Govorimo srbski i pišimo ćirilicom!

Opšte je poznato da je položaj srbskog jezika i pisma veoma težak. Godišnje u svetu odumre 25 jezika, a među ugroženim jezicima nalazi se i srbski. Jezik i pismo su odlike indetiteta jednog naroda. Srbski jezik i pismo su ugroženi u svim segmentima života, od političkog, privrednog, obrazovnog, u govornoj i pisanoj komunikaciji, u medijima te i na internetu, gde je latinica dominatno pismo u odnosu na ćirilicu. Ćirilica u odnosu na latinicu na srbskom delu interneta je, moglo bi se reći na nivou statističke greške, a korisnici srbskog dela interneta, većinom, nemaju čak ni aktiviranu ćirilicu u kompjuteru.

Poznato je da i putne isprave, pasoše u Repblici Srpkoj i Srbiji ne možete dobiti, a da vaši lični podaci budu ispisani na ćirilici. Možete dobiti pasoš, ali podaci "moraju" biti isključivo na latinici. Zašto je takav odnos vlasti i Republike Srbije i Republike Srpske prema ćirilici? Ako lični podaci nisu napisani na srbskom pismu, da li onda ta putna isprava predstavlja republiku iz koje pasoš potiče, Republiku Srpsku ili Srbiju. Šta je uopšte uzrok takvog odnosa vlasti u Republici Srbskoj i Srbiji prema ćirilici?

Pasoše sa ispisanim ćiriličnim podacima ima Ruska Federacija. Grčka takođe ima podatke ispisane na grčkom alfabetu, a kao pomoćni način čitanja podataka u ovim pasošima su preslovljena slova na "univerzalnu latinicu".

O položaju srbskog jezika govorio je akademik Slobodan Remetić:

- Položaj srbskog jezika deli sudbinu svog naroda. Srbski jezik u BiH u celini je sticajem okolnosti dodatno ugrožen. Tome takođe doprinosi i međunarodna zajednica. Na temelju jednog jezika koji je Vuk Stefanović Karadžić polovinom devetnaestog veka reformisao za potrebe srbskog naroda i njegove kulture, danas postoji više političkih jezika.

Prof. dr Miloš Kovačević ističe teškoće opstanka srbskog jezika:

Srbski jezik može teško opstati pod takvom globalizacijom, pa ćemo verovatno imati za desetak godina dvostruke pravopise. Pravopise koji će govoriti o stranim rečima i pravopise koji će se ticati domaćih reči. Ukoliko vi imate 90% univerzitetskih profesora koji su se poslednji put sa srbskim jezikom susreli u osnovnoj školi, jer ga nema u srednjoj školi, nema ga na fakultetu, onda možete zamisliti da zapravo osnovci bolje govore od akademika. Sa te strane se onda pokazuje da je jedini put ozdravljenja vraćanje digniteta srbskome jeziku u obrazovnom sistemu.

Prof. dr Rajko Kuzmanović smatra da srbski jezik nikada nije bio u većoj krizi:

- U BiH je situacija vrlo nepovoljna po srbski jezik zbog toga što se želi jedna stara teza koja je za vreme Austro-ugarske postojala, da se formira neki zemaljski jezik, nekakav bosanski jezik, a mi se moramo suprostaviti takvim shvatanjima jer jezik je jedan jedinstven. To je srbski jezik.

Srbski lingvisti smatraju da bi pravu najezdu stranih reči u izjavama političara i primetnu "kroatizaciju" mnogih medija najbolje bilo rešiti izradom zakona o upotrebi i negovanju srbskog jezika, kojim bi njegova dosledna upotreba postala neophodan preduslov za obavljanje bilo koje javne funkcije.

Srbi treba da pišu ćirilicom, kao svojim nacionalnim pismom desetovekovne kulture, a naravno trebaju da znaju i latinicu.

Kako je to lepo rekao lingvista, profesor Milorad Telebak: "Na nama svima je da svoj jezik volimo, učimo, negujemo i čuvamo. Kao što to čine ozbiljni, napredni narodi, koji drže do svog indentiteta i integriteta. Nivo znanja standarda jezika svoga naroda naziva se jezičkom kulturom. Jezička kultura svakog pojedinca ogledalo je njegove opšte kulture. Briga o jeziku treba da bude briga svih, kako pojedinaca, tako i naroda, a naročito države, ali nažalost kod nas nije tako. Ako ne sačuvamo svoj jezik i pismo, nećemo sačuvati ni sebe!"

Govorimo srbski i pišimo ćirilicom!

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_01_24/Govorimo-srpski-i-pishimo-cirilicom/