Vijugava geografija baletskog remek-dela

Od Peterburga do Pariza preko starog ruskog grada Velikog Novgoroda i sela Talaškina, svrativši u ukrajinski gradić Ustilug i švajcarski Montre – takva je vijugava geografija najpoznatijeg baleta 20. veka – Sveto Proleće. Stogodišnjici ovog remek-dela ruskog kompozotora Igora Stavinskog posvećen je projekat Put Svetog Proleća muzčara iz raznih zemalja. Oni su proputovali čitavom maršrutom rađanja baleta i 22. decembra predstavili svoju scensku kompoziciju u Moskvi.

Na sceni su dva klavira i dvoje poznatih peterbuških pijanista – Peter Laul i Pavel Rajkerus. Oni su spremni da izvedu muziku baleta u autorskoj izbedbi Igora Stavniskog. Ali odjednom pored njih pojavljuju se članovi folklornog ansambla Vitualno selo i boje narodnih nošnji odmah narušavaju raspoloženje za klasiku. Čuju se najstarije slovenske pesme koje se zovu „vesnjaki“. Član ansambla Mihail Strodubcev kaže.

- U tom projektu smo odlučili da rekonstruišemo folklorno-etnografsku autentičnu radnju. Najviše se to tiče prvog dela baleta, tamo gde postoji Ples čaplji, Utabana zemlja, Igra dva grada. A u drugom delu, gde je reč o žrtvovanju, uzeli smo za osnovu obred vezan za žtvovanje breze. Breza je bila ukrašavana kao devojka, sahranjivali su je, postoji takav obred.

Ideja za balet iz života paganske Rusije pripada ne samo kompozitoru Igoru Stavinskom, već i slikaru Nikolaju Rerihu. Jedan je „čuo“ ritmove predsmrtnog plesa devojke koju upravo treba da žrtvuju Bogu Proleću, drugi je „video“ ritualne plesove na vrhu svetog brega, okruženog drevnim kamenim lavirintima koje je on mnogo puta proučavao u novgorodskim arheološkim ekspedicijama. 1910. Stavinski i Rerih su se sastali u Peterburgu, i fantazije mzičara bile su potkrepljene slikarskim likovima umetnika. Novi susret je održan godinu dana kasnije na imanju čuvene pokroviteljke umetnosti knjeginje Teniševe u Talaškinu u Smolenskoj oblasti, na zapadnoj granici Rusije. Rerih je već imao gotove skice dekora i kostima, a Stravinski je saopštio umetniku da je „pronikao u tajnu prolećnih, lapidarnih ritmova i da ih je osetio zajedno sa akterima našeg čeda“... Tamo je bio završen libreto, i Stravinski je krenuo u Ukrajinu u mesto Ustilug da piše partitutru. Narodne pesme su ovde bile bukvalno pod rukom. Između ostalog Stravinski ih nikada nije direktno citirao, on je napravio intonacije narodnih pesama svojim muzičkim jezikom. Upravo zato je tako teško ponekad odrediti izvor, smatra autor projekta, istoričar umetnosti Konstantin Učitelj.

- Ovde postoje arhaični slojevi folklora, gde nema nacionalnog. Još nije bilo nacije u današnjem smislu te reči i postojali su arhaični krvonosni slojevi od kojih sve potiče.

Posle Moskve učesnici projekta izbijaju na finiš: čeka ih Veliki Novgorod i Sankt-Peterburg. A završni koncert će biti održan u predgrađu Peterburga, Oranienbaumu, tamo gde je rođen Igor Stravinski.

Tatjana Zavjalova,