Gruzija na pragu promena

U Gruziji se pokreće predsednička predizborna kampanja. Kandidat vladajuće koalicije Gruzijski san Giorgi Margvelišvili poznat je širokoj publici kao ekspert koji je često kritikovao predsednika Sakašvilija, ali posebno nije ispoljavao političku aktivnost i svojstva lidera.

Svog kandidata je naveo i Predstavnički narodni sabor – udruženje koje je osnovano u Gruziji pre više od dve godine u cilju borbe protiv režima Sakašvilija. To je bivši predsednik parlamenta Nino Burdžanadze.

Komentariše predsednik Naučnog udruženja proučavalaca Kavkaza Alseksandar Krilov.

- Situacija u Gruziji je napeta. Sakašvilijeve pozicije slabe. Sve jače se ispoljavaju i druge političke snage. Premijer je odredio svoju kandidaturu. Sada će biti drugi kandidati. Između ostalog Burdžanadze, političar prve klase. Mada i pripada okruženju Ševernadzea, tačnije to nije nova generacija, već stara garda. Ona ima šanse. Ali one nisu tako velike.

Za sada sa svojim kandidatom odugovlači Jedinstveni nacionalni pokret, čiji lider je sam predsednik Mihail Sakašvili. Njegove pristalice će donositi odluku na osnovu rezultata preliminarnih izbora.

Eksperti govore da u Gruziji skoro niko ne shvata šta žele pristalice Sakašvilija. Oni nastavljaju da se bave omiljenom antiruskom retorikom koja je svima dosadila. Pri tome vladajuća koalicija Gruzijski san će koristiti druge argumente, smatra šef odeljenja za Kavkaz Instituta za zemlje ZND Feliks Stanevski.

- Osim potvrđivanja proatlantskog kursa Gruzije, akcenat će se stavljati na to da Gruzija pre svega treba da se bavi svojim unutrašnjim poslovima i da pokuša da normalizuje odnose sa Rusijom. U datom slučaju pod normalizacijom se podrazumevaju u prvom redu ekonomske veze dve zemlje, između ostalog stvaranje uslova za izlazak gruzijskog biznisa na rusko tržište.

Zna se da posle predsedničkih izbora stupaju na snagu ustavne popravke koje obziljno ograničavaju predsednička ovlašćenja. Realna vlast će preći u ruke premijera. Upravo zato aktualni šef kabineta Bidzina Ivanišvili smatra da naredni predsednik ne treba da bude politička figura.

Osnovni front političkog sukoba upravo i prolazi između premijera Ivanišvilija i predsednika Sakašvilija. Sa taške gledišta niza politikologa Sakašvili, prikrivajući se rusofobskom retorikom, uopšte nije protiv voeđnja izvesnog dijaloga sa Rusijom, najčešće konfidencionalnog. A rpijateljska retorija vladajuće koalicije u pogldu Rusije pražena je potpuno prozapadnim sadržajem spoljne politike. Međutim za stabilan razvoj zemlje dovoljno je da se lokalna politička elita pridržava progruzijske orijentacije. Tbilisi jednostavno treba da vodi sopstvenu, a ne prorusku, proameričku, prokinesku ili bilo koju drugu politiku. Gruzijska državnost će o toga biti samo na dobitku.

Sergej Duz,