Da li će mere za povećanje nataliteta ikada postati prioritet broj 1?

Novogodišnja proslava koja je u Novom Sadu upriličena za decu koja su rođena u okviru Nacionalnog programa vantelesne oplodnje, te najava dodatnih besplatnih medicinskih procedura u Vojvodini, svakako predstavljaju razlog za blagi optimizam, ali s obzirom na težinu problema, ni te mere nisu ni izbliza dovoljne da bi se dala šansa svakome od 300.000 ljudi u Srbiji kojima je potrebna vantelesna oplodnja, a pogotovo su nedovoljne da bi se rešilo pitanje negativne stope prirodnog priraštaja na nivou države. Za to su izgleda potrebne odlučnije mere.

Dakle, kako je najavljeno, od početka 2014. godine na prostoru severne pokrajine će tamošnji parovi ubuduće imati mogućnost da pokušaju besplatnu vantelesnu oplodnju i za drugo i treće dete, jer država finansira vantelesnu oplodnju samo za prvo dete. Takođe, situacija po pitanju broja besplatnih pokušaja vantelesnih oplodnji u Srbiji se razlikuje od grada do grada, pa stoga samo neki gradovi poput Beograda, Pančeva i Paraćina finansiraju treći pokušaj vantelesne oplodnje, što samo doprinosi utisku da se mere za povećanje nataliteta sprovode prilično stihijski i neujednačeno na nivou cele zemlje, a zajednička im je karakteristika – da su nedovoljne.

I mada je direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nedavno na potpisivanju ugovora kojim će taj fond finansirati 1.000 pokušaja vantelesne oplodnje u Srbiji tokom ove i naredne godine, izjavio da to predstavlja jedan od najznačajnijih događaja, ipak ostaje gorka činjenica da je to samo kap u moru istinskih potreba. Naime, kapaciteti klinika na koje upućuje pomenuti republički fond iznose skromnih 1.460 parova, a kako je poznato – u Srbiji čak svaki sedmi par ima problema sa neplodnošću. Štaviše, po rečima stručnjaka, taj broj se sve više povećava, što znači da bi država u cilju nalaženja rešenja morala preduzeti daleko radikalnije korake.

A kada je reč o takvim odlučnijim merama, možda bi inspiraciju za njih trebalo potražiti u Ruskoj Federaciji, gde je moguće proći proceduru vantelesne oplodnje besplatno jer se ta usluga plaća iz sredstava fonda obaveznog medicinskog osiguranja, a takođe, tamo je u poslednje vreme otvoreno više od 20 novih perinatalnih centara. I ono što je najvažnije – u Rusiji se već niz godina sprovodi program pod nazivom Majčinski kapital, koji predviđa pomoć novopečenim roditeljima u iznosu od oko 10.000 evra po detetu, ali i druge povlastice poput davanja besplatnih placeva za izgradnju kuće.

Inače, u Srbiji pored već uobičajenog nedostatka novca za te namene, postoje i drugi problemi. Na primer, kako navode žene koje su imale veliku sreću da uopšte uđu u program besplatne vantelesne oplodnje – problem predstavljaju starosni kriterijumi koji su predviđeni za proceduru, a imaju primedbe i na komplikovane procedure za prikupljanje medicinske dokumentacije i dugo čekanje na intervenciju.

Prema tome, i pored najnovijih ohrabrujućih vesti koje su se mogle čuti iz Novog Sada o dodatnim izdvajanjima za vantelesnu oplodnju, ipak ostaje utisak da je neophodno na nivou cele zemlje učiniti mnogo više napora, i prioritetno uložiti znatno više sredstava u te svrhe. Naravno, ukoliko neko zaista želi da se reši problem sa neplodnošću u Srbiji, kao i sa povećanjem nataliteta u celini, jer se sada on nalazi na katastrofalno niskom nivou koji obećava sigurno izumiranje stanovništva.

Ratko Paić,