Marsovska budućnost svetske politike

Indijska inteprlanetarna stanica za proučavanje Marsa bila je lansirana danas sa kosmodroma Šriharikota. Još jedna zemlja je ušla u marsovsku trku. I mada osnovni povod za letove ka Crvenoj planeti ostaje nauka, značaj Marsa za međunarodnu politiku još treba oceniti.

Indija je izbacila u orbitu svoj prvi marsovski uređaj. Marsovska orbitalna misija koja se naziva još i Mangalyaan, izašla je u kosmos pomoću raketa nosača PSLV, postavši 40. orbitalno lansiranje Indije. Dolazak na odredište planiran je za kraj septembra 2014. godine. Oko Marsa uređaj treba da radi oko pola godine, proučavajući Crvenu planetu sa orbite njenog veštačkog satelita.

Projekat MOM su nazivali i nazivaju avanturističkim: mada prvi put o misiji je počelo da se govori 2009. godine, najava lansiranja ovog novembra usledila je pre najmanje godinu i po dana. Ona se naziva i misija prestiža. Sami predtavnici Indijske organizacije kosmičkih istraživanja nisu krili da je glavni zadatak misije tehnološki, uvežbavanje leta na Mars. Izazvala je nedoumicu i težnja Indijaca u daleki kosmos: Velika Britanija je izražavala nezadovoljstvo time tšo u kontekstu ogromnog siromaštva zemlje vlada je našla za shodno da izdvoji preko 70 miliona dolara SAD za sondu ka Marsu. Mediji podvlače da je ishitrena odluka da se krene ka Marsu izazvana suparništvom Indije i Kine. Radi MOM Indija je odložila drugu misiju na Mesec, Čandrajan-2, koja je bila tesno povezana sa ruskim projektom Mesec-Resurs. Zbog revidiranja ruskog mesečevog programa od prvobitnog plana zajedničke misije sa Indijom se odustalo, a sama Indija je privremeno napustila Mesec radi dalje planete.

Naučni zadaci indijske misije, u krajnjoj liniji u tom obliku u kojem se oni prenose za javnost, nisu originalni: akcenat se stavlja na proučavanje Marsa sa tačke gledišta mogućeg prisustva života na toj planeti ili uslova za njegovo rađanje. Između ostalog indijski naučnici se nadaju da će uhvaititi tragove marsovskog metana, koji nije uspeo da nađe marsohod Kjurioziti, kao i da se izmeri sadržaj deuterijuma u odnosu na vodonik u atmosferi Marsa. Ništa revolucionarno, mada, nesumnjivo. dodatne informacije dobijene pomoću još jednog instrumenta biće korisne. Ali teško da je moguće čekati od indijske sonde naučne senzacije.

Prava senzacija može da bude sam uspeh misije koja je tek prošle godine prešla u fazu aktivne pripreme. Osim toga, indijski proboj ka Marsu podržava trku za Crvenu planetu koja se postepeno razbuktava. Njen konačni cilj je u idealnoj varijanti pilotirana ekspedicija sa iskrcavanjem na površinu. Ipak za sada ona ne može da se zamisli iz mnogih razloga, u krajnjoj liniji bar u narednoj deceniji. Umeto toga u prvi plan izbija prebacivanje tla sa Marsa.

Nedavno je Evropska kosmička agencija objavila da počinje ispitivanje kontejnera koji treba da vrati na Zemlju uzorke sa druge planete. Moguće da će u tome učestvovati i Rusija, ako uspešno bude završena saradnja sa EKA u projektu ExoMars, kao i sopstveni mesečev program zemlje. Za sada inženjeri oprezno govore o tome da je prebacivanje tla moguće tek 2020-ih. Sasvim je verovatno da će taj rok biti poštovan, ako se na Mars ozbiljno usmere nove kosmičke sile, u prvom redu Kina.

U izvesnom smislu sve jedno je da li će Indiji poći za rukom da stigne do Marsa u prvom pokušaju. Tendencija u okviru koje je došlo do ovog lansiranja postaje sve određenija – iskrcati se na Mars, po mogućnosti zaobišavši ili odloživši Mesec. Ali ako je pobeda u mesečevoj trci 60-ih značila prvenstvo jedne od ve supersile, ishod marsovskog takmičenja teško da će biti tako jednoznačan.

Olga Zakutnjaja,