Mladi odustaju od programa

Uz širenje novih tehnologija mladi sve manje gledaju televiziju. Tačnije rečeno, TV ekran je dosta tražen. Glavno je da bi postojala mogućnost da mu se priključe lap-top i kartica sa memorijom. Čak nije uvek potrebna TV antena.

Mladi više vole da sami odrede, koje informacije i odakle da dobiju. Internet to omogućuje. TV programe je moguće gledati u Mreži u bilo koje vreme. Mada praksa svedoči da takvu mogućnost koristi manji broj ljudi. Na Internetu maksimalno gledaju fudbalsku utakmicu i neke vesti. Tok-šou, koncerti, intervjui, kojih ima mnogo na TV, mlade ne zanimaju, - smatra psiholog Marija Pugačeva.

- Program za razonodu je gledanje tuđeg života. Različite socijalne mreže su takođe učešće u tuđim životima. Zato umesto toga da bi gledali tok-šou - kako žive drugi i uporedili to sa svojim životom, što je činilo žanr tok-šou toliko popularnim, danas mladima je mnogo jezanimljivije da kontaktiraju u socijalnim mrežama sa sličnim sebi i žive u to vreme mada virtuelni, a ipak svoj život.

Prema anketiranjima, najtraženiji su kod mladih resursi u mreži, gde ima podataka naučno-obrazovnog karaktera: različite baze referata, enciklopedije. Odnosno, ono što je potrebno za školovanje, kao i različiti načini virtuelnog kontaktiranja: formule, socijalne mreže. Navika kontaktiranja sa sagovornikom ne lično, već na rastojanju – s jedne strane znatno proširuje krug kontaktiranja, s druge – ruši žive veze. Ako je ranije čitava porodica mogla da se okupi pred televizorom da bi gledala neki program, a zatim razmotrila ga uz šolju čaja, danas svako sedi pred personalnim media-uređajem. Često mladi ne izgovore kod kuće ni desetak reči, a istovremeno šalju stotine poruka virtuelnim poznanicima. Nastaje svojevrsna samoća, kada čovek ima nekog, s kim može razmatrati probleme, a ne ume da živi s drugim čovekom.

Međutim, eksperti nisu skloni da misle da će TV programi uskoro nestati. Prvo, potiskivanje TV od strane Interneta se dešava samo u regionima, gde su razvijene odgovarajuće tehnologije. Drugo, TV je svojevrsna stabilnost, koja je toliko neophodna ljudskoj svesti, - ističe psiholog Marija Pugačeva.

- U TV-u postoji svojevrsna ritualnost. U isto vreme se daju istoi programi. Za čoveka je važno da bi bez obzira na sve promene u njegovom životu, objektivne i subjektivne, u njemu ima nešto stabilno. On pritisne dugme, pa će čuti večernje vesti. Zato ona neće umreti.

Inače, klasična TV ne računa na mlade s njihovom mobilnošću i brzom promenom interesovanja. Danas mnogi TV kanali koriste interaktivnost, kada čovek može da prema svom izboru formira TV program, sastavi raspored programa i gledanja. Potpuno je verovatno da će takav format biti tražen i od strane mladih.