Patrijarh Kiril: moramo da budemo pastiri jedni drugima

Usvajati decu iz sirotišta, naročito sa fizičkim manama, pozvao je građane Rusije prvojerarh RPC patrijarh Kiril. Drugog dana Božića, prema tradiciji, posvećenog porodici i porodičnim vrednostima, Patrijarh je posetio decu sa posebnim potrebama i sam dobio neobičan poklon.

Pre početka svečanosti je bila organizovana prava priredba sa biblijskim motivom: dečaci u ruhu pastira su poklonili patrijarhu Kirilu živo jagnje u korpi. Neobičan poklon ima nekoliko smislova. S jedne strane, to je Božije jagnje, simbol Spasa. S druge strane je to poklon pastiru ruskog pravoslavlja, tvrde deca. Srdačno se zahvalivši deci, prvojerarh Moskovske patrirašije je istakao da je to važan dar, jer je teško biti dobar pastir.

- Pastir je taj, ko sebe pruži drugima. Ako to pastir ne čini, on prestaje da bude pastir, ovce ga ne slede. Međutim, to se tiče ne samo pastira. Taj princip mora da bude osnova našeg života, života svakog čoveka. Ako budemo sebe pružili drugima, bićemo dobri ljudi. Tajna života je u tome da bi čovek poklanjao sebe drugima.

U salu Državnog Kremaljskog dvorca je patrijarh Kiril ušao vodeći za ruku devojčicu. Mila ima 9 godina. Ona je siroče. Od samog svog rođenja ona živi u sirotištu. Zbog urođenih mana na rukama roditelji su je se odrekli. Očajna zbog toga, što nema onih, koji bi je posvojili, Mila je napisala prvojerarhu RPC: za Božić uvek poklanjaju nešto, molim Vas: pomolite se da i ja dobijem mamu, samo da bude dobra da bi me vodila kući. Vi ste patrijarh. Bog čuje Vaše molitve. Patrijarh Kiril je obećao devojčici da će se usrdno moliti da bi se izvršilo božićno čudo, koje ona žarko želi.

Prvojerarh RPC stalno poziva vlasti da bi skrenule pažnju na probleme sirotišta i decu u njima, a vernike da aktivnije posvajaju decu bez roditelja. Ove je godine patrjarh Kiril posebno istakao posvajanje invalida.

- Svakako, svi žele zdravu i lepu lutkicu. Međutim, glavno je pitanje: radi čega posvajamo decu? Ako je to radi razonode i zadovoljstva, onda bolje da se ne posvaja. Samo u slučaju, kada želiš da pokloniš sebe drugome. Vaspitanje dece je ogroman i težak rad. Ako posvajamo nekog, ko ima urođenu ili stečenu manu, ili neku bolest, to je veliko i sveto delo. Kada prihvatamo decu, koja nisu potpuno zdrava, ali divna svojom dušom i sposobnostima, mi dušu dajemo za njihovo stasanje, zato postajemo pastiri. Uzvratna ljubav pruža našem životu divne boje, čini nas srećnim.

Patrijarh Kiril je izneo slučaj iz sopstvenog života, koji je on zapamtio zauvek.

- Jedan od arhijereja RPC, koji danas ima poslušanje u inostranstvu, u teško doba posle raspada Sovjetskog Saveza posvojio je dačaka, koji je imao 3-4 godine. On je bio žrtva Černobila, njega su vozili u zaraženom autobusu iz Rovna. Bio sam tada tamo. Dete nije moglo ni da hoda, ručice i nožice su mu bile iskrivljene, kičma savijena. Lekari su tvrdili da je potrebno oko 30 veoma složenih operacija da bi dečak mogao da hoda i živi među zdravim ljudima. Onda je vladika rekao: Posvajam to dete. Danas taj mladmć studira na univerzitetu, on je potpuno zdrav.

Prvojererh RPC je pozvao da postanu pastiri jedni za druge: roditelji za decu, starija deca za mlađu. Ako bude tako, promeniće nam se život, - rekao je patrijarh. Biće više svetlosti, radosti, mira i dobra. Bićemo otporniji prema iskušenjima i svemu, što ošamućuje našu svest, naročito svest naše dece.