Početna stranica > Novosti
Godišnje se u NRK prodaju milioni suvenira sa likom Mao Ce Tunga-plakati,olovke,statuete, značke, majice, zastavice, maramice i hiljadama tona se izvoze u inostranstvo-u Evropu i Aziju.
Predesednik Mao ni u kom slučaju ne bi odobrio sadašnje kineske reforme.Sasvim osnovano bi se moglo pretpostaviti da bi on naredio da se postrelja celokupno sadašnje rukovodstvo NRK „zbog odstupanja od marksizma-lenjiniozma „, a u logore na radno prevaspitavanje poslao bi milione biznismena.
Korak po korak idemo prema velikom cilju
Ali, Mao je ostao popularan do dana današnjeg u najmnogoljudnijoj zemlji sveta : svaki student će vam citirati reči „velikog kormilara „:Ibu ibu di dada mudi“( Korak po korak idemo prema velikom cilju ).
Da, Mao je uništio privatnu svojinu i raskulačio bogate seljake.Ali on je ujedinio Kinu, naučio da čita zemlju u kojoj je 93% stanovnika bilo nepismeno,10 puta povećao broj fabrika.
U bivšem SSSR-u su napuštene ideje Lenjina,ocenjeno je da su godine njegove vlasti bile krvave i teške.
U bivšem Sovjetskom Savezu su uveliko vođeni žestoki sporovi između pristaslica i protivnika te tačke gledišta, što je i dovelo do raspada imeprije,dok Kina ne želi potrese.
„Veliki kormilar“i sad na svim monetama štampanog novca u NRK
„Veliki kormilar „ je uslikan na svim štampanim monetama novca u NRK, njegovi ogromni portreti vise na zidovima Zabranjenog grada u Pekingu,na ulazu u njegov mauzolej na Trgu Tjenanmen uvek je dugačak red posetilaca.U školama i na univerzitetima đaci i studneti se zaklinju da će slediti zavete Velikog vođe i učitelja.
U centru svakog kineskog grada podignut je spomenik Mao Ce Tungu koji podignutom rukom pokazuje Kinezima obavezni pravac kretanja u svetlu budućnost.
KP Kine posle smrti „velikog vođe“ osudila kulturnu revoluciju
Posle smrti „velikog kormilara „ 1976., Komuinistička partija Kine (KP) je osudila „kulturnu revoluciju“, „užasne potrese „ i „ velike greške“ i odmah zatim se obratila masama pozivom „Bogatite se !“
Ali i pored svaga toga, kult Mao Ce Tunga je ostao neizmenjen. Zašto ?
Evo kako to objašnjava mali čovek, vlasnik čajdžinice u Sianu, koji govori, kako bi naš Njegoš rekao, “iz glave cijela naroda „ i to onolikog, kineskog:
„Začuđujuće je to da se i sada među kineskim činovnicma rasplamsavaju kad-kad sporovi oko toga ko je verniji zavetima vođe.Tako na primer, sekretar gradskog komiteta KP Čuancina, Bo Silaj, je tvrdio da će vladati na principima maoizma:brinuće se o siromašnim i nastojaće da sačuva i zadrži ulogu države u ekonomiji.Ali. šta se desilo? Tog istog Bo Silaja su uhapsili i optužili. .. za korupciju!
Eto,koliko je on iskreno bio veran zavetima Mao Ce Tunga.
Bio je mudar, ali je i stvarao mnogo problema
Većina Koineza se slaže da je Mao stvorio mnogo problema, ali u njegovu mudrost vođe niko ne sumnja. Ruski boljševici su streljali carsku porodicu 1918., ali predsednik Mao nije ubio Pu I, poslednjeg cara iz dinastije Cin.Taj car je proveo devet godina u logoru, zatim je pušten i radio je kao baštovana, a njegov brat je bio zaposlen kao ražunovođa.
I car i Mao, kakvi god oni bili, dobri ili loši, su kineska istorija,“ zaključuje svoja razmišljanja Čin Ju, vlasnik čajdžinice iz grada Siana.
Maov kult je rentabilan, kao nafta
Jedan od trgovaca suvenira sa Trga Tjenanmen rekao je za Maov kult da je profitibilan kao nafta.U tonama suvenira koje se izvoze u Evropu i Azuju evropskim levičarima ostaju uvek u modi majice i trenerke sa Maovim likom.
