su me informacije. A kada se pojavila mogućnost da putujem – počeo sam da putujem po zemljama bivše Jugoslavije. Oko godinu dana uveče sam sedeo na Internetu: mnogo je sajtova o Srbiji, ima sajtova o Hrvatskoj, malo o Crnoj Gori, ali praktično nema sajtova posvećenih Jugoslaviji. Da, zemlja više ne postoji, ali ostali su ljudi koji su živeli u njoj, pamte je. Shvatio sam da na Internetu postoji prazna niša koju treba popuniti.

Osnova sajta biće biblioteka knjiga o Jugoslaviji koja će, objašnjava Sergej Tjurikov, biti podeljena na nekoliko tematskih odeljaka.

- Kada putuješ na ekskurzije po raznim zemljama, u autobusu uvek vidiš jednu istu sliku: osnovna masa deluje po principu „pogledaj desno-levo, izašao, fotografisao, dalje krenuo“. Ali uvek postoje 3-4 čoveka koji zasipaju vodiča pitanjima. Ljudi koji se vraćaju kući i počinju da traže literaturu na datu temu poslužili su mi kao primer – njima je u prvom redu sajt i namenjen. Kao i studentima, koji proučavaju jugoslovensko pitanje. Potrudićemo se da sakupimo što je moguće više materijala na jednom sajtu, po mogućnosti. U velikoj meri ljudi se zanimaju za Titovu Jugoslaviju, zato će se informacija o njoj susretati često. Pri tome mi ćemo, naravno, pisati i o zemljama koje su se formirale posle raspada Jugoslavije, biće forum, odeljak o kuhinji, putovanjima, balkanskom filmu.

Posle boravka u Srbiji shvatio sam šta je to fenomen jugonostalgije, jer mnogi vide ovu zemlju sa pozitivne strane, kaže Sergej Tjurikov.

- Svi ljudi žele da žive u miru i određenom blagostanju. U jednom trenutku u Jugoslaviji se sve srušilo, ljudi pamte vreme kada je bilo mirno i nije bilo nacionalnih konflikata. Ali ja pamtim frazu iz intervjua bosanskog režisera Danisa Tanovića, autora filma Ničija zemlja. Iz razgovora sa ljudima iz Srbije i Hrvatske  moglo bi se pomisliti kao da je rat tek juče završen, tako oni jedni druge mrze. A on odgovara da ne veruje u to. Ako oni mrze jedni druge, onda je to samo zato što previše liče: gledaju u ogledalo i mrze sopstveni odraz.

Na glavnoj stranici vašeg sajta biće portret Tita?

- Srbi sa kojima sam ja razgovarao kažu da bez Tita ne bi bilo ove Jugoslavije. Ali sa druge strane oni tako uredno govore da na prvo mesto ne treba stavljati njegovu fotografiju, pri tome, naravno, o njemu treba pisati, objavljivati materijale. Ispada ambivalentno: s jedne strane on je osigurao ovaj relativno miran život koji ljudi pamte, a sa druge strane njegove greške su doprinosile raspadu Jugoslavije.

Da li je moguć nekad ponovno ujedinjenje Jugoslavije?

- Pre nekoliko godina u periodici je bio upotrebljavan termin Jugosfera, koj obuhvata dinamiku razvoja poslednjih godina na teritoriji bivše Jugoslavije. U velikoj meri Jugosfera je ekonomski i socijalni fenomen. Ovaj termin jednostavno karakteriše obnovu izgubljenih veza među bivšim zemljama zajednice. Termin Jugosfera podrazumeva ne samo ekonomsku i socijalnu pozadinu, već i političku. Nije isključeno da će u skorije vreme između bivših članica bivše Jugoslavije biti još veća politička saradnja nego ranije. Ali u tom pogledu u kom je Jugoslavija postojala ona se nikada neće obnoviti, isto kao ni SSSR. Ali istorijski je tako ispalo da svi ovi narodi žive na Balkanu i oni će morati da komuniciraju, rade na zajedničkim projektima, trguju. U protivnom će svi postradati.