Mala Rusija na Jadranskoj obali

Jedan od najpoznatijih manastira Crne Gore Praskvica slavi ovih dana jubilej, 600. godišnjicu. Kao i mnogi drugi manastiri u ovoj zemlji, taj stari duhovno-religiozni kompleks je tesno povezan s Rusijom. Prema predanju, upravo su ruski monasi bili među osnivačima manastira. U različito doba su oni dolazili i živeli ovde.

Rusija i Crna Gora istorijski imaju tesne prijateljske veze. Obe zemlje povezuje zajednička pravoslavna vera, koja i danas učvršćuje uzajamne odnose dva naroda, – ispričao je u intervjuu Glasu Rusije sveštenik manastira Praskavica Siniša Smilić.

- Muški manastir Praskavica se danas sastoji od dva hrama, kućice nastojatelja i manjeg muzeja i biblioteke. Nekada je on bio mnogo veći, ali su ga 1812. vojnici napoleonove armije skoro potpuno srušili samo zbog toga, što je srbski narod istupio na strani Rusije, s kojom je tada ratovala Francuska.

Tačan datum osnivanja tog manastira danas niko ne zna. Međutim, tačno se zna da je 1413. godine ondašnji vladar Zete Belš Treći izdao osnivačku povelju za izgradnju ovde crkve u čast svetog Nikole. Mesni stanovnici tvrde da je vladaru dao takvu ideju neki ruski putujući monah. Takođe je poznato da su obnavljali Praskvicu u 19. veku od stredstava dobrotvora iz Rusije. Tokom dužeg vremena monasi i iskušenici ovog manastira prenose od usta do usta dirljivu priču o ruskom pustinjaku Jegoru Stroganovu i njegovoj kćeri. Devojka je pobegla od kuće, a njen otac je od tuge otišao u daleku Crnu Goru da bi posvetio svoj život molitvama i teškom radu. Posle nekoliko godina se devojka pokajala, našla oca i, prerušena u mušku odeću, takođe se smestila u Praskavici. Tek pred samu smrt je ona otkrila svoju tajnu. Sve do sada mesni monasi održavaju skromni grob sa natpisom Stroganovi Jegor i Jelizaveta.

Inače, manastir Praskvica nije jedini u Crnoj Gori, gde marljivo čuvaju sećanje na Ruse. Skoro u svakom od više nego 600 manastira zemlje ima darova iz Rusije. Poznato je da su ruski carevi voleli narod Crne Gore i na sve načine ga podržavali materijalno i duhovno. Naprimer, u manastiru Reževići, koji nije daleko od Praskavice, danas se čuva ikona, koju je poklonio impertor Aleksandar Prvi. To je dopisniku Glasa Rusije ispričao nastojatelj Reževića Arhimandrit Hrizostom.

- Jedan mesni sveštenik iz našeg sela Reževići bio je primoran da beži u Rusiju zbog problema sa austro-ugarskom vladom, koja je u to vreme nas ugnjetavala. U Rusiji je on postao sveštenik u ratnoj mornarici. Kada se on penzionisao, od svog je novca odlučio da sagradi ovaj manastir. Pomagali su mu u tome različiti ljudi iz Rusije, poklanjali ikone. Jednu od njih – lik Bogorodice - je darovao našem manastiru i ruski car Aleksandar.

Duhovna veza s Rusijom nastavlja se i danas. Mnogi naši sunarodnici, koji stalno žive u Crnoj Gori ili dolaze na odmor, posećuju manastire i daju svoje priloge za njihov razvoj.

Tatjana je sa svoje dve kćerke došla u ovu zemlju pre 6 meseci. Duhovno pevanje na ruskom i srbskom jeziku u različitim crnogorskim hramovima, među njima i u Praskavici, pomaže ženama da savladaju rastanak s otadžbinom.

- Jednom smo s jednim ruskim sveštenikom došli na bogosluženje i pevali tamo rusku liturgiju. Kasnije smo počele da pevamo i srpsku liturgiju. Ona se nešto razlikuje od ruske. Srbi se prema nama vrlo dobro odnose, uverena sam da su svi oni rusofili. Nemam nijednog poznanika - Srbina ili Crnogorca - koji ne bi voleo Rusiju i Ruse. Oni čak kažu: nas i Rusa 200 miliona.

Glavni poklon za 600. godišnjicu manastira monasi će dobiti nešto kasnije. Početkom oktobra će predele SPC posetiti Patrijarh Moskovskmi i sve Rusie Kiril. Prvojerarh RPC će posetiti i Crnu Goru – kanonsku teritoriju srbskog pravoslavlja. Doduše, moskovski gost neće moći da poseti Praskvicu, ali će sveštenici ići da se s njim sretnu u Podgorici. Moramo da vidimo moskovskog patrijarha, - kažu srbski monasi. On nam je kao rođeni otac, provjerarh RPC je naš brat po veri.

Milena Faustova,