Znate li da... popularna namirnica kao što je jaje

Danas u rubrici "Znate li da..." predlažemo vam razgovor o koristi i šteti popularne namirnice kao što je jaje. Ima i povod za to: nedavno su u mnogim zemljama ljubitelji jaja na oko, omleta i drugih jela od jaja veselo obeležili Svetski dan jajeta.

Taj je praznik bio iniciran pre 17 godina od strane Međunarodne komisije jajeta (postoji i takva!). Dakle, povod za razgovor i veselje je potpuno zvaničan.

Dakle, prijatelji, setite se, šta ste jeli za doručak? Uvereni smo da je to u većini slučajeva bila kajgana. Dopustive varijante su omlet ili tvrdo kuvano jaje. Zaista, šta može da bude jednostavnije ili brže u spremanju, a glavno je, korisnije od svih jela? Naučnici su već davno otkrili da jaja za doručak doprinose održavanju organizma u dobroj fizičkoj i intelektualnoj kondiciji. Jaja su bogata mikroelementima, vitaminima, proteinima, antioksidantima, neverovatnom količinom aminokiselina, kao i selenom i holinom, neophodnim za normalno funkcionisanje velikog mozga i preventivu kardio-vaskularnih obolenja. Sve te materije sprečavaju kataraktu, štite glavni nerv, neutrališu štetni uticaj čovekove sredine. Jaja učvršćuju kosti i zglobove, stimulišu imunski sistem. Između ostalog, jaja su jedina namirnica, koju organizam konzumira za 98 odsto. Pri tome ova namirnica neće da škodi našem struku. Razume se, reč je o razumnim količinama. Neki vole biskvitnu pitu od jabuka, zato svake jeseni dobijaju par suvišnih kilograma. Doduše, ako se igra posle kafe i torte, onda je vitkost garantovana.

Suvišni kilogrami - to je svakako tužna stvar. Možda bi one, ko se pridržava dijete, utešila činjenica da jedno jaje sadrži svega 75 kalorija. Dakle, koren zla tražite u svom tanjiru. Doduše, postoji bojazan da upotreba jaja vodi povećanju nivoa holesterina u krvi, a on rezultira aterosklerozom. Međutim, i taj mit je davno srušen. Što više, naučnici medicinske škole Garvarda su dokazali bezbednost upotrebe čak 7 jaja dnevno. 2009. godine u častopisu Nutrition Bulletin su bili objavljeni rezultati istraživanja profesora Brjusa Grifina i doktora Džiljet Grej, koji su proučavali uticaj dijete, zasnovane na jajima, na nivo holesterina krvi. Da, takva ishrana je povećavala nivo LDL (štetnog holesterina), ali je to povećavanje bilo klinički neznatno. Zato nivo HDL (dobrog holesterina) se bitno povećao. Visoki nivo HDL, između ostalog, zašitno deluje na veliki mozak, ljudi koji imaju povećani nivo "dobrog" holesterina retko imaju različite kognitivne poremećaje, između ostalih bolest Alchejmera. Dakle, imamo razlog da ne menjamo svoje prehrambene prioritete. Jaja, kao što se vidi, nisu samo ukusna, već i korisna. Osim toga, od jaja se može spremiti fantastičan broj jela i deserta. Možete da organizujete s prijateljima malo takmičenje - tematski žur – jela od jaja.

Jelena Jegorova,