Jubilej „velikog crvenog telefona“

Pre pola veka, 30.avgusta 1963.godine, proradila je telefonska linija među liderima SSSR i SAD. Novinari su smislili ime za ovu specijalnu liniju- „Veliki crveni telefon“. Iako je tada ova vruća linija Moskva- Vašington više podsećala na obični teleprinter, odnosno aparat u obliku velike pisaće mašine koji otkucava slova i pomoću koga se može tekst prenositi na daljinu, pri čemu se i primanje teksta vrši mehanički.

Po dnu Atlantskog okeana za rekordno kratko vreme, svega par meseci nakon prihvatanja odluke na najvišem nivou, bio je protegnut ovaj kabl. Njegova ruta, uključujući London, Kopenhagen, Stokholm i Helsinki protezala se desetinama hiljada kilometara. Informacije iz Kremlja u Pentagon i obrnuto su se predavale u pismenom vidu. Dešifrovanje i prevod teksta, svaka strana je radila samostalno.

Komentariše zamenik direktora Instituta SAD i Kanade Pavel Zolotarjov:

„Crveni telefon“ pojavio se kao reakcija na Kubansku raketnu krizu 1962.godine, koja je dve strane, a tačnije čitav svet postavila na ivicu atomskog rata. Kako bi se izbeglo izbijanje sličnih krizisnih situacija, ova direktna veza među rukovodiocima dve države bila je veoma korisna.

Uzgred, tokom prve 4 godine, šefovi država nikakve poruke ovim putem nisu slali. Napokon, 5 juna 1967.godine ove vruće linije se setio Aleksej Kosigin, tadašnji sovjetski premijer. Tog dana počeo je arpasko-izraeslki rat i predsednika Lindon Džonsona su probudili u rano jutro. Sovjetksa strana je putem „crvenog telefona“ tražila da se zajednički radi u smeru prestanka rata opasnog po ceo svet. Od onda američki lideri su počeli u razno doba dana i noći da šalju alarmantne poruke u Kremlj. 1971. godine telefonska linija je bila ojačana podrškom iz svemira, putem satelita. Zatim se ovoj telefonskoj liniji pridružio faks. 1991. godine je bila ustanovljena direktna telefonska linija. A 2008. godine i optički transatlantski kabl.

U smislu dobrog primera konstruktivnog dijaloga putem ove vruće linije, eksperti se sećaju pregovora Vladimira Putina i Džordža Buša mlađeg 11. septembra 2001.godine. Posle ovih pregovora primetno se aktivirala saradnja u oblasti antiterorističke borbe. Ove godine među liderima dve države, bilo je mnogo telefonskih pregovora, kaže direktor Instituta strateškog planiranja Aleksandrar Guseev:

- To su pitanja u vezi sa spiskom Magnitskog, zakonom Dime Jakovljeva i naravno vrlo specifična situacija sa agentom američke obaveštajne službe Edvardom Snoudenom. Veoma važan aspekt- saglasnost oko funkcionisanja sistema EvroPro. Ovim povodom, takođe, dva predsednika su vodili dosta pregovora. Ali, nažalost, do sada nisu uspeli da nađu odgovor na čitav niz pitanja u vezi sa razmeštanjem protivraketne odbrane NATO u Evropi. Naravno, ne može se putem telefona sve ni reći, zato su važni lični susreti među liderima .

Kao i pola veka unazad, operateri veze konstantno usavršavaju svoje majstorstvo. Vruća linija radi besprekorno. Svakog sata na liniji Moskva-Vašington, a potom i obrnuto, šalju se posebne poruke u smislu testova i provere. Ove su poruke namerno veoma složene. Ponekad su to i delovi romana Fjodora Dostojevskog ili članci o psihologiji domaćih životinja.