Kinezi se čude kako Rusi ne „izvlače „ novac iz kulta Lenjina
Van Cjuan, prevodilac Lenjnovih dela na mandarinski dijalekt, kaže da Kinezi cene i uvažavaju Vladimira Iljiča i prosto ne može da se načudi zbog čega Rusi ne „izvlače „ novac iz Lenjinovog kulta.Jer Lenjin je još snažniji brend od Mao Ce Tunga!
Zar se ne mogu ispred Lenjovog mauzelaja na Crvenom trgu u Moskvi strancima prodvati suveniri sa likom vođe svetske revolucije i osnivača Sovjetskog Saveza, „ne može da se načudi Van Cjuan, prevodilac Lenijovih knjiga na mandarinski dijalekat.
Kinezi, inače, prema Lenjinu imaju veliki pijetet kao prema inspiratoru njihovog „velikog kormilara „, iako mu retko kad ističu ikonografiju.
Prevodilac Lenjinovih dela ovako objašnjava odnos Kineza prema Vladimiru Iljiču:
Kako je ono pisao pesnk Voznesenski ? „Sklonite Lenjina s novčanica !“A sad neki savremeni pesnik bi trebalo da napiše drugačiji stih:“Pretvorite Lenjina u novac „.
Spomenici krče puteve
Bendžamin In, ugledni politikolog iz Honghonga,smatra da Mao za Kineze nije samo stožer države i robna marka, nego nešto daleko veće i značajnije.
Pomoću ideja Mao Ce Tunga Kina je izvršila vekli uticaj na mnoge zemlje sveta –od Azije i Afrike do Latinske Amerike. Ustanici maositi se javljaju na Filipinima, u Kongu, zahvatili su Peru,Indiju.Vlade tih države traže ekonomsku pomoć od Kine,Kinezi pružaju finansijsku pomoć ustanicima u tim zuemljama.
U Nepalu su maoisti svrgli kralja i ukinuli monahiju i sada je ta republika potpuno pod vlašću Kine.
Odstupivši od politike Mao Ce Tunga na delu, ali ne i na rečima,zatvorivši u tamnicu udovicu „velikog kormilara „ i deo njenih najtvrđih saradnika,KNR je mudro sačuvala pravo na brend Mao Ce Tunga „, zaključuje honghonški politikolog Bendžamin In.
U „kultirnoj revoluciji „ pogiunulo oko 20 miliona Kineza
Samo tokom jedne decenije, od 196-1967 za vreme tzv kulturne revolucije poginulo je oko 20 miliona Kineza. “Kulturni revolucionari „ tzv hunvejbini su prebijali prolaznike koji bi se osmelili da izađu na ulice bez značke sa portretom vođe, spaljivali su knjige, jer komunista može čitati samo Maova dela.
Kolektivizacija na selu, „veliki skok „ doveo je do masovne gladi.
Međutim, sve se to sada retko kad spominje.Stari ljidi kažu: da, za Maovo vreme živelo se teško, ali zato nije bilo korupcije i vlast se brinula o penzionerima.
Kinezi i ne pomišljaju da premeste „velikog kromilara „ iz mauzoleja
Iako je sada ekonomija u Kini u potpunosti tržišna,kapitalistička,Kinezi i ne pomišljaju da premeštaju vođu iz mauzoleja, kao što se Rusi odavno spremaju da to učine s Lenjinom.
„On je davno postao spomenik koji krči puteve“, izjavio je jedan 19.godišnji student.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Povodom 120.godišnjice rođenja Mao Ce Tunga
Kina se ne odriče kulta vođe
„VELIKI KORMILAR „ POSTAO VODEĆA ROBNA MARKA U KINI
„Veliki kormilar“ je danas vodeći komericijani brend u državi koju je on stvorio, Narodnoj Republici Kini (NRK).
Godišnje se u NRK prodaju milioni suvenira sa likom Mao Ce Tunga-plakati,olovke,statuete, značke, majice, zastavice, maramice i hiljadama tona se izvoze u inostranstvo-u Evropu i Aziju.
Predesednik Mao ni u kom slučaju ne bi odobrio sadašnje kineske reforme.Sasvim osnovano bi se moglo pretpostaviti da bi on naredio da se postrelja celokupno sadašnje rukovodstvo NRK „zbog odstupanja od marksizma-lenjiniozma „, a u logore na radno prevaspitavanje poslao bi milione biznismena.
