Početna stranica > Novosti
Svi autoriteti su poklekli pred snažnom voljom male Lu
Još u detinjstvu mala Lu, ili samo :Lu , ispoljavala je svoju neverovatnu tvrdoglavost;da li iz kaprica, da li zbog posebnog sklada uma joj, ali joj se po svojevoljnosti teško moglo naći ravne u celoj prestonici velike ruske imeprije . Svi autoriteti morali su da pokleknu pred snažnom voljom ove devojčice.
Svako od šestoro dece pohađalo najstariju nemačku školu u Sankt Peterburgu
Religiozna porodica nemačkog porekla slala je jedno za drugim , kako je koje prispevalo, svako od šestoro dece u najstariju nemačku školu Sankt-Petrerburga, Petršul,a sa 16 godina Lujza, (odavno ne više mala Lu, ali i dalje Lu ) počela je da pohađa nastavu za konfirmaciju pri protestanstkoj, evangleističko-reformatorskoj crkvi.I upravo je ovde njena samostalnost zablistala svim spektrom jarkih boja.
Samo se Lujza suprostavila strašnom pastoru Daltonu
U protestantskoj crkvi konfiramacija je služila kao simbol svesnog prihvatanja vere , pa je za pripremu za nju bila nepohodna obuka.
Lujza, koja se još od ranije inetersovala za pitanja filosofije, religije i nauke, pripremu je pohađala kod pastotra Daltona, čoveka oštrog, autoritativnog i potpuno lišenog bilo kakve nežnosti.Pričalo se da su se Daltona svi bojali a da je smao Lujza smogla snage da mu se usprotivi .
Za vreme jednog od prvih konfIrmacionih časova kod tog netolerantnog pastora , ona ga je ,čuvši u njegovoj propovedi „da nema takvog mesta na kome Bog nije prisutan“, prekinula rečima:
“Postoji takvo mesto – pakao“,piše Larisa Garmaš , biograf Lujze Salome.
Ratno stanje sa nemilosrdnim pastorom Daltonom
Od toga momenta nemilosrdnom pastoru Daltonu jedna devojka je objavila rat . I u znak „zavođenja ratnog stanja „ prestala je da pohađa časove konfirmacije čime je ogorčila svoje pobožne roditelje.
Nije se tu uopšte radilo o ateizmu:jendostvno je intelktualno radoznali Lujzin um očekivao odgvore na duboka pitanja na koja Dalton nije bio u stanju da odgovri.Njen um je tražio učietlja koji bi mogao da razvije njene sposobnosti , da bude njen nastavnik i ispovednik.
I uskoro se čovek takvog kapciteta našao.U jednoj crkvi devojka je slušala propoved holandskog pastora Hendrika Gijoa.To je bio u to vreme pozant čovek koji je, moglo bi se reći, pripadao društvenoj eliti:čak ga je i sam car Aleksandr II izabrao za nastavnika svojoj deci.
Svetski čovek, sjajno obrazovan, harizmatičan
Po svom duhu Gijo je bio svetski čovek, sjajno obrazovan,i ,za razliku od Daltona, odlikovao se harizmom.Njegove propovedi u lutrijanskoj crkvi u Peterburgu uvek su privalačili inteligenciju prestonog grada.
Luiza je bila očarana.Mudar čovek obdaren darom posmatranja zapazio bi da se u tom momnentu dogodilo i nešto drugo :pastor Gijo je nije privlačio samo umešnoću propovedanja i intelektualnim duhom, nego i kao muškarac, bez obzira na to što je bio od nje 25 godina stariji i već imao kćerku njenog uzrasta.
U maju 1878.g.Lujza je skupila hrabrost i poslala mu pismo :“..
“Piše vam , gospodine pastore, sedamnaestogodišnja devojka, koja je jedinica u svojoj porodici i u sredini svog okruženja, jedinica u tom smislu što je usamljena u svojim shvatanjima, niko ne deli s njom iste vrednosti , da ne govorimo o tako ozbiljnim , dubokim pitanjima „citira Gramaš u svojoj knjzi Lujzino pismo .
Na veliko njeno iznenađenje , pastor joj je odgvorio na pismo, pa je čak i zakazao sastanak..Tako je i počela njihova ljubavna veza , zvanično pokrivena pripremama za konfirmaciju.
Pastor Gijo sve više gubi glavu
Da li je uopšte i pristao na te sastanke koji su se održavali krijući od njenih roditelja ?
Gijo je sve više gubio glavu i počeo da postupa na način nedostojan jednog pastora i uopšte odraslog i ozbiljnog čoveka.
