Ivanovski međunarodni dom: put u život

Prvi i jedinstveni na svetu Međunarodni dečiji dom praznuje svoj jubilej. Tokom svoje istorije duge 80 godina, ovaj je dom postao utočište za hiljade dece antifašista i politčkih zatvorenika. Na vojnim kartama Trećeg rajha Ivanovski dečiji dom je bio označen kao objekat koji bi među prvima trebalo uništiti. Na jubilej Internacionalnog doma, došlo je više od 500 pitomaca iz celog sveta.

Tipični ruski pejzaž: zeleni masiv Pustoš Bor i obrasle travom obale reke Talke. Ova mesta u gradu Ivanovu su postala rodna zemlja za 5000 inostrane dece, koja su našla utočište u okviru ovog doma. Prvi pitomci su bila deca iz Nemačke, Španije, Italije, Bugarske, priseća se predsednik Asocijacije pitomaca Međunarodnog doma Vangelis Ksirotiris:

- Međunarodni dom je predstavljao nekakav pokazatelj međunarodnih potresa. 30-tih godina, kada je fašizam uzeo maha po Evropi, kod nas su se pojavila deca antifašista. Hunta u Grčkoj, hunta i Čileu- deca, deca, deca... Potresi u Latisnkoj Americi, nacionalno- oslobodilačke borbe po Africi, sve se to moglo reći po deci koju su dovodili u dom. Moglo se videti da u određenim zemljama nije bilo mira.

U školi nisu predavali inostrane jezike. Svaki je pitomac obavezno učio svoj maternji jezik. Među sobom su deca razgovarala na ruskom, a tokom istorije postojanja ovog doma u njemu su živela deca iz više od 100 zemalja sveta! Pitomci se prisećaju svih aktivnosti u domu: nivo obrazovanja je bio toliko visok, da su se u svoje države oni vraćali kao prvorazredni stručnjaci.

Rusija je postala druga otadžbina za pitomce doma. Tokom Velikog otadžbinskog rata mnogi su pitomci pošli u boj kao dobrovoljci. Međunarodni dom je uvek svojevrsna asocijacija na antifašizam i internacionalizam. Danas je Ivanosvski dečji dom najveći u Rusiji. Tokom poslednjih godina, on je doduše izgubio svoj međunarodni karakter. Ali, kvalitet ove prosvetne ustanove je ostao aktuelan i danas, govori Georgij Muradov, zamenik šefa Rossotrudničestva:

- Moramo preduzeti mere, kako bismo vratili međunarodni status domu. Danas se svet razvija na takav način, da ipak kriznih tačaka ne biva manje u odnosu na prethodne decenije. Bespogovorno, deca sa mnogih kontinenata imaju potrebu za takvom brigom. Danas je to kriza u Siriji, do sada su to bile druge arapske države koje su preživele teška vremena i krupne potrese. Na mnogim mestima i dalje traju oružani sukobi i građanski rat.

I 80 godina nakon osnivanja, pitomci ovog jedinstvenog međunarodnog dečijeg doma, susreću se po čitavom svetu: U Iranu, Ekvadoru, Nemačkoj, Švedskoj. Ove godine, 500 pitomaca je došlo u Moskvu, kako bi se setili svog drugog doma. Kako oni sami kažu: „to je dom u koji se uvek žele vratiti.“

Jekaterina Ivanova,