Slučaj Snouden: promocija bez pravila igre svetskih razmera

Nekoliko meseci odbegli američki obaveštajac Edvard Snouden privlači pažnju čitavog sveta. On je već uspeo da isprovocira krizu nepoverenja među SAD i EU i da izazove buru nezadovoljstva po čitavom svetu. Istina, mnogi eksperti ovu špijunsku aferu smatraju sasvim banalnom, a težište čitave priče stavljaju na medije.

Posle širenja saznanja koje je obelodanio Snouden po čitavom svetu, putem medija, političari nemaju mogućnosti da ovaj slučaj uspore ili umanje. O ulozi sredstava javnog informisanja u špijunskoj histeriji koja je zahvatila čitav svet, govori politikolog Pavel Svjatenkov:

- Svet postaje globalno selo. Pojavljuju se globalni mediji koji su relativno odvojeni, nezavisni od država. Pojavljuju se mogućnosti da se vode kampanje bez pravila igre i one se očigledno vode u svetskim razmerama. Upravo je tako i došlo do stvaranja fenomena Snoudena i Asanža koji je nešto ranije bio aktuelan po istom pitanju.

Uzgred, „delo Snoudena“ svakako nije prvi glasni špijunski skandal u kojem su mediji odigrali glavnu ulogu. Zahvaljujući aktivnosti medija postala je čuvena „Afera Votergejt“- kada se saznalo da se prisluškuje štab demokrata. Ova je afera dobila takve razmere, da je čak predsednik Nikson morao da podnese ostavku. No, drugi „Votergejt“ nakon Snoudena neće biti. Tada su špijuni unutar svojih granica, a sada američke specijalne službe van svojih granica deluju u interesima svoje države. Jasno je da je pojam bezbednosti za Amerikance „sveto“ i svako ko bude odavao tajne države, može biti optužen za izdaju. Zaključke moraju da izvlače činovnici evropskih obaveštajnih službi, smatra viši naučni saradnik istorijskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta, amerikanista Aleksej Piljko:

- Americi je ova priča pokazala da njihova obaveštajna služba dobro radi. U Evropi je pokazala da bi trebalo još dosta uložiti u rad njihovih specijalnih službi, a ne delegirati svoju bezbednost nekoj drugoj državi, da bi se smanjili troškovi. Posle Drugog svetskog rata države Zapadne Evrope samo su se time i bavile- da smanje izdatke za specijalne službe i resor odbrane, sve predajući u ruke „starijem bratu“.

Stvaranje mnogo jačih službi koje su sposobne da konkurišu američkim specijalnim službama može se dogoditi samo ako bude došlo do jačih evrointegracija. A ovi se procesi sada prilično sporo odvijaju unutar same EU. Zato će Stari svet ipak verovatno odlučiti da ne ulazi u konflikt sa SAD, već će progledati kroz prste američkim špijunima.

Vlad Grinkevič,