Podvodno groblje hemijskog oružja zagađuje Baltik

Hemijsko oružje, potopljeno posle Drugog svetskog rata u Baltičkom moru, izaziva genetske promene na ribama, tvrde naučnici iz Poljske. Oni navode da hiljade bombi i granata, koje leže na dnu mora, sadrže oko petnaest hiljada tona opasnih hemikalija. Stručnjaci pokušavaju da reše, da li je potrebno organizovati podizanje potopljene municije ili je bolje ostaviti ovako kako jeste.

Na mestima potapanja hemijskog oružja pojavljuju se ribe sa genetskim defektima. Prvi izveštaji o ovome su se pojavili pre 15-20 godina, nakon ispitivanja naučnika iz Nemačke i Danske. Sada, nova istraživanja sprovode Poljaci. Mišljenje naučnika-ekologa, savetnika Ruske akademije nauka, Alekseja Jablokova:

- Problem je u tome što je hemijsko oružje potapano na dva načina. Saveznici su potapali ogromne čamce pune granata. Oni su lokalizovani na nekoliko mesta u zapadnom delu Baltika. Sovjetski Savez je potopio oko pedeset hiljada tona trofejnog hemijskog oružja. Ono se potapalo jednostavno: mornari su stajali na palubi i bacali bombe u pokretu. Odnosno, na ogromnom prostranstvu leže hemijske granate, koje rđaju. Šta da se radi sa njima - niko ne zna.

Po ovom pitanju ne postoji jasan stav. Već je bilo nekoliko ekspedicija u Kalinjingrad, održani su naučni skupovi u Sankt-Peterburgu. Razbacane po dnu bombe, prekrivene su debelim slojem blata i njihovo podizanje na površinu može biti izuzetno opasno, tvrdi ekspert:

- Kada su postavljali gasovod iz Rusije u Nemačku (Severni tok), tamo nisu našli značajne akumulacije hemijskih granata. Iako je prošao kroz mesta blizu kojih su istraživali Poljaci. Mislim da ne treba ništa preduzimati. Neophodano je, kao i dosad, locirati mesta, da se tamo ne bi išlo u ribolov.

Međutim, svi stručnjaci se ne slažu sa podacima objavljenim od strane naučnika iz Poljske. Sumnja se u to da se na dnu Baltičkog mora nalazi 15.000 tona hemijskih supstanci. Pre će biti da se radi o težini municije, a ne o težini toksičnih jedinjenja, smatra član Stručnog saveta pri predsedniku vojno-industrijske komisije, Viktor Murahovski:

- Ipak, nekoliko hiljada tona se nalazi u municiji. Postoji opasnost, koja je povezana sa činjenicom da je metalno kućište granata zahvatila korozija, posebno u morskoj vodi. Postoji mogućnost curenja. Postoji problem sa tehnologijom, kojom se može reciklirati ta municija. Jasno je da je rad na dubini sa tako velikim brojem granata veoma opasan i veoma skup.

Prema mišljenju stručnjaka, u nekoliko slučajeva će biti jeftinije i sigurnije da se primenjuju metode odlaganja direktno na morskom dnu. Na primer, preliti granate betonom ili hemikalijama kao što su pene, da bi se sprečio bilo kakav prodor toksičnih supstanci u morsku vodu. Rešiti problem hemijskog oružja na dnu se može samo zajedničkim snagama država, koje se nalaze na baltičkoj obali. Pri tom, Rusija će imati ključnu ulogu, jer samo Rusija ima podatke o tome kuda je SSSR bacao municiju.

Prema rečima stručnjaka, argument u korist Rusije je taj da se od vremena uništenja zaliha hemijskih arsenala podigla generacija naučnika, inženjera i radnika koji imaju iskustvo u neutralizaciji hemijskog oružja. U isto vreme, u ocene i pripreme tehnologija moguće reciklaže mogu se uključiti i inostrani eksperti.

Oleg Nehaj,