Nacionalni pejzaž kao „genetski kulturni kod“

Životna sredina običnog ruskog građanina, lik savremenih gradova i njihova budućnost - ovoj temi posvećen je 21. po redu međunarodni festival Neimarstvo koji se odvija u Moskvi. Njegova osnovna ovogodišnja tema je formulisana ovako: Nacionalna arhitektura. Organizatori se nadaju da će skrenuti pažnju na problem gubitka iskonskog ruskog stila u arhitekturi. Na forumu su predstavljene ekspozicije iz 20 regiona Rusije, kao i 10 konkursa, uključujući nacionalnu nagradu u oblasti arhitekture Kristalni Dedal.

U centru izložbene sale je zelena trava. Na njoj su predstavene velike kocke. U dubinu prve može da se zaviri samo kroz male durbine: pomoću složenog sistema stakala otvara se pogled na beskrajnu šumu breza. Ali to je nesumnjivo iluzija. U drugoj kocki agresivne crne prizme vise nad prefinjenim belim objektima – tako su autori instalacije predstavili sredinu nekomfornu za čovekov život. Pored je lopta od valjane vune. To je model planete Zemlje – Valjani globus. On je napravljen od tradicionalnog ruskog materijala, koji se koristi prilikom izrade čizama. Granica Rusije je označena ekserima, zvezdica je prestonica zemlje Moskva. Još jedna geometrijska figura je napravljena od panela tipske stambene zgrade. Tako mlade arhitekte, neko sa dramatikom, neko sa ironijom, predtavljaju temu festivala – Naciolana arhitektura. Instalacije prate video-sižei: na velikim ekranima su istorijski prizori ruskih gradova na prelazu 19-20. veka kao primeri idealnog prostora. Koordinator festivala Irina Korobjina govori:

- Jedinstvenost nacionalne arhitekture u svim zemljama formira se uglavnom građevinama. Rodne breze i jasike možemo da vidimo i u Finskoj, i u Kanadi. Ali kada vidimo crkvu Pokrova-na Nerli ili Sabor Vasilija Blaženog, ili Admiraltejstvo, shvatamo da je to Rusija. Arhitektonsko nasleđe nosi u sebi genetski kod naše kulture i predstavlja osnovu jedinstva i kontinuiteta, trajanja državne istorije.

Genetski kod Ruske arhitekture neobično je pokvaren: u 20. veku bezličnim tipskim zgradama, u 21. veku intenzivnom i neukusnom komercijalnom gradnjom. Životna sredina stanovnika zemlje postaje sve univerzalnija i dalja od nacionalne. Naravno, neuspešne građevine se pojavljuju u tokovima svetskog razvoja arhitekture, primežuje predsednik Saveza arhitekata Rusije Andrej Bokov. Ali ipak...

- Moramo da se osećamo delom profesionalne međunarodne zajednice, moramo da osećamo ovaj trend, kretanje misli, kretanje likova koje formira vreme. Ali istovremeno moramo jasno da shvatamo da ruski prostor, ruska nacionalna arhitektura vrlo je specifična. Naši gradovi se bitno razlikuju od azijskih i evropskih.

Ideju nacionalne arhitekture podržavaju ili u krajnjoj liniji ne protivreče joj radovi nominovanih za arhitektonsku nagradu Kristalni Dedal. Među njima su i Olimpijski objekti u Sočiju, i stambeni kompleksi, i crkvena zdanja, kao i stanice metroa, mostovi, biblioteke i kulturni centri. Ukupno 54 objekta. Svi oni su već izgrađeni. Naravno, za takvu zemlju kao Rusija, to je malo. Ali ako se uzme da u festivlau učestvuje nekoliko puta više projekata koji kasnije dobijaju realnu šansu da postanu građevine, slika deluje veselije. Između ostalog, među predstavljenim radovima ove godine uvećan je broj projekata restauracije koji direktno utiču na očuvanje nacionalne arhitekture Rusije.

Tatjana Zavjalova,