Otac Snoudena doputovao u Rusiju

Edvard Snouden nije izdajnik, on je - razotkrivač. Ovo je mišljenje oca odbeglog američkog obaveštajca, koji je svetu otkrio metode prikupljanja podataka američkih obaveštajnih službi. Snoudenov otac je doputovao u Moskvu, kako bi se video sa sinom i razgovarao o njegovim daljim koracima. On je ubeđen da SAD nisu na listi zemalja u kojima bi se Edvard mogao preseliti u budućnosti – tamo ne može da računa na pravedni odnos niti, makar, na bezbednost.

Otac i sin se nisu videli šest meseci. Najpre, Edvard je pobegao u Hong Kong, odakle je izdao prvi deo otkrića o akcijama američke obaveštajne službe. Potom se zaglavio u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma Šeremetjevo. Tek kada mu je Rusija dodelila privremeni azil, Edvard je bio u mogućnosti da kontaktira svoju porodicu. Pritom, američki advokati su uporno savetovali ocu da ne komunicira sa svojim sinom. Zov krvi je bio jači od osećaja samoodržanja. Lon Snouden je stigao u Moskvu, gde ga je sreo ruski savetnik Edvarda Snoudena za pravna pitanja, advokat Anatolij Kučerena.

- Otac Edvarda Snoudena se veoma obradovao dolasku u Moskvu. Uzgred, on je ovde prvi put. Let je prošao normalno. Lon zna šta se dešava, jer smo ga kontaktirali telefonom, a vodili smo i prepisku. Razmišljam da mu pokažem Moskvu, kako bi posetio neke muzeje i video znamenitosti našeg grada.

Planirano je da Snouden-stariji ostane u Moskvi nekoliko nedelja. Za to vreme, planirano je da razgovara sa sinom o njegovim daljim koracima, nakon isteka boravišne dozvole u Rusiji. Gde će Edvard otiće, još uvek je neizvesno, ali je malo verovatno da će to biti Sjedinjene Američke Države, smatra Lon Snouden.

- Nisam siguran da će se moj sin vratiti u Ameriku. To je njegova odluka i ja je poštujem. Osećam duboku zahvalnost svima koji su pomogli mom sinu. Moj sin je bezbedan i slobodan.

Edvard Snouden je optužen za špijunažu u SAD. Kazna za taj čin - ide čak do smrtne kazne. Strah da bi mogao biti uhvaćen od strane američkih agenata, pratiće begunca do kraja života, ma šta radio u budućnosti. Mada, sve u svemu, Snouden je već uradio sve što je mogao, mišljenja je generalni direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin.

- Snouden je predao deo svojih informacija medijima, koji sada nisu opterećene obećanjima koje je Edvard Snouden kasnije dao, i nastavljaju sa objavljivanjima novih otkrića. Moram da kažem da je haos, koji je nastao nakon Snoudenovih otkrića, mnogo doprineo imidžu tih samih korporacija koje su navedene u otkrićima, kao i imidžu američkih obaveštajnih agencija. To je zato što su njihove mogućnosti otkrivene celom svetu. Na kraju krajeva, mislim da su iste te korporacije dobile još više klijenata, a da su američke obaveštajne službe dobile demonizaciju svog načina rada, da bi i dalje vršile moralni pritisak na svetsku zajednicu.

Talasanje u Evropi, nakon objavljivanja informacija o tome kako američki agenti špijuniraju građane, pa čak i političke lidere prijateljskih zemalja, utišalo se. Obećanja iz Sjedinjenih Američkih Država, da će njihove obaveštajne službe prestati sa svojom praksom, nisu zaživela. Ova priča je aktuelna još samo u Latinskoj Americi - predsednica Brazila Dilma Rusef je pokrenula pitanje špijunaže sa govornice Generalne skupštine UN.

A Edvard Snouden uči ruski jezik, čita knjige i mašta o nastavku rada u oblasti ljudskih prava.

Natalija Kovaljenko,