Godišnjica likvidacije carske porodice

Pre 95 godina, u noći između 16. i 17. jula 1918, u Jekaterinburgu je bila streljana carska porodica - Car Nikolaj II, njegova supruga, deca i posluga. Iako je od tragedije prošlo mnogo decenija, ruska i svetska javnosti se neprestano vraćaju ovoj stranici u ruskoj istoriji, pokušavajući je rasvetliti i razumeti.

Smrt poslednjeg ruskog cara i dalje izaziva mnoga pitanja i pokrivena je velom misterije. Do kraja nije utvrđeno ko je zapravio naredio likvidaciju. Da li je to bilo naređenje Lenjina, Sverdlova, ili lična odluka lokalnih vlasti? Nema ni jednog zvaničnog dokumenta koji bi potvrdio bilo koju od ovih verzija. Mišljenje istoričara i pisca Alekseja Šišova:

- Kada je osnovan Beli pokret, njegovo znamenje su bili Romanovi. Monarhisti stare Rusije su se nadali da će se Romanovi moći vratiti na presto. Boljševici su verovali da će, kad unište carsku porodicu, time promeniti oblik i lice Rusije. Međutim, ubistvo jedne porodice ne može da utiče na situaciju u zemlji. A činjenica da se to desilo bez suđenja, bez istrage, smrtna kazna je izrečena u žurbi, kada su se beli približavali Jekaterinburgu - sve to izaziva mnogo pitanja o pravosnažnosti odluke. Posebno imajući u vidu da su i decu ubili.

Diskutabilna je i ličnost Nikolaja II. Neki istoričari veruju da je on bio slab car, uprkos činjenici da je za vreme njegove vladavine, Rusija je dostigla velike uspehe u ekonomskoj, socijalno-političkoj sferi. Meki stil vladavine je i doveo zemlju do revolucionarnog preobražaja. Međutim, istoričar Leonid Kacva ima drugačije mišljenje:

- Zaista, Nikolaj II je bio neuspešan i neodlučan kralj. Ali je nemoguće reći da je upravo to ono što je Rusiju gurnulo u promene. Pre njega je na prestolu bio jak i miran car Aleksandar III. I njegova vladavina je bila mirna. Ali, ceo svoj život, Aleksandar III je "sejao vetar," dok je "Žnjenje vihora" pripalo sinu - Nikolaju.

Neposredno pre ubistva, posle Februarske revolucije 1917, Nikolaj II je abdicirao. Početkom 1918, boljševici su ozbiljno razmatrali pitanje održavanja javnog suđenja nad njim. Upravo sa tom mišlju, carsku porodicu su iz Carskog sela prebacili u Tobolsk, a zatim u Jekaterinburg. Posle 78 dana pritvora, ona je bila tajno streljana u podrumu kuće Ipatijevih. Kasnije, tela poslednjeg cara, njegove supruge, dece i posluge, iznesena su iz grada i bačena u jedan od otvora Isetskog rudnika, poznatijeg pod imenom Ganina jama.

Dugi niz godina, vlada je aktivno pokušavala da prikrije istinu o ubistvu cara, dok je grobnica bila nepoznata do 1991. Pronađeni ostaci su identifikovani. Godine 1998, svečano su ponovo sahranjeni u carskoj grobnici svetog Petra i Pavla u Sankt-Peterburgu, iako Moskovska patrijaršija nikada nije priznala njihovu autentičnost. Godine 2000, kada su ubijeni Romanovi kanonozovani od strane Ruske Pravoslavne Crkve, u Ganinoj Jami je bio otvoren manastir u čast Svetih Mučenika. Sada manastir ima sedam crkava – prema broju stradalih članova carske porodice. Svake godine na dan smrti Nikolaja Romanova, u Jekaterinburgu se održavaju Pomeni stradalima. Litija kreće sa mesta gde se nekada nalazila Ipatijevska kuća, a sada je tu poznati Hram na Krvi, ispričala je za "Glas Rusije" portparolka Jekaterinburgske eparhije Svetlana Ladina.

Vrhunac događaja - bogosluženje u blizini hrama Spasa na Krvi i litija do Ganine Jame. Tu je uvek na desetine hiljada ljudi. To je takva reka ljudi, koja tiče dvadeset jedan kilometar. Dolaze i mali i veliki: i vrlo mala deca i najstarije bake. Ali kičmu događaja čine sredovečni i mladi ljudi.

Moleban se tih dana održava u svim hramovima Ruske pravoslavne crkve, ne samo u Rusiji već i u inostranstvu. Ove godine, pored tužne godišnjice - streljanja poslednjeg cara i njegove porodice - u svetu se obeležava i drugi datum u vezan za carsku porodicu - 400 godina od osnivanja Doma Romanovih.

Milena Faustova,