Lujza je zapisala u dnevnik da mu je nekoliko puta sedela u krilu.Začuđujuće je i to što je pastor dozvoljavao sedamnaestogodišnjoj devojci da mu piše propovedi!Jedna od takvih propovedi pročitana pred pastvom, neoprezni i nekontorlidsani tekst koji je
Luzja napisala umalo da izazove skandal.
Nema nikave sumnje da je Gijo zbog ljubavi bio izgubio pamet.Opraštao joj je njena peckanja i čak se u tajnosti pripremao za razvod.
Nekako tada i umire već vremešni general Salome,Lujzin otac.Njegova smrt ubrzava rasplet događaja:Gijo moli devojku da kaže majci o svojim „časovima“.On se po svemu sudeći nadao da će se ostvariti njegovi planovi.
“Roditeljski sastanak “ majke i Lujzinog učitelja
Pristajući na te zahteve, Lu je to izvela svoj način:sa otvorenom neposrednošću ona je uveče rekla majci :“Vraćam se od Gijoa...“ ne želeći ništa više da doda.Nisu pomgle ni majčine histerične suze , zapomaganja i preklinjanja, sve se dogodilo kao što je i Gijo planiarao: da dođe do „roditeljskog sastanka” majke i učitelja.
Lu je iza vrata prisluškivala razgovor iz koga je zapamtila samo dve rečenice:“Vi ste krivi pred mojom kćerkom“, vikala je majka. „ I hoću da budem kriv pred tim detetom“- odgovrio je Gijo, a ovaj dijalog navodi Larisa Garmaš u svojoj knjzi.
Susret je završen Gijomovom molbom gospođi Salome za srce i ruku njene kćeri.
Njen mir koji je već bio pomućen očevom smrću konačno je iščezao.
“Kada je došao odlučni i neočekivani momenat , kad je on meni omogućeno da osetim najveću nasladu zemnog života, osećala sam se potpuno nespremnom za takvo iskušenje.Onaj koga sam smatrala za božanstveno biće, u jednom trenu je nestao iz moga srca, i postao mi tuđin“, analizirala je ona kasnije u dnevniku svoja osećanja .
Odlazak u Švajacarsku na studije
Lujza je ispoljava samostalnost koja se sve obeshrabrivala:najpre je odbila prosidbu pastora, a zatim je molila majku da je pošalje na studije u Evropu.Želela je da uči kod Aloisa Bidermana, najvećeg protestantskog teologa epohe.I bez toga već dovoljno slomljena i potresena, gospođa Salome se saglasila.
U pratnji majke ,Lujza je 1880. g.otputovala u Švajcarsku, gde je slušala univerzitetska predavanja .Tako su postupale u to vreme mnoge ruske devojke obdarene radoznalim umom :u ruskoj imperiji u to vreme još nije bilo višeg obrazovanja za žene.
Biderman nije skrivao oduševljenje svojom učenicom čiji dar upoređivao sa brilijantom.Majka je jedno vrne oklevala da dozvoli kćerki da se bavi ozbiljnim životnim pitanjima pod izgovorom zabrinutosti za njeno zdravlje, budući da je od detinsjtva imala slaba pluća.Ustvari gospođa Salome se plašila pojavljivanja “novog Gijoa”.Više od svega je želela da joj kćerka ima stabilan, srećan brak i sigirnu budućnost, ali Lujza za tako nešto nije htela ni da čuje.
Na kraju karjeva ,sve se završilo odlaskom majke sa kćerkom u Rim u kojemu su Lujzu čekali novi sudbonosni susreti.
U okruženju prijateljice Garibaldija,poznanice Vagnera i Ničea
Dospevši u uži krug Malvide fon Mejzenbuh, prijateljice Garibaldija i poznanice Ničea i Vganera ,Lujza se upoznaje s bilogom Paulom Rejom.Pomalo smešan, potpuno nepraktičan za život,ali zato načitan i obdaren blistavim umom, Rejo je odmah prigrlio Lujzu.Prva njihova zajednička šetnja po Rimu prepuna ushićenih razgovora potrajala je do pred zoru.Bdenja u filozofskim razgivorima su im prešla u naviku i uskoro će Rejo zaprsorsiti Lu.
Profesor Rejo menja poglede i prosi Lujzu
Rejo će to učiniti , kako je zapisala Gramaš “iako je od kad zna za sebe smatrao ženidbu za filosofski neracionalni poduhvat “.
U to vreme Lujza je formirala veoma specifične pogled na odnos prema muškarcima:očigledno da joj je istorija s pastorom ostsvila ozbiljnu traumu .
