Režim neširenja se ne odnosi na Aziju

Azijske zemlje ne žure da se razoružaju. Tokom protekle godine, nuklearni potencijali regiona su značajno porasli. Ovo je zaključak eksperata sa stokholmskog Međunarodnog institut za istraživanje mira.

Ukupan broj nuklearnih bojevih glava u svetu u 2012 je smanjen pre svega na račun SAD i Rusije, u skladu sa Sporazumom SNV-3. Međutim, azijske zemlje nemaju nameru da odustanu od planova koji se tiču razvoja nuklearnog potencijala. Pri tom, to ne rade samo zemlje "nesvrstane", koje nisu potpisnice Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja – Indija, Pakistan, već i Kina.

Stručnjaci sa stokholmskog instituta konstatuju da se trka u nuklearnom naoružanju ponovo zahuktava. Međutim, nema opasnosti od novih hladnoratovskih konfrontacija. SAD i Rusija - kao naslednica SSSR – zalažu se za konzistentno smanjenje nuklearnog potencijala. Novi kalem je povezan sa azijskim regionom, koji postaje epicentar svetske politike. Danas, najviše brige izazivaju protivrečnosti na relaciji Pakistan - Indija - Kina. Prve dve zemlje su se ne jednom nalazile na ivici otvorenog vojnog sukoba, pri tom, Islamabad i Nju Delhi nisu potpisnice Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, direktor Centra za evro-atlantsku bezbednost MGIMO Aleksandar Nikitin:

- Bilo kakvo nagomilavanje nuklearnog i raketnog oružja u današnjem svetu predstavlja potencijalnu opasnost, zato što postoji mogućnost njegovog neovlašćenog korišćenja. Posebno postoji velika opasnost u slučaju Indije i Pakistana, gde su zalihe u neposrednoj blizini. U periodima zategnutih odnosa, povremeno prestanu komunikacije na direktnoj telefonskoj liniji između Generalštaba dve zemlje, što je potpuno u suprotnosti sa logikom savremenih mera za izgradnju poverenja. U Aziji danas, u principu, ne postoje mere za izgradnju poverenja, slične OEBS-u. Nema ni sporazuma o kontroli naoružanja i razoružanja.

Važno je napomenuti da je Pakistan, danas, po broju nuklearnog oružja, ispred Indije - 120 raketa protiv 110. Još jednu opasnost za Nju Delhi predstavlja i to da bi Islamabad uskoro mogao prevazići problem sa sredstvima za dobavku oružja. Nuklearni uređaji se mogu bacati iz aviona ili biti korišćeni u svojstvu artiljerijskih granata. U svoje vreme, Južnoafrička republika je, takođe, u ovakvoj formi spremala svoj nuklearni arsenal, kažu stručnjaci. Međutim, glavna pretnja iz Pakistana nije u tome, naglašava direktor Centra za strateško okruženje Ivan Konovalov:

- Što se tiče Indije i Pakistana, tamo nikada nije postojala opasnost od upotrebe nuklearnog oružja. Međutim, treba priznati da je Pakistan - nestabilna zemlja. Čak i njihovi američki saveznici strahuju od razvoja situacije, gde bi moglo doći do upotrebe nuklearnog oružja.

Indo-kineska trka više liči na konfrontaciju iz vremena Hladnog rata, smatraju analitičari. Obe zemlje mogu povećati svoje mogućnosti, nakon čega bi sigurno došlo do pražnjenja. U principu, današnje povećanje arsenala Pekinga, povezano je sa strateškim promenama situacije u regionu, mišljenja je Aleksandar Nikitin:

- Kina se oseća omalovaženom u vezi sa stvaranjem američkog strateškog sistema za presretanje severnokorejskih raketa. Ove poslednje se kreću po istoj putanji kao i kineske, što znači da bi i one mogle postati objekti za presretanje od strane američkog sistema. Stvaranje američkog PRO u regionu, Kinu praktično lišava mogućnosti potencijalne nuklearne odmazde u slučaju napada. Ne više od 20 kineskih strateških nuklearnih raketa imaju domet da dosegnu teritoriju SAD, a američki sistem, sa samo 100 presretača može u potpunosti razoružati Kinu. Poboljšanje kineskih nuklearnih kapaciteta će se nastaviti, što je navedeno u takozvanoj Beloj knjizi o odbrambenoj politici Kine, objavljenoj pre mesec dana.

Sadašnja studija - nije prva, posvećena porastu nuklearnih tenzija u Aziji. U isto vreme, Rusija kao veteran "nuklearnog kluba" i jedan od vodećih regionalnih igrača, zalaže se za dosledno poštovanje principa neširenja nuklearnog oružja. Princip je sadržan u obnovljenom konceptu spoljne politike zemlje, i jedan je od prioritetnih. Moskva je podržala sankcije Saveta bezbednosti UN protiv Severne Koreje kao odgovor na nuklearne probe Pjongjanga.

Polina Černica,