O migrantima do lukavosti

Evropska komisija je predstavila uputstvo koje će određivati pravo nezaposlenih migranata iz zemalja EU da žive u drugim državama EU i dobijaju u njima socijalne olaškice. Ipak kriterijumi ocene su toliko magloviti da stvaraju povoljnu sredinu za zloupotrebe. Posebno uzimajući u obzir rast protekcionističkih i otvoreno nacionalističkih raspoloženja u zemljama EU – smatra naš komentator Petar Iskenderov.

Da podvučemo da je reč o migrantima unutar EU, tačnije, na primer, o Rumunima i Bugarima, koji su stigli u Nemačku ili Francusku, koje i sada državljanstvo države EU ne čini potpuno zaštićenim u pravom pogledu u drugoj zemlji EU. I autori novog evropskog dokumenta ne mogu se optužiti da im nedostaje lukavosti. Oni predlažu spisak kriterijuma koji će tobože pomoći vlastima da odrede čestitost i savesnost emigranta. To su rezultati traženja posla, sastav porodice, ukupan rok boravka u zemlji, postojanje sopstvenog stana kako u domonivi, tako i u gostima ili čak – vrhunac konkretike! – društvena delatnost kandidata.

Ali najvažnije je da pravo odlučivanja po svim navedenim kriterijumima pripada zemlji gde je migrant stalno nastanjen. A kako upravo nacionalne vlade mogu da se odnesu prema migrantima, svedoče debate u istoj toj Velikoj Britaniji – gde se već govori o uvođenju kvota za migrante. U sredu i četvrtak predloge Evropske komisije će razmotriti poslanici Evropskog parlamenta i vatrene diskusije su neizbežne. Ali teško da je samo rukovodstvo EU u stanju ne smao da primi, već i da realizuje konkretnije i efikasnije mere, sumnja direktor Instituta za probleme globalizacije Mihail Deljagin:

- Strogo govoreći, treba održati ispit na znanje jezika, znanje ustava i iseljavati ljude. To se odnosi ne samo na migrante, već i na one koji su rođeni u Nemačkoj ili Francuskoj, ali ne znaju lokalni državni jezik, ne znaju zakone, ili ne žele da rade. Naravno, to se neće dešavati sada, već mnogo kasnije. Postojeće vlade, smatram, nisu u stanju da reše nikakve probleme uopšte.

Ipak, čak u aktuelnoj situaciji pretnju koja proističe od radne migracije ne treba precenjivati, smatra šef katedre za evropske integracije MGIMO MSP Rusije Nikolaj Kavešnjikov. On smatra da slabije evropske ekonomije ipak neće povući na dno svoje jače partnere:

- Jer standard zavisi pre svega od nivoa razvoja nacionalne ekonomije. A to je pre svega konkuretnost kompanija, privrednih operatera. Da, u starim zemljama EU pojavljuju se određeni problemi zbog pojave radnika iz novih zemalja EU. Ali negativan uticaj tih procesa ipak zaostaje za onim koristima koje evropska ekonomija stiče od ujedinjavanja.

Nove instrukcije Evropske komisije udobne su i evropskim birokratama i nacionalnim vladama. Prvi će referisati o važnom koraku u rešavanju problema migranata. Drugi će ostaviti sebi i čak pojačati kontrolne funkcije u suzdržavanju priliva Bugara, Rumuna, Roma ili Hrvata.

Petar Iskenderov,