Burgernomika: evro vredi u Evropi različito, ali u celini je precenjen

Britanski časopis Economist je objavio sveže podatke takozvanog Indeksa Big-Maka. Vrednost burgera u različitim zemljama očito odražava nivo socijalno-ekonomskog razvoja i relativno objektivnu vrednost svetskih valuta. Poslednji podaci svedoče o daljoj recesiji u evrozoni: kurs evra je neopravdano povećan za 2 odsto, te razlike na nivou razvoja ekonomija različitih zemalja i dalje ostaju na visokom nivou.

Nova statistika o indeksu Big-Makka očito pokazuje socijalno-ekonomske kontraste u Evropi. Najskuplji burgeri evrozone se prodaju u Finskoj, gde je, polazeći od tih podataka, evro ispao precenjen za 16 odsto. Slična situacia je inače u čitavoj severnoj Evropi. U takozvanim «problematičnim» zemljama evrozone – Grčkoj i Portugaliji – burgeri su najjeftiniji.

Indeks Big-Maka se računa na osnovi teorije kupovne moći, samo umesto vrednosti potrošačke korpe se uzima cena popularnog burgera u različitim zemljama. Nije slučajno Big-Mak izabran kao etalon vrednosti – restorani brze ishrane MacDonald’s su predstavljeni skoro u 120 zemalja, i to ingredijenti, skoro bez izuzetka su svuda jednaki. To su hleb, meso, sir, povrće – odnosno osnovne namirnice tradicionalne potrošačke korpe. Osim toga, pokazatelj uzima u obzir vrednost rada, kao i logistike.

Na osnovi vrednosti burgera može se suditi, prvo, o savremenom odnosu svetskih valuta, drugo, o verovatnim promenama u valutnim kursevima u dugoročnoj perspektivi.

Bez obzira na to, što je sam pokazatelj dosta primitivan, po njemu se može dosta tačno suditi o osnovnim tendencijama socijalno-ekonomskog rasta konkretne zemlje. Zato nivo cene Big-Maka potpuno može da bude iskorišćen za karakteristiku ekonomske situacije u različitim zemljama, - ispričao je Glasu Rusije šef analitičkog odelenja FOREX Club Andrej Dirgin.

- Što se tiče indeksa Big-Maka, bezuslovno, on se ne može nazvati reprezentativnom ocenom ekonomske situacije. Međutim, ustvari, u našem uzajamnozavisnom svetu, možda u većoj meri u razvijenim zemljama ili krupnim ekonomijama, koje se razvijaju, može se suditi prema indeksu Big-Maka o stanju neke ekonomije.

Inače, treba uzeti u obzir da su svake ocene i prognoze po pravilu uvek subjektivne. Danas većina ekonomista smatra da je evro bitno precenjen – verovatno, više nego za 2 odsto. To je mišlenje, između ostalih, direktora bankarskog instituta GU-VŠE Vasilija Solodkova.

- Prema mom mišlenju, evro je jako precenjen, pre svega, u odnosu na dolar SAD. Ako uporedite cene proizvoda lake industrije, cene u Evropi i cene u SAD-u su slične nominalno – mada je u jednom slučaju evro, u drugom dolar. Razumljivo je da kurs 1,3 evro za dolar.

Povećani neopravdano kurs valute stvara komplikacije, pre svega za izvoznike, koji prodaju svoje proizvode na spoljnim tržištima, jer u ovom slučaju njihva konkurentnost znatno pada.

Dakle, bez obzira na prividnu neozbiljnost burgernomike, koja se pretvorila u čitav ekonomski pravac, cena burgera je dobar indikator opštih tendencija razvoja ekonomije u konkretnoj znemlji, kao i usmerenosti politike vlasti.

irina Popova,