KAKO JE VERGILIJE SAHRANJIVAO MUVU, A JESENJIN SVAKOG DANA PO DVA PUTA PRAO GLAVU

 Slavni rimski pesnik Vergilije (70 -19 .g. pre n .e.)   sa svim pogrebnim ceremonijama  u bašti pored kuće saharanio   je muvu ukazavši joj sve posmrtne počasti uračunvajući i  držanje oproštajnog govora.

Time je veliki rimski pesnik koji će Danteu poslužiti kao vodič u „Božanstvenoj komedji „kroz podzemno carstvo, svoje imanje pretvorio u grblje, a groblja su po  rimskom  peavu  spadala u one zemljišne posede koji su bili izuzeti od obaveza plaćanja poreza.

Agata  Kristi počela da piše zbog surevnjivosti sa rođenom sestrom, književnicom

Agata  Kristi (1890-1976 ) je  htela da objavljuje pod muškim pseudonimom Martin Vest  ili Martin  Grej, smatrajući da  bi žena autorka detektiva kod čitalaca mogla da izazove predrasude.

Inače, glavni razlog da napiše svoj prvi roman bila je surevnjivost sa rođenom sestrom, književnicom. Dve sestre su se svađale oko toga koja od njih  može napisati uspešniji roman, a ishod tog  književnog sukoba na „porodičnoj levici „ je odavno poznat širom sveta.

 Inače ,prvu knjigu iz pera Agate Kristi odbila su da štampaju svih šest izdavača kojima je  ponudila rukopis.

„Ja volim život.I nikakva očajanja, paklene muke  , neće me nikad naterati da zaboravim da je ovaj  jedini život veliko blago „, zapisala je  carica detektivsih romana  svih vremena i naroda, Agata Kristi.

Jesenjin dva puta dnevno prao kosu

 Do prvog susreta Sergeja Jesenjina ( 1895-1925) s američkom plesačicom Isidorom Dankan ( „ I jednu ženu od preko četrdset leta, zvao je laficom i svojom dragom „) došlo je  u oktobru 1921.g. u ateljeu slikara Georgija Jakulova. Pesniku su rekli :“Danas će kod Jakulova  biti Isidora“, a on je na  to odgovorio :“Onda moram da operem kosu „.

 Na savki važan poziv ,bilo da se radilo o prijemu u Kremlju ili nekoj  večeri, Jesenjin  bi  uvek na isti način  reagovao: „ Moram najpre da operem kosu „.

Omiljeni  ruski pesnik poznat po sovojoj eleganciji i kao čistunac prvog reda , avkog dana je najmanje po dva puta prao kosu.

Gi de Mopsan veliki mrzetelj Ajfelove kule, a u njenom restoranu svakog dana ručavao

Gi de Mopsan  ( 1850-1893 ) je spadao u one francuske istaknute intelektualce koji nisu mogli da podnesu  simbol graditeljske epohe svoga doba, Ajfelovu kulu.

Ali  ni velika  mržnja prema ovoj najznamenitijoj  građevini Pariza nije mu smetala da svakog  dana ručava u njenom restoranu .To je činio pravdajući se da je taj restoran u njoj jedino mesto u Parizu sa koga se ne vidi ova „ graditeljska nakaza.“

Otvorena mržnja velikog francuskog i svetskog autora kratkih priča,Gi de Mopasana,  nije bila ništa  novo u kultrunom životu toga doba.

Naime, preko 300 uzornih i poznatih kulturnih delatnika Francuske nisu krili „svoj govor mržnje „ prema ovom arhitektonskom čudovištu usred Pariza. A među njima su bili Aleksandr Dima  sin,Šarl Guno, Lesil de Lil,a najglsniji od njih je bio arhitekta Pariske opere Šarl Garnie , kao i mnogi drugi.

Gogolj kao sladokusac i gurman

Nikolaj Vasiljevič Gogolj (1809-1852 ) je bio veliki sladokusac , a ništa manje   i  gurman. Slatkiše i „njihovu poslovnu pratnju „ je tamano u neograničenim količinama. Čak je i  preostali šećer koji mu je posluživan uz čaj skupljao i trpao i džepove kako bi imao šta da gricka  tokom dana.

Odušeljao se kulinarskim veštinama i majstorski je spravljao makarone .  To kuvarsko umeće je stekao u Rimu   u kome je dugo živeo.Za vreme boravka u večnom gradu, Nikolaj  Vasiljevič je često zalazio u kuhinje  u statusu „šegrta „, učeći od kuvara  vanredno „kuvarski zanat“, a po povratku u Rusiju  bi ugošćavao prijetelje raznim specijlitetima koje je sam pripremao služeći uz njih i  specilane napitke koje je sam pripremao.A među njima je bilo kozje mleko kojemu bi autor „Mrtvih duša „obavezno dodavao rum.

Taj svoj koktel Nikolaj Vasiljevič je nazvao  „gogolj-mogolj“ i vrlo često zbijao šalu na svoj račun govreći :“Gogolj voli gogolj –mogolj“.

Ana Ahmatova sa gostima

U svojim zrelijim godinama proslavljena ruska pesnikilja Ana Ahamatova (1889-1966)   je postala veoma popularna u celom Sovjetskom Savezu, a i u svetu.Gosti su joj svakodnevno pristilzali u ogromnom broju , a ona ih je sve srdačno primala i ugošćavala ne samo  kao  velika pesniinja , nego pre svega uzorna ruska domaćica.

Svakom gostu je iskszivala podjednaku pažnju.

Dešavalo se, i to ne tako retko, da bi gosti sa posetama odužili i rema njima je Ana Andrejevna primnjnjivala istu tatiku koja se pokazala efikasnom.

Gostu koji bi se, opčinjen atmofserom i  euforijom, u domu velike pesnikinje   zadržao duže nego što bi trebalo,  zaborvivši da je vreme da krene odakle je došao,pesnikinja je prilazila postavljajući  uvek  jedno jedno  jedino pitanje:“Koliko je tačno sati“?

Ako bi gost ,na primer  , odgovrio :“Sedam i pet munita“, domaćica bi uz obavezan smešak milozvučnim glasom prozborila:“Aha!Sedećete , znači, još do pola osam „.

 Gost je bio sav blažen  što mu je omogućeno da još posedi, a u stavri domaćica  mu je prišla samo  da bi ga upozrila kad je vreme da ode.

U mladosti je Ana bila udata za pesnika Nikolaja  Gumiljeva koji je jdnom zapiso u svom dnevniku:“Opet su nam došli gosti.To je ,uostalom, jedino vreme kad Ana ne piše „.