Bitka za Južni Atlantik

U poslednje vreme stručnjaci sve češće Južni Atlantik nazivaju novim polom na političkoj karti sveta. Upravo tamo se u čvrst čvor vezuju interesi vodećih svetskih velesila i država koje postaju sve snažnije i teže ka tome da prošire i pojačaju svoje zone uticaja.

Praktično, u toku celog HH veka interesi vodećih velesila su se na ovaj deo Svetskog okeana odnosili samo posredno. Glavne morske bitke u Drugom svetskom ratu odvijale su se u Severnom Atlantiku. Ovaj rejon se nalazio u žiži pažnje SSSR i SAD i u toku celog trajanja hladnog rata.

Što se tiče južnog dela Atlantskog okeana, na njega je u prošlom veku budnu pažnju obraćala Britanija. Dokaz za to je u svakom slučaju njen rat s Argentinom za, na prvi pogled, mala ostrva. I ova borba nije završena, ukoliko se setimo da su sasvim nedavno Britanija i Argentina obrisale prašinu s teme Foklanda (ili Malvina, ako se rukovodimo geografijom zvaničnog Buenos-Ajresa).

Danas se u Južni Atlantik premešta centar vojno-strateške aktivnosti regionalnih i globalnih igrača, uveren je direktor Centra za strateške ocene i prognoze Sergej Grinjajev.

- U celini, sad se mogu zapaziti promene u rasporedu geopolitičkih snaga. To je pre svega vezano za to što se poslednjih godina menja opšta geopolitička slika sveta. Zapadnoevropski centri delimično gube svoj značaj, a azijski – stiču. U ovom kontekstu se odvija prekrajanje globalnih tržišta, transkontinentalnih saobraćajnih puteva i finansijskih tokova. U toku poslednjih godina pokrenuti su svi oni faktori koji određuju položaj geopolitičkog centra sile. Time se i određuje interesovanje za Južni Atlantik i druge regione planete.

Stručnjaci posebno ističu aktivnost niza ključnih regionalnih igrača. Na primer, Brazil punom parom gradi svoje atomske podmornice. Brazilci uopšte nameravaju da ozbiljno obnove svoju flotu koja se sastoji od lakog nosača aviona, koji su dobili od Francuza, i nekoliko desetina drugih brodova. Sve govori u prilog tome da Brazilci pokušavaju da uhvate prednost osećajući da nimalo melodramatične južnoatlantske strasti postaju užarene.

Na vrata regiona kuca i Kina. Obim njene trgovine sa zemljama Južnog Atlantika stalno raste. I uopšte, Podnebesnoj je već odavno tesno u okviru Pacifičkog obruča, smatra vojni stručnjak Aleksandar Širokorad.

- Brodovi kineske flote se već više puta pojavljuju u afričkim vodama – kako u Indijskom okeanu, tako i u Atlatiku. U buduće će se to samo pojačavati. Tim pre što Kina aktivno gradi nosače aviona. I oni se u najskorije vreme mogu pojaviti u Južnom Atlantiku. Postoje protivrečnosti između JAR i Brazila. Međutim, postoje i tendencije ujedinjenja u pogledu osnivanja, ako ne regionalnog vojnog bloka, onda neke zajednice zemalja Južnog Atlantika. Sad je teško reći kakvu ulogu će u toj zajednici igrati SAD. Ali, u svakom slučaju, SAD su Južni Atlantik smatrale prioritetnim rejonom od sredine HH veka. Amerikanci odatle, razume se, nikad neće otići.

Prilično simboličan gest bilo je to što su Amerikanci 2008. godine obnovili 4. flotu, koja je rasformirana sredinom prošlog veka, i u čiju zonu odgovornosti ulazi morska akvatorija oko Južne Amerike. Ovaj gest je izazvao oštru negativnu reakciju latinoameričkih zemalja, koje tradicionalno optužuju SAD za gospodarsko vladanje.

Što se tiče Indije, njeno prisustvo u Južnom Atlantiku se zasad ne može uporediti s kineskim, ali se i u jednom i u drugom slučaju može govoriti o zainteresovanosti Delhija za svoje parče regionalnog kolača. Po mišljenju Aleksandra Širokorada,

- Za Indiju je rt Dobre Nade još od XVII veka imao veliki značaj. Tim pre trgovački putevi oko rta stiču poseban značaj u svetlosti piratstva, koje se razvija u rejonu Crvenog mora, u vodama Somalije, oko Madagaskara i tako dalje. Kina i Indija sad aktivno pokušavaju da stvore flotu nosača aviona. Nije celishodno njeno korišćenje u blizini sopstvene obale. Dakle, ove jedinice će delovati na udaljenosti od 2-3 hiljade kilometara od obala Indije i Kine. Nije teško dosetiti se da će u radijus njihovog dejstva ući i Južni Atlantik. Pet flota – američka, indijska i kineska s jedinicama koje poseduju nosače aviona i priobalne flote JAR i Brazila će htele to ili ne predstavljati izvesne suparnike na moru.

Nedavno su nemački analitičari izneli pretpostavku da Južni Atlantik može da postane novi centar za vađenje energenata koji po svojim razmerama može biti poput Bliskog istoka. Istina, glavne rezerve korisnih ruda ispod okeanskog dna u ovom rejonu još nisu potpuno istražene. Može se raditi samo o pretpostavkama. Ipak, i to je sasvim dovoljno da vodeće velesile uvrste Južni Atlantik među svoje prioritete.

Sergej Duz