Protestant nije uspeo da pomiri Muslimane i Hrvate

Sredinom februara 1996. godine donet je zakon o slobodom kretanju u Mostaru - jednom od najnemirnih bosanskih gradova.

U Mostaru su oduvek bile dve civilizacije i dve religije - katolička i muslimanska. Nemačka je skoro dve godine pokušavala da konačno izmiri Hrvate i Muslimane. S tim u vezi, na je uložila 200 miliona maraka, a da ne pominjemo ogromna humanitarna sredstva iz fondova EU. Sa pomirenjem je išlo sporo, ali disciplinovani i tvrdi Nemci, zajedno sa Amerikancima, naterali su dva naroda da opet žive "pod istim krovom".

Prvi dan slobode u Mostaru prošao je bez ikakvih incidenata. On se, istina, poklopio sa velikim muslimanskim praznikom Kurban-bajramom, dok su Hrvati tih dana slavili odlazak zime sa karnevalom i šarenom maskenbalskom povorkom, tradicionalnom u zapadnoj Evropi. U Mostaru se tih dana okupilo mnogo novinara, kojima je predstavnik EU, Nemac Hans Košnik, jedva stizao da daje intervjue. Naravno, najviše pažnje situaciji u Mostaru su obraćali Nemci i Italijani. Nemačka je bila glavni sponzor i pokrovitelj grada, dok je Italija u to vreme predsedavala EU.

Zašto je Mostar izazivao toliko pažnje? Stvar je u tome što je grad postao prestonica Federacije Bosne i Hercegovine. Ona je stvorena u martu 1994. godine, na inicijativu američkog predsednika Bila Klintona, kao rezultat uspevših pregovora Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića u Vašingtonu.

U Mostaru, kao u kaplji vode, ogledale su se sve protivrečnosti i uvrede, koje nikada dva naroda nisu uspela da oproste jedni drugima. Mnogi komentatori i analitičari su smatrali da se radi o prisilnom partnerstvu. Ovim su se, delimično i objašnjavale tenzije u Mostaru. Ali bez Federacije ne bi bilo mira u regionu. Nakon Mostara, na redu je bilo rešavanje problema u gradovima Posušju, Ljubuški, Grudima i Širokom Bragu, gde su uglavnom živeli Hrvati.

U Federaciji je bio jedan zadatak – normalno funkcionisanje i sprovođenje Dejtonskog sporazuma. Ako bi se srušili Mostarski i federalni eksperimenti, time bi opet moglo doći do rata. Onih koji su dolivali ulje na vatru, bilo je više nego dovoljno. Naravno, Izetbegoviću su bile draže islamske vrednosti. Turska i bogati muslimanski svet dao je veliki doprinos uspostavljanju Bosne i Hercegovine.

U Mostaru su uklonjene sve barikade i ukinut je režim propusnica. I Muslimani i Hrvati su počeli da se slobodno kreću po gradu, a neki su čak poželeli i da se vrate u svoje stare stanove, koji su sada imali nove vlasnike. Spaljujući za sobom sve mostove 1993. godine, ovde niko nije očekivao da će morati da u bliskoj budućnosti ponovo uspostavlja nove. I ne samo mostove, već i ljudske i nacionalne odnose. Nemirni grad na Neretvi je stvorio od bivšeg gradonačelnika nemačkog grada Bremena Hansa Košnika jednim od najpoznatijih ljudi u Evropi. Nemačka televizija je prikazala emisiju posvećenu Košniku i njegovoj dvogodišnjoj misiji u Bosni.

Reči hvale o Hansu Košniku imali su nemački kancelar Helmut Kol, bivši gradonačelnik Jerusalima Tedi Kolek i Lućano Pavaroti. Hans Košnik je dao reč EU da će mostarsko pitanje dovesti do kraja. Ali, ubrzo je dao ostavku. Šta se zaista dogodilo i zašto je odlučni i iskusni majstor za kompromise iznenada odlučio da se povuče? Nemački ministar inostranih poslova Klaus Kinkel - dugogodišnji prijatelj Košnika, rekao je da je njegovog prijatelja pogodila scena kojoj je bio svedok u februaru u Mostaru. Ispostavilo se da su stanovnici grada javno spalili lutku sa likom predstavnika. Tada je shvatio da je Mostar za njega završena priča.

Šta je izazvalo toliko nezadovoljstvo kod Hrvata i Muslimana prema bivšem "spoljnom predstavniku" iz Bremena? Možda neočekivana promena "dejtonske šeme" Mostara. Napravljeni su ustupci Muslimanima, a zatim Hrvatima u centralnom delu grada. Na Balkanu je svima odjednom teško ugoditi. Kao što je teško pomiriti ljude koji su do pre dve godine pucali jedni na druge, rušili mostove, crkve i džamije. Možete investirati milijarde maraka, dolara, postavljati različite posrednike, i slično ali gorčina gubitka i krv srodnika se ne može brzo zaboraviti. I to je bila i jeste glavna prepreka za normalizaciju stanja u regionu. Mostar i Sarajevo su još jednom pokazali Evropi i NATO da su balkanske nesuglasice toliko komplikovane da će trebati decenije da opet ovde zavlada mir i prijateljstvo, kao u danima maršala Tita i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Konstantin Kačalin,