Turska između EU i Carinskog saveza

Na nedavnom zasedanju Višeg evroazijskog ekonomskog saveta u Monsku predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev je izjavio da je Turska spremna da se pridruži Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana. Koliko su realni ti planovi, u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije govori direktor Istraživačkog centra Bliski Istok – Kavkaz Međunarodnog instituta za najnovije države Stanislav Tarasov.

Na nedavnom zasedanju Višeg evroazijskog ekonomskog saveta u Monsku predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev je izjavio da je Turska spremna da se pridruži Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana. Koliko su realni ti planovi, u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije govori direktor Istraživačkog centra Bliski Istok – Kavkaz Međunarodnog instituta za najnovije države Stanislav Tarasov.

Kako je skrenuo pažnju ekspert, 5. novembra posle trogodišnjeg prekida obnovljeni su pregovori o stupanju Turske u EU. Posle poznatih nemira u Turskoj evropljani su istakli zahtev da se u zemlji izvedu demokratske reforme. Ideju o stupanju Turske u Carinski savez treba razmatrati u tom kontekstu, smatra Tarasov.

- Ova igra koju podržava Kazahstan - ako nas ne primite u EU i ne smanjite rokove pregovaračkog procesa, imamo alternativu u obliku Carinskog saveza - sredstvo je pritiska na Brisel.

Tarasov ističe da bez obzira na to Turska teško da će postati članica jedinstvene Evrope. Sa jedne strane Evropa se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji. Sa druge, tamo postoje bojazni da brz porast stanovništva Turske može da promeni demografsku sliku u Evropi. Takav stav počinje da izaziva rezigniranost i trganje alternative u turskom društvu, ističe ekspert.

- Turci podvlače da već 50 godina vode dijalog sa Zapadom, postoje kao mlađi partner, pri tome Turska je prilično jaka država, koja pokušava da se utvrdi u regionalnim razmerama. Kako bi se ona sad ostvarila kao regionalna sila, potrebno je da se ujedini sa istorijskom domovinom – Altajem i Srednjom Azijom.

Ekspsert skreće pažnju na ekonomske aspekte problema. Turska je zemlja koja nema prirodne resurse i orjentisala se na izvoznu ekonomiju. Njen brz ekonomski napredak bio je povezan sa povoljnom ekonomskom konjukturom. Sada je Evropa počela manje da troši i turska ekonomija koči. Povoljan uticaj arapskog proleća u prvo vreme sada se pretvorio za Tursku u napete odnose sa Egiptom i Libijom. Na Afričkom kontinentu Turska se suočava sa sve većom konkurencijom od strane Kine. U tim uslovima Turska gubi svoju geopolitiču moć i traži nove tačke oslonca.

Andrej Iljašenko,