Korak po korak idemo prema velikom cilju
Ali, Mao je ostao popularan do dana današnjeg u najmnogoljudnijoj zemlji sveta : svaki student će vam citirati reči „velikog kormilara „:Ibu ibu di dada mudi“( Korak po korak idemo prema velikom cilju ).
Da, Mao je uništio privatnu svojinu i raskulačio bogate seljake.Ali on je ujedinio Kinu, naučio da čita zemlju u kojoj je 93% stanovnika bilo nepismeno,10 puta povećao broj fabrika.
U bivšem SSSR-u su napuštene ideje Lenjina,ocenjeno je da su godine njegove vlasti bile krvave i teške.
U bivšem Sovjetskom Savezu su uveliko vođeni žestoki sporovi između pristaslica i protivnika te tačke gledišta, što je i dovelo do raspada imeprije,dok Kina ne želi potrese.
„Veliki kormilar“i sad na svim monetama štampanog novca u NRK
„Veliki kormilar „ je uslikan na svim štampanim monetama novca u NRK, njegovi ogromni portreti vise na zidovima Zabranjenog grada u Pekingu,na ulazu u njegov mauzolej na Trgu Tjenanmen uvek je dugačak red posetilaca.U školama i na univerzitetima đaci i studneti se zaklinju da će slediti zavete Velikog vođe i učitelja.
U centru svakog kineskog grada podignut je spomenik Mao Ce Tungu koji podignutom rukom pokazuje Kinezima obavezni pravac kretanja u svetlu budućnost.
Ali, na žalost ( ili na sreću, kako kome ), komunizam je u Kini ostao samo na rečima.Privatnicima je prodata čak i linija metroa u Pekingu,ekonomska moć zemlje raste kao pečurke posle kiše zahvaljujući pre svega ogromnim stranim investicijama i stotinama miliona malih trgovavaca.
KP Kine posle smrti „velikog vođe“ osudila kulturnu revoluciju
Posle smrti „velikog kormilara „ 1976., Komuinistička partija Kine (KP) je osudila „kulturnu revoluciju“, „užasne potrese „ i „ velike greške“ i odmah zatim se obratila masama pozivom „Bogatite se !“
Ali i pored svaga toga, kult Mao Ce Tunga je ostao neizmenjen. Zašto ?
Evo kako to objašnjava mali čovek, vlasnik čajdžinice u Sianu, koji govori, kako bi naš Njegoš rekao, “iz glave cijela naroda „ i to onolikog, kineskog:
„Začuđujuće je to da se i sada među kineskim činovnicma rasplamsavaju kad-kad sporovi oko toga ko je verniji zavetima vođe.Tako na primer, sekretar gradskog komiteta KP Čuancina, Bo Silaj, je tvrdio da će vladati na principima maoizma:brinuće se o siromašnim i nastojaće da sačuva i zadrži ulogu države u ekonomiji.Ali. šta se desilo? Tog istog Bo Silaja su uhapsili i optužili. .. za korupciju!
Eto,koliko je on iskreno bio veran zavetima Mao Ce Tunga.
Bio je mudar, ali je i stvarao mnogo problema
Većina Koineza se slaže da je Mao stvorio mnogo problema, ali u njegovu mudrost vođe niko ne sumnja. Ruski boljševici su streljali carsku porodicu 1918., ali predsednik Mao nije ubio Pu I, poslednjeg cara iz dinastije Cin.Taj car je proveo devet godina u logoru, zatim je pušten i radio je kao baštovana, a njegov brat je bio zaposlen kao ražunovođa.
I car i Mao, kakvi god oni bili, dobri ili loši, su kineska istorija,“ zaključuje svoja razmišljanja Čin Ju, vlasnik čajdžinice iz grada Siana.
Maov kult je rentabilan, kao nafta
Jedan od trgovaca suvenira sa Trga Tjenanmen rekao je za Maov kult da je profitibilan kao nafta.U tonama suvenira koje se izvoze u Evropu i Azuju evropskim levičarima ostaju uvek u modi majice i trenerke sa Maovim likom.
Kinezi se čude kako Rusi ne „izvlače „ novac iz kulta Lenjina
Van Cjuan, prevodilac Lenjnovih dela na mandarinski dijalekt, kaže da Kinezi cene i uvažavaju Vladimira Iljiča i prosto ne može da se načudi zbog čega Rusi ne „izvlače „ novac iz Lenjinovog kulta.Jer Lenjin je još snažniji brend od Mao Ce Tunga!
