Grčku i Portugal ponovo trese groznica

Problematične zemlje EU ponovo su podsetile na svoje postojanje. Grčku potresaju snažni štrajkovi, sukobi demonstranata sa policijom i druge protestne akcije vezane za dolazak u zemlju nove inspekcione „trojke“ (Evropska komisija, Evropska Centralna banka i MMF). Na pragu novog zahteva za pomoć našao se i Portugal.

Aktualni razvoj situacije oko Grčke i Portugala ponovo je očigledno pokazao prevremenost izjava niza visokih funkcionera EU da je finansijska kriza u zoni evra već prevladana. Eksperti agencije Eurostat su konstatovali zaista obnovu ekonomskog rasta u zoni evra u drugom kvartalu tekuće godine na nivou od 0,3%, što formalno znači prevladavanje recesije.

Ipak slični zaključci nose opšti karakter. Nije tajna da veći deo pozitivne statistike za Brisel nosi nekoliko vodećih ekonomija EU na čelu sa Nemačkom i Francuskom. A na suprotnom polu zone evra situacija se ne poboljšava posebno. Šta više šef Evrogrupe Jerun Dijselblum nedavno je direktno priznao da će napaćenoj Grčkoj moguće ponovo zatrebati međunarodna kredita pomoć posle završetka aktualnog programa pomoći 2014. godine.

Kako bi se dobila nova međunarodna tranša, zemlja mora da se odluči na ispunjenje novih strogih zahteva. Između ostalog, sada je reč o tome da se do kraja septembra u takozvanu „radnu rezervu“ pretvori 12,5 hiljada državnih službenika, posle čega treba da se odpusti najmanje 4000.

Viši savet grčkog sindikata državnog sektora već je pozvao Opštu konfederaciju rada Grčke da organizuje nove štajkove protiv vladine politike, koju kabinet sprovodi pod pritiskom „trojke“ u cilju uništavanja državnog sektora i socijalno orijentisane forme države. Istina, aktivisti protesta i oponenti EU i MMF prećutkuju da sama kriza u Grčkoj ipak ima uglavnom unutrašnje, a ne spoljašnje razloge, istakao je u razgovoru za Glas Rusije profesor katedre za evropsku integraciju MGIMO MIP Rusije, dopisni član RAN Aleksej Kuznjecov.

- Grčka se kretala ka krizi dugo i uporno tokom niza godina. Odigrali su svoju ulogu i neopravdano visoki vojni troškovi zbog hipotetičnog konflikta sa Turskom, i atinska Olimpijada 2004. godine koja nije donela profit na koji se računao, već ne naprotiv donela samo gubitke i mnogi drugi faktori.

Ako u Grčkoj nezadovoljni socijalno-ekonomskom politikom vlasti sprovode uglavnom masovne akcije protesta, u Portugalu u slične svrhe aktivno se koriste više sudske strukture. I rezultat se ispostavlja još negativnijim za Brisel. Tako je kao grom iz vedrog neba za portugalsku vladu i rukovodstvo EU bila presuda koju je u avgustu izrekao Ustavni sud povodom prava radnika da otpuštaju saradnike koji nisu uspeli da prođu prekvalifikaciju. Sud je stao na stranu radnika. Po mišljenju lokalnih eksperata, to može da bude posledni impuls koji će naterati vlasti da se ponovo obrate za pomoć međunarodnim kreditorima.

A do danas EU i MMF još nisu rešili da li da nastave izdvajanje Portugalu tekuće tranše od 78 milijardi evra, usaglašene još u maju 2011. godine. Očigledno plašeći se portasta socijalne napetosti „po grčkom scenariju“, potpredsednik portugalske vlade, lider Narodne partije Paulu Portas pozvao je EU i MMF da revidiraju aktualne uslove za dobijanje antirkizne tranše.

Ipak, Evropska komisija je već stavila do znanja da računa na povratak poverenja međunarodnih investitora prema portugalskoj ekonoiji 2014. godine i za sada nije spremna na vanredne ustupke. Uz to na Brisel pritiska Berlin, koji ne smatra da je ispravno popuštati dužnicima – i to provocira raskol već u okviru čitave EU.

Sa rastućom uznemirenošću posmatraju dežavanja u zoni evra i vodeće svetske berze fondova. njihovi predstavnici se za sada ograničavaju opreznim prognozama. Preovladavajuće mišljenje najbolje je izrazio upravnik aktiva kompanije Perpetual Investments Metju šervud. U intervjuu agenciji poslovnih novosti Blumberg on je podvukao da se oporavak svetske ekonomije dešava sporije nego što je planirano. Ipak ako Grčka i Portugalija zatraže nove porcije antirkiznih kredita, situacija u zoni evra će se vratiti na prethodne krizne pozicije.

Petar Iskenderov,