Nemački ekspert: Izveštaj UN ne sadrži ništa principijelno novo

Inspektori UN su potvrdili da je u predgrađu Damaska bilo primenjeno hemijsko oružje. Ipak direktnih dokaza o tome ko je za to odgovoran i dalje nema. Ali, bez obzira na to predstavnici SAD, Velike Britanije i Francuske već su izjavili da postoji dovoljni broj indirektnih dokaza koji potvrđuju da odgovnornost snosi upravo režim Bašara Asada. Rusija smatra da je za sada rano izvoditi slične zaključke.

Na kraju, kako su očekivali mnogi posmatrači, sam izveštaj inspektora UN ne sadrži ništa principijalno novo, što bi moglo bitno da utiče na situaciju. Vodeći istraživač berlinskog fonda Nauka i politika, pukovnik bundesvera u rezervi Volfgang Rihter za Glas Rusije podvukao je važnost utvrđivanja krivaca za primenu hemijskog oružja i skrenuo pažnju na realni diplomatski uspeh Rusije – predlog o predaji hemijskog oružja pod međunarodnu kontrolu.

- Već je indikativno to što je diplomatska kriza između Rusije i SAD očigledno za sada prevladana. Ipak, ne mislim da zahvaljujući postignutim sporazumima, sprovođenje vojne operacije je konačno skinuto sa dnevnog reda. Amerikanci ostavljaju takvu mogućnost otvorenom, makar za to da nadalje imaju mogućnost da vrše vojni pritisak na Asada i samim tim da ga primoravaju na određena dejstva. Dok ne bude realizovan sporazum postignut između Rusije i SAD, pretnja će u principu ostati.

Sada je glavni problem na koji način da se praktčno ispuni dostignuti sporazum o uništavanju sirijskog hemijskog oružja. Pema podacima administracije SAD, u Siriji se nalazi oko 1000 tona hemijskog oružja, pri tome vojsna dejstva u zemlji se nastavljaju. Volfgang Rihter je podvukao da za realizaciju tako velikog zadatka treba da zaista postoji široki međunarodni konsenzus.

- Đavo se krije u detaljima. Diplomatska odluka je dobra, ali njena praktična realizacija je vrlo komplikovana. Hteo bih samo da napomenem da govirmo ne samo o četiri ili pet osnovih skladišta hemijskog oružja. Reč je možda o 40 ili 50 različitih mesta gde je hemijsko oružje necentralizovano bilo odvezeno. To još treba utvrditi. Pri tome važno je takođe na koji način neutralni inspektori UN mogu da dođu u zemlju, da li da li ima dovoljno odgovarajući stručnjaka, da li će biti dovoljno vremena, da li će biti osigurana neophodna bezbednost, ko će tada osiguravati ovu bezbednost. To i jeste aktualni problem. Osigruavanje bezbednosti inspektora UN u uslovima građanskog rata znači da su na kraju krajeva neophodni sporazumi o prekidu vatre. Ako čak i ne opšte primirje, onda bar lokalni sporazumi o prekidu vatre na onim mestima gde se čuva hemijsko oružje i gde treba da budu uključeni inspektori UN. I to pokazuje koliko je složen postavljeni zadatak i da jednoznačno za njegovo dostizanje potrebni su dodatni međunarodni sporazumi – takođe uz učešće država, vezanih za posebne opozicione grupacije.

U međuvremenu pregovarački proces za regulisanje situacije oko Sirije, za koji je snažan impuls bio dat za vreme samita G-20 u Peterburgu, aktivno se nastavlja. Za 28. septembar je planiran sastanak Generalnog sekretara Un Ban Ki Muna sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom i držanim sekretarom SAD Džonom Kerijem, gde strane pokušavaju da se dogovore o održavanju međunarodne konferencije Ženeva-2.

Irina Popova,