Ratno vazduhoplovstvo Rusije očekuje masovna obnova

Međunarodni aviokosmički salon MAKS koji je protekao u podmoskovskom Žukovskom ove godine nije prikazao senzacionalne novine. Ali omogućio je da se prate neke tendencije u ruskoj industriji aviona i mešovitim granama. Glavni pravac radova će biti uvećavanje udela visokopreciznog oružja i usavršavanje sitema upravljanja ratnog vazduhoplovstva.

Ruska borbena avijacija: od ugovora ka mogućnostima

Narednih godina obnovu parka borbenih i vojno-transportnih letelica osiguraće već aktuelni ugovori. Oni predviđaju isporuku više od 250 borbenih aviona, 65 školskih i trening letelica, 39 transportera i više od 400 helikoptera. Naredni sporazumi će biti potpisani 2014-2016. godine, kada bude poznat plan narudžbina u drugoj polovini decenije i prvim godinama naredne.

Ipak, bez novina u sferi vojne avijacije nije moglo. Treba obeležiti ugovor vredan 80 milijardi sa Ujedinjenom aviokorporacijom za servisiranje aviona ratnog vazduhoplovstva Rusije. U okviru ovog sporazuma korporacija preuzima na sebe odgovornost za praćenje isporučenih aviona tokom čitavog životnog ciklusa.

Treba istaći promenu karaktera ovih ugovora. Od jednokratnih isporuka novih letelica ratno vazduhoplovstvo prelazi ka modernizaciji vazduhoplovnih oreda u celini. To je moguće zahvaljujući uvećanju obima i tempa proizvodnje. Trenutno ratno vazduhoplovstv raspolaže odredima koji su poptuno kompletirani bombarderima Su-34, lovcima MiG-29 SMT, helikopterima Ka-52, Mi-28, Mi-8AMTP i drugim tipovima aviona i helikoptera.

Isporuke novih letelica omogućavaju pre svega da se poveća bojeva gotovost armije. Novi avioni i helikopteri rade besprekorno i prevazilaze zastarele obrasce praktično po svim parametrima. Takođe nove letelice pružaju nove mogućnosti. Punjenje u vazduhu i široka nomenklatura visokopreciznog oružja omogućiće da se opertivno raguje na sve opasnosti i da se pogađaju kopneni ciljevi sa većom efikasnošću i sa manjim gubicima.

Obnova helikopterskog parka značajno povećava efikasnost Kopnenih trupa. Među najvažnijim karakteristikama novih letelica treba istaći veću moć motora, koja omogućava ne samo da se leti više, već i da se prevozi više tereta i municije; usavršene nišanske komplekse, koji će pomoći da se vode borbena dejstva noći i u uslovima loše vidljivosti. Osim toga, povećana je izdržljivost savremenih borbenih helikoptera, što će smanjiti gubitke ličnog sastava.

U narednih nekoliko godina broj vazduhoplovnih jedinica koje su prešle na novu tehniku uvećaće se nekoliko puta. To će izazvati principijalne promene borbenih mogućnosti ratnog vazduhoplovstva, što će omogućiti da se smanji zaostajanje za oružanim snagama zemalja lidera NATO-a. Ukupno ratno vazduhoplovstvo i avijacija ratne mornarice Rusije treba da dobiju do 2020. godine više od 600 brobenih aviona i preko 1000 helikoptera, ne računajući modernizovanu tehniku.

Osnovi deo kupljenih borbenih aviona činiće letelice OKB Suhoj – lovici Su-30 i različite varijante Su-35, bombarderi Su-34, a kasnije lovci pete generacije T-50. Ovaj avion tek prolazi ispitivanja. Na jesen ove godine u letačko-probnom centru Ratnog vazduhoplovstva Rusije u Ahtubinsku započeće njegova ispitivanja bojeve primene – lansiranja raketa i bacanje bombi. U serijsku proizvodnju T-50 će stići otprilike 2015-16. godine.

Saradnja sa drugim osnovnim proizvođačem borbenih aviona za frontašku avijaciju – Ruskom aviokorporacijom MiG – za sada je pod znakom pitanja. Zvanično vojni resor nije odustao od narudžbina lovca MiG-35, ali ne žuri da potpiše odgovarajući ugovor. I za sada MiG egzistira na rčaun izvoznih isporuka i proizvodnje palubskih letelica za ratno vazduhoplovstvo Indije. Ali takva situacija ne može dugo da traje. Prilikom odustajanja od razrade lakog lovca pete generacije korporacija MiG moraće da traži nove pravce razvoja. To može da bude razrada udarnih bespilotnih letelica – tema krajnje aktualna za ruske Oružane snage.

Treba istaći rast aktivnosti različitih preduzeća na tržištu bespilotnih letelica. Osim poznatih proizvođača kao što je Tranzas, ZALA Aero, Eniks, svoje razrade predstavljaju, na primer, 558. avioremontni zavod Belorusije. Rastuće tržište bespilotnih letelica, za kojima potrebu oseća je samo vojska, veći civilne strukture, od MUP-a do meteorologa i geodezista, stimuliše porast ponude. Porast potražnje za bespilotnim letelicama u Rusiji između ostalog vodi do rasta aktivnosti proizvođača delova u svim zemljama bivše SSSR. Između ostalog ukrajinsko preduzeće Ivčenko-Progres razradilo je varijantu motora sa gasnom turbinom AI-450 za bespilotne letelice, mada je prvo on bio napravljen za helikoptere. Korišćenje takvog motora na ruskim letelicama može da ima više perspektive.

Aktivnost proizvođača delova je glavna odlika 11. aviosalona MAKS. To je verovatno najpouzdaniji znak izlaska avionske industrije i meštovitih grana u „radni režim“: industrija obnavlja nekada izgubljenu strukturu kooperacije.

Ilija Kramnik,