Urugvaj prelazi sa matea na marihuanu

Urugvaj je postao prva zemlja na svetu koja je legalizovala marihuanu. Vlasti se nadaju da će izvlačenjem „trave“ iz podzemlja izbiti ekonomsku osnovu narkosindikatu i moći da kontrolišu tržište droge i smanje njen obrt. Parlament istočne republike Paragvaja je odobrio zakon, na osnovu kog vlada dobija monopol u prodaji, kultivizaciji, obradi, izvozu i uvozu droge.

Urugvaj je do sada bio lider na kontinentu u potrošnji „paragvajskog čaja“ – mate, izuzetno okrepljujućeg napitka. Sada marihuana može prestići mate. U Montevideu se nadaju da će, osim svega ostalog, i zaraditi na novoj inicijativi. Prema proračunu vlade, tržište ilegalne marihuane je procenjeno na 30 miliona dolara godišnje.

Novi urugvajski zakon će zvanično stupiti na snagu 1. januara. Ali, kako kažu u vladi, on će punom snagi početi da radi tek u aprilu. Ocenjujući ovaj „narkotički eksperiment“, dobro bi bilo napomenuti, da je Urugvaj najnetipičnija latinoamerička zemlja, rekao je „Glasu Rusije“ glavni urednik časopisa „Latinska Amerika“, Vladimir Travkin. Po demografskom sastavu, tradicijama i istoriji, to je zemlja koja najviše liči na evropske, i ovde se najviše oseća evropski uticaj. Osim toga, sada je na vlasti levica, rekao je on.

- Sada je iz Evrope u Urugvaj stigao novi talas liberalnijeg odnosa prema istopolnim brakovima, upotrebi „lakih“ droga. Pogledajte, šta se dešava u Holandiji, Francuskoj. Eto, pod tim evropskim uticajem i od užasa po povodu perspektive narkotičke pretnje je i donesen ovaj zakon. Treba reći, da on u parlamentu nije jednoglasno usvojen. Tamo su bile vrlo žučne rasprave. Ja mislim da je to pogrešan put.

Urugvajski „marihuana eksperiment“ je planiran po sledećoj šemi. Od proleća će svi Urugvajci moči da kupe po 40 grama „trave“ mesečno u apotekama koje poseduju licencu ministarstva zdravlja. Orijentaciona državna cena – 1 dolar za gram. Istovremeno, prema podacima UN, prosečna svetska cena kanabisa je minimum 7 dolara. Sve što će biti potrebno je registracija u jedinstvenom elektronom registru potrošača marihuane. Jedan čovek može da uzgoji šest žbunova konoplje godišnje, a to će mu omogućiti da, prema proračunu, dobije 480 grama gotovog proizvoda. Ljubitelji „trave“ će moći da organizuju pušačke klubove za 15-45 ljudi (obavezna je registracija u nacionalnom registru). Vlasnici ovih klubova će moći da uzgajaju do 99 žbunova konoplje godišnje.

Slični eksperimenti su provođeni po svetu, podseća ruski stručnjak za probleme centralne Azije i Bliskog istoka Semjon Bagdasarov. Postojala je nada da će legalizacija smanjiti ilegalne tokove i obrt droge, kao i da će korišćenje lakih droga smanjiti strast ka teškim drogama – heroini i drugim.

- Ali, iskustvo je pokazalo, na žalost, da ako se počne sa lakim drogama, onda se kasnije prelazi na teške. Mislim, da nešto slično čeka i Urugvaj. Upravo zbog toga, sudeći po anketama, veći deo stanovništva je bio protiv vladinog eksperimenta. Ali, ova reforma potiče odozgo.

Ova psihotropna droga može da izazove promene u psihi čoveka i izazove u organizmu nepopravljive i strašne posledice. „Marihuana izaziva veliku zavisnost“, konstatuje direktor centra za rehabilitaciju narkomana u Montevideu, doktor Marija Alonso: „Ona je 15 puta više kancerogena od duvana. Korišćenje izaziva psihičke poremećaje, depresije, paranoju i šizofreniju“. Ali, najveća nesreća marihuane, hašiša ili anaši je u tome što iste doze različito deluju na ljude i nemoguće je odrediti relativno bezbednu dozu.

Urugvaj nije jedina zemlja koja eksperimentiše sa marihuanom. Argentina je 2009. godine ukinula krivičnu odgovornost za čuvanje malih, do 2 grama, doza marihuane. Sada je to administrativni prekršaj za koji se plati kazna. Ranije je korišćenje i čuvanje marihuane i cigareta sa njenim sadržajem u Argentini kažnjavano zatvorskom kaznom do dve godine. Od 1. januara će biti dozvoljena prodaja marihuane „u rekreacione svrhe“ privatnim licima i čuvanje malih doza u američkim državama Vašington i Kolorado. Federalni zakoni SAD zabranjuju korišćenje marihuane. Ali, od 1996. godine Aljaska, Kalifornija, Kolorado, Havaji, Men, Nevada, Merilend, Njujork, Meksiko, Rod Ajlend i Vermont su dozvolili upotrebu narkotika kao leka. U Belgiji od 2000. godine policija ne hapsi ljude koji imaju manje od 3 grama hašiša. Kanada dozvoljava uzgajanje i pušenje konoplje, ali samo bolesnicima i uz dozvolu lokalnih medicinskih organa. U Meksiku od 2009. godine čovek može da poseduje 2 grama opijuma, 5 grama marihuane, 50 miligrama heroina, 40 miligrama metafetamina.

U Evropi „narkotički liberalizam“, uprkos raširenom mišljenju, nije u Holandiji. Tehnički su narkotici tamo zabranjeni. Sve druge su u Starom svetu prevazišli Portugalci. Oni su od 2001. godine ukinuli krivičnu odgovornost ua upotrebu marihuane, a čuvanje narkotika izjednačili sa pogrešnim parkiranjem. Svaki stanovnik može u džepu imati gram heroina, dva grama kokaina, 25 grama marihuane, pet grama hašiša ili po jedan ekstazi i amfetamin.

Andrej Fedjašin,