Zar se ne mogu ispred Lenjovog mauzelaja na Crvenom trgu u Moskvi strancima prodvati suveniri sa likom vođe svetske revolucije i osnivača Sovjetskog Saveza, „ne može da se načudi Van Cjuan, prevodilac Lenijovih knjiga na mandarinski dijalekat.
Kinezi, inače, prema Lenjinu imaju veliki pijetet kao prema inspiratoru njihovog „velikog kormilara „, iako mu retko kad ističu ikonografiju.
Prevodilac Lenjinovih dela ovako objašnjava odnos Kineza prema Vladimiru Iljiču:
„Kinezi u Lenjinu vide dva projekta.Jedan je sadržan u tome što je izveo revoluciju, a drugi što je inicirao nep( novu ekonomsku politiku ) koja je omogućila ljiudoima da se bogate.Rusi su plaćali za rasprostiranje Lenjinovih ideja po svetu,a sad bi na njemu trebalo da zarađuju.
Kako je ono pisao pesnk Voznesenski ? „Sklonite Lenjina s novčanica !“A sad neki savremeni pesnik bi trebalo da napiše drugačiji stih:“Pretvorite Lenjina u novac „.
Spomenici krče puteve
Bendžamin In, ugledni politikolog iz Honghonga,smatra da Mao za Kineze nije samo stožer države i robna marka, nego nešto daleko veće i značajnije.
Pomoću ideja Mao Ce Tunga Kina je izvršila vekli uticaj na mnoge zemlje sveta –od Azije i Afrike do Latinske Amerike. Ustanici maositi se javljaju na Filipinima, u Kongu, zahvatili su Peru,Indiju.Vlade tih države traže ekonomsku pomoć od Kine,Kinezi pružaju finansijsku pomoć ustanicima u tim zuemljama.
U Nepalu su maoisti svrgli kralja i ukinuli monahiju i sada je ta republika potpuno pod vlašću Kine.
Odstupivši od politike Mao Ce Tunga na delu, ali ne i na rečima,zatvorivši u tamnicu udovicu „velikog kormilara „ i deo njenih najtvrđih saradnika,KNR je mudro sačuvala pravo na brend Mao Ce Tunga „, zaključuje honghonški politikolog Bendžamin In.
U „kultirnoj revoluciji „ pogiunulo oko 20 miliona Kineza
Samo tokom jedne decenije, od 196-1967 za vreme tzv kulturne revolucije poginulo je oko 20 miliona Kineza. “Kulturni revolucionari „ tzv hunvejbini su prebijali prolaznike koji bi se osmelili da izađu na ulice bez značke sa portretom vođe, spaljivali su knjige, jer komunista može čitati samo Maova dela.
Kolektivizacija na selu, „veliki skok „ doveo je do masovne gladi.
Međutim, sve se to sada retko kad spominje.Stari ljidi kažu: da, za Maovo vreme živelo se teško, ali zato nije bilo korupcije i vlast se brinula o penzionerima.
Kinezi i ne pomišljaju da premeste „velikog kromilara „ iz mauzoleja
Iako je sada ekonomija u Kini u potpunosti tržišna,kapitalistička,Kinezi i ne pomišljaju da premeštaju vođu iz mauzoleja, kao što se Rusi odavno spremaju da to učine s Lenjinom.
„On je davno postao spomenik koji krči puteve“, izjavio je jedan 19.godišnji student.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Danas je konačno počelo emitovanje kanala RT Balkan na platformi MTel u svim gradovima Republike Srpske....
Poseta je organizovana uz podršku Centra za međunarodnu saradnju „Rusko-balkanski dijalog“ i «Rusko-balkanskog centra za poslovnu saradnju i kulturu»....
U aprilu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno 336 hiljada tona sirove nafte...
NIS investirao 4,9 milijardi dinara u istraživanje nafte i gasa...
U Srbiji je 9. maja 2026. godine na TV «Belle amie» prikazana premijera filma «Mariupolj: Ruski grad». Ovaj unikalni događaj planski se poklopio sa 81. godišnjicom pobede u Drugom...
Skoro 60 odsto Evropljana više ne smatra Vašington pouzdanim partnerom, pokazuje nova anketa fondacije Bertelsman...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