Čedan život sa Rejom u komuni, u odvojenim sobama
Odbila je Reja , ali mu je predložila alternatvnu , nestandardnu varijantu: čedan život u komuni u kojoj bi mogli da im se pridruže i drugi momci i devojke koje žele da nastave obrazovanje.Zajedničko bavljenje naukom, razgovori, odvojene spavaće sobe ,-takav bi trebalo po zamisli Lujze da bude život u budućoj komuni.Rejo je,makar to izlgeldao čudno, tu zapanjujuću ponudu prihvatio .Oni nisu odmah prešli da žive
zajedno u komuni, nego su putovali po Evropi posećujući Nemačku i Francusku .
Fridrih Niče, očaran, nudi brak Lujzi
Godine 1882.Rejo je upoznao Lu sa svojim prijateljem Fridrihom Ničeom.
Tada se praktično ponovila istorija njenog poznnatsva sa Paulom:Niče je isto tako bio očaran i takođe je ponudio brak Lujzi, što je ona kao i slučaju Rejoa odbila.Tako je nastala njihova prijateljska trojka o kojoj će se još dugo pričati i prepričavati po celoj Evropi .
Pričalo se da je upravo osećanje prema Lujzi, negova ogromna želja da je osvoji , podstakla književnički potencijal Ničea .
Filosof je ne jednom govorio da je ona bila najumnija od svih ljudi koje je poznavao.Na njene stihove Niče je napsiao muzičku komediju “Himna životu” i smatra se da je upavo lik Lu Salome on iskoristio u “Zaratustri”.
Niče Lujzu smatrao za svoju rođenu dušu
Niče je smatrao ovu mladu devojku za svoju rođenu dušu :
Sve troje su živeli u jednoj kući sa odvojenim spavaćim sobama i zajedničkom gostinskom kao što je Lu i planirala.
Slavna trojka u zajedničkom životu : Lujza, NIče,Rejo,
Kod njih troje posla je bilo preko glave :u tom periodu oni su mngo čitali,diskutovali, stvarali.Ali i emotivna strana zajedničkog života bila je uzbidljiva, premda je, sudeći po dnevnicima i svedočenjima savremenika , njhov odnos je zaista ostao platonski.
Međutim ,strasti su ipak nezaustavjivo kipele:prijateljska odanost ničim nije mogla da imanji ljubavne porive.
Tome treba dodati da Lujzu od prvog momenta nije volela Ničeova sestra Elizabet, žena despotske prirode ali vrlo ograničena,od koje je filosof čitavog života bio zavisan.
Ničevova sestra Elzabeta pdstiče brata protiv Lujze
Elizabeta je stalno podsticala brata protiv Lujze .I bez nje su Niče i Lu ionako počeli da se spore: pošto mu nije uzvratila ljubav , Niče je sad od nje zahtevao bezgraničnu odanost, pažnju i saučestvovanje u svakoj njegovoj misli , u sbakoj ideji.Salome se bunila: to je bio brutalni nasrtaj na njenu individulnost.Zategnotost I napetost između njih dvoje su rasle.
”Svaki pet dana imeđu njih se događala mala tragedija.Sve što sam Vam o njoj pisao , to je apsurd,i nema nikakve sumnje da nije manje apsurdno ni ovo što Vam sada pišem “, izlivao je ogorčenje otvarajući dušu Niče u prepsici sa svojim prijateljem Peterom Gastuom.
Niče veruje da ga Lujza i Rejo stalno obmanjuju
Filosofa je još od ranije mučila sumnja da su Lu i Rejo u dogovoru . Bio je ubeđen da to dvoje vole jedno drugo i da ga obmanjuju…
Ali je prošlo još nekoliko meseci dok njihovim odnsima nije došao kraj.
“Ideš k ženi, ne zaboravi bič” (Niče u Zaratistri )
Neutešni raskid je utrostručio njegovu stvaralačku snagu : u to vreme on je dopisao drugi deo “Zaratustre “ u kojoj pažljivi čitalac može primetiti osećanja odbačenog muškarca (“Ideš k ženi-ne zaboravi bič”).
Lujza je ostala i dalje sa Paulom Rejom ali njihovi odnosi se nisu promenili-i dalje su, kao i dotada, bili platonski.
Profesor Andreas - još jedna Lujzina ljubavna žrtva
Godine 1886. Salome se upoznala sa Fridrihom Karčom Andreasom, univerziteskim predavačem , ekspertom za istočne jezike.
