Misteriozni domaćin jezera Hjargas-Nur

Grupa ruskih istraživača se vratila s obala mongolskog jezera Hjargas-Nur. Rusi su pokušali da otkriju poreklo tragova, koji se periodično pojavljuju na obalama jezera. Oni bi mogli pripadati velikom reptilu.

Prvi put su otkriveni veliki otisci na obalama Hjargas-Nur sredinom 80-ih, kada su se na jezeru zaustavili radi odmora članovi sovjetsko - mongolske geološke ekspedicije pod vođstvom Viktora Jarmoluka. U narednim godinama, geolozi su kampovali nekoliko puta na ovom mestu. Dolazili su i zoolozi. Svaki put, naučnici su se susretali sa više grupa relativno svežih tragova, 1,5 kilometara od vode, kao da je voda izbacila na obalu nekoliko gmizavaca gde su oni ležali na pesku. Pretpostavka da bi ti tragovi mogli pripadati životinji koja živi na kopnu ili pustinjacima, odbačena je, kao i činjenice da bi tragove mogli formirati talasi ili vetrovi. Obala Hjargas-Nur - mesto je pusto i nenaseljeno. Naselja se nalaze stotine kilometara odavde i nomadi sa životinjama i retki gosti jedinstvenog kampa koji se nalazi u blizini, ne prilaze blizu obale. Povrh svega, jedne noći, turisti-geolozi, koji su tu bili na odmoru, čuli su zvuk koji je dolazio sa sredine jezera.

Međutim, ozbiljna naučna ekspedicija zoologa i hidrologa nije se uputila ka obali mongolskog jezera. Zato su se pojavili znatiželjnici, koji istražuju razna paranormalna mesta. Pisac i aktivista Igor Grišin sa svojom grupom je ovog leta posetio jezero Hjargas Nur. Ovo je za njega bilo drugo putovanje u ove krajeve - prvi put, istraživači su bili tamo 2010. Ove godine, oni su se naoružali sa dobrom tehnikom. Govori Igor Grišin:

- Poslednji put, pored tragova različitih veličina, mi smo našli i kosti koje ne mogu pripadati nikakvim životinjama iz Mongolije. Vrlo često, mi smo hvatali ribu sa tragovima očnjaka. Isto tako znamo, da je ovo jezero dom samo jedne vrste ribe - altajskog osmana, koji nema zube. Ove godine, uz katamarane, korišđenjem sonara, uspeli smo da zabeležimo tragove na dnu jezera i na kopnu. To sugeriše da oni pripadaju nekolicini vrsta različite veličine, ili ih ostavljaju različiti delovi tela jedne životinje.

Pored toga, tragači su na obalama videli brazde, kao kad neko vuče po pesku barku ili čamac. Ali, barki i brodova na Hjargas Nuru nema. Istraživači predpostavljaju da su to tragovi kamenja, koje su mogle pomerati životinje. Kopajući po literaturi, otkrili su da su stanovnici drevnih vodenih površina, kao što su plesiosaurusi, glodali kamenje - bez njih nisu mogli da svare hranu.

Istraživač Valdajskog rezervata, zoolog Valerij Nikolajev, koji se zatekao na Hjargas Nuru, slaže se sa pretpostavkama o postojanju drevnih džinovskih reptila. Ljudi ne posećuju ovo jezero samo iz straha od nepoznate životinje, koju oni nazivaju "kitom", smatra Valerij Nikolajev:

- Lokalno mongolsko stanovništvo, čak i ako se nađe u blizini obale, ne pokazuje interes za jezero. Međutim, oni koji žive relativno blizu Hjargas Nura, govore da u jezeru žive velika stvorenja. Jasno, ovo je legenda, mitološka verovanja, ali u istoriji nauke, postoje slučajevi kada je potraga za životinjama počinjala sa takvim neverovatnim pričama i bila krunisana uspehom. Uzmimo bambusovog medveda pandu, ili "živi fosil" latimeriju - riba koja se nije promenila u poslednjih 400 miliona godina, okapi iz porodice žirafa - svi oni su bili nekada legendarni.

Domaćin Hjargas Nura može biti reliktna životinja, koja tu živi još od pre ledenog doba. U južnim delovima sveta, uključujući i Centralnu Aziju, nisu svi bili izloženi glacijaciji. Naučnici veruju da su mongolska jezera u tom području deo nekadašnjeg pleistocenog mora, a da su ribe – Altajski osman, kojim se možda hrani misteriozni reptil - reliktna vrsta.

Da bi se razrešila ova misterija prirode, naravno, potrebna će biti posmatranja u kojima će učestvovati ozbiljni naučnici sa savremenom tehnikom. Ipak, proširiti ekspediciju, Igor Grišin do sada nije uspeo. Puste i nenaseljene obale jezera, slične površini Marsa, plaše i ne primaju nikoga, uveren je on:

- Koliko god to možda izgleda čudno, ipak zoolozi koji su trebali da krenu sa nama u ekspediciju, u poslednjem trenutku su odustali. Iskreno, to mesto nikog ne traži. Imali smo osećaj da sve prirodne pojave reaguju na naše prisustvo. Uostalom, to područje je veoma suvo i čim smo se tu zaustavili počeo je vetar, kiša, koja je trajala 4 dana, oko nas je bila oluja. Voditi istraživanja u jezeru, veoma je teško, čak i rizično zbog oluje i naleta vetra – može te u roku od nekoliko sekundi oduvati, i jednostavno se odatle ne možeš izvući.  Međutim,tragovi ostaju i nadamo se da će sledeće godine krenuti nova ekspedicija, zajedno sa predstavnicima zvanične nauke.

Darja Denisova,