I Andreas, kao mnogi njegovi prethodnici postao je žrtva Lujzine privlčanosti .Da bi dobio njenu naklonost i ubedio je da se uda za njega,Andreas je sebi zabo nož u grudi.!Tog momenta je 25-godišnja Lujza Salome postupila dugačije nego dosada u sličnim situacijama:pristala je da se uda za Andreasa, ali pod uslovom da nikad ne stupi s njim u intimne odnose. Ona je isnsitirala da taj uslov bude potvrđen i njihovim bračnim ugovorom.
Iako zvuči neverovatno, ali po sbvedočenju mnogih biogarfa za 43 godine njihovog braka taj uslov nije nijedan jedini pit bio narušen.
Preokret:Gerog Ledebur, utemeljivač novina “Forverc “ ,konačno slomio Lujzino srce, ali telo
Godine 1892. životu Lu Salome je nastupio prelomni moment: ona je ipak rešila da stupi u intimni odnos s muškarcem. Njen ljubavnik je postao, makar to izlgedalo čudno, Gerog Ledebur, jedan od osnivača Socijaldemokratke partrije Nemačke (SDP) i utemeljivač marksističkih novina “Forvec”,budući član Rajhstaga .
Otktivši dosta kasno tu stranu ljudskih odnosa , Lu se zagnjurila u nju udišući kovitlace koji taj odnos stvara.
U to vreme počinju da izlaze njene knjige :”Bitka za Gospoda “( 1885,), “Fridrih Niče u ogledalu njegovog stvarlaštva” ( 1894 .),Povest “Ruf “( 1895.)
U knjizi “Erotika” objavljenoj 1910- g. Salome istražuje prirodu emotovne strane života.
Ljubavne strasti između 36-godišnje Lujze i 21-jednogodišnjeg pesnika Rilkea
Godine 1897. 36-godišnja Lu Salome se upoznaje sa 21-godišnjim pesnikom Rajnerom Mariom Rilkeom.Među njima su se razbuktale ljubavne strasti .Lujza s njim putuje po Rusiji,uči ga ruskom jeziku, upoznaje sa stvaralaštvom Dostojevskog i Tolstoja .
Neko vreme Rilke, kao što su to činili i drigi koji su bili zaljubljeni u nju, živeo je snjom u Andreasovoj kući.
Međutim ,nakon četiri godine Andreas počinje da ističe sopstvena prava na Lu, ubeđujući je da se razvede, i oni su se rastali, sli su sve do Rilkeove smrti bili u prijateljskim ondnosima i dopisivali su se.
Izvođenje eksperimenata sa sopstveim životom Začuđujuća osobenost ove žene da izvodi eksperimente sa sopstvenim životom izražena je čak i u svojevrsnom iskustvu maternistva. Svoje dece ona nije imala, ali je 1905.g.domaćica njenog muža Andreasa rodila kćerku .
Lu ostavlja devojičicu zvanu Marija u svom domu, i sa radoznalošću istraživača posmatra sopstvene reakcije.
Objavila još desetak knjiga, družila se sa Frojdom i Jungom
Do kraja života Salome je uspela da objavi još desetak knjiga, družila se sa Frojdom i Jungom ( a posle njihovg razlaza jedino njoj je bilo dozvoljeno da se kreće u krugu obojcie nekadašnjih prijatelja , a sada dušmana), izučavala je psihonalizu i zajedno s Anom Frojd zamislila udžebenik dečje psiholgije.
“Celog svog života sam radiala i samo radila. Zašto ? “
Kad je 1937. g. došlo vreme da Lujza ode na onaj svet, uz njenu poste lju se našla iznenada njena Marija , vanbračna kćer njenog muža kojoj je bilo suđeno da čuje i zapamti poslednje reči ove žene-zagonetke:
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
KAKO JE LU IZ PETERBURGA POSTALA MUZA NIČEA I RILKEA
(Lujza Gustavpvna Salome,1861-1937)
Na dan 12. februra 1861.g.u Sankt –Peterburgu , u prodici Gustava fon Salomea rođena je dugoželjena kćerka. I dadoše joj ime Lujza, a tepahu joj mala Lu ili samo :Lu.To je bilo prvo žensko dete u porodici Salome i najmlađa od šestoro dece.Imajući petoro braće Lujza se osećala zaštićenom ,ali nikad nije bila razmažena.Nije nikad zahtevala da joj roditelji kupuju skupe i lepe stvari.Istina , tražila je nešto više: slobodu da postupa po sopstvenom izboru.
Svi autoriteti su poklekli pred snažnom voljom male Lu
Još u detinjstvu mala Lu, ili samo :Lu , ispoljavala je svoju neverovatnu tvrdoglavost;da li iz kaprica, da li zbog posebnog sklada uma joj, ali joj se po svojevoljnosti teško moglo naći ravne u celoj prestonici velike ruske imeprije . Svi autoriteti morali su da pokleknu pred snažnom voljom ove devojčice.
Svako od šestoro dece pohađalo najstariju nemačku školu u Sankt Peterburgu
Religiozna porodica nemačkog porekla slala je jedno za drugim , kako je koje prispevalo, svako od šestoro dece u najstariju nemačku školu Sankt-Petrerburga, Petršul,a sa 16 godina Lujza, (odavno ne više mala Lu, ali i dalje Lu ) počela je da pohađa nastavu za konfirmaciju pri protestanstkoj, evangleističko-reformatorskoj crkvi.I upravo je ovde njena samostalnost zablistala svim spektrom jarkih boja.
Samo se Lujza suprostavila strašnom pastoru Daltonu
U protestantskoj crkvi konfiramacija je služila kao simbol svesnog prihvatanja vere , pa je za pripremu za nju bila nepohodna obuka.
Lujza, koja se još od ranije inetersovala za pitanja filosofije, religije i nauke, pripremu je pohađala kod pastotra Daltona, čoveka oštrog, autoritativnog i potpuno lišenog bilo kakve nežnosti.Pričalo se da su se Daltona svi bojali a da je smao Lujza smogla snage da mu se usprotivi .
Za vreme jednog od prvih konfIrmacionih časova kod tog netolerantnog pastora , ona ga je ,čuvši u njegovoj propovedi „da nema takvog mesta na kome Bog nije prisutan“, prekinula rečima:
“Postoji takvo mesto – pakao“,piše Larisa Garmaš , biograf Lujze Salome.
Ratno stanje sa nemilosrdnim pastorom Daltonom
Od toga momenta nemilosrdnom pastoru Daltonu jedna devojka je objavila rat . I u znak „zavođenja ratnog stanja „ prestala je da pohađa časove konfirmacije čime je ogorčila svoje pobožne roditelje.
Nije se tu uopšte radilo o ateizmu:jendostvno je intelktualno radoznali Lujzin um očekivao odgvore na duboka pitanja na koja Dalton nije bio u stanju da odgovri.Njen um je tražio učietlja koji bi mogao da razvije njene sposobnosti , da bude njen nastavnik i ispovednik.
I uskoro se čovek takvog kapciteta našao.U jednoj crkvi devojka je slušala propoved holandskog pastora Hendrika Gijoa.To je bio u to vreme pozant čovek koji je, moglo bi se reći, pripadao društvenoj eliti:čak ga je i sam car Aleksandr II izabrao za nastavnika svojoj deci.
Svetski čovek, sjajno obrazovan, harizmatičan
Po svom duhu Gijo je bio svetski čovek, sjajno obrazovan,i ,za razliku od Daltona, odlikovao se harizmom.Njegove propovedi u lutrijanskoj crkvi u Peterburgu uvek su privalačili inteligenciju prestonog grada.
Luiza je bila očarana.Mudar čovek obdaren darom posmatranja zapazio bi da se u tom momnentu dogodilo i nešto drugo :pastor Gijo je nije privlačio samo umešnoću propovedanja i intelektualnim duhom, nego i kao muškarac, bez obzira na to što je bio od nje 25 godina stariji i već imao kćerku njenog uzrasta.
U maju 1878.g.Lujza je skupila hrabrost i poslala mu pismo :“..
“Piše vam , gospodine pastore, sedamnaestogodišnja devojka, koja je jedinica u svojoj porodici i u sredini svog okruženja, jedinica u tom smislu što je usamljena u svojim shvatanjima, niko ne deli s njom iste vrednosti , da ne govorimo o tako ozbiljnim , dubokim pitanjima „citira Gramaš u svojoj knjzi Lujzino pismo .
Na veliko njeno iznenađenje , pastor joj je odgvorio na pismo, pa je čak i zakazao sastanak..Tako je i počela njihova ljubavna veza , zvanično pokrivena pripremama za konfirmaciju.
Pastor Gijo sve više gubi glavu
Da li je četrdestdvogodišnji muškarac primetrio zanos mlade devojke, da li je shavtio šta on znači?Naravno, da.A da li je pri tom pored čitanja religioznih tekstova nameravo da osvoji Lujzu svojom erudicijoim? Da li mu je to bio krajnji cilj kad je s njom raspravljao o istoriji religije , logici i filosofiji, kad joj je davao da čita dela Kanta, Lajbnica, Rusoa , Voltera?
Da li je uopšte i pristao na te sastanke koji su se održavali krijući od njenih roditelja ?
Gijo je sve više gubio glavu i počeo da postupa na način nedostojan jednog pastora i uopšte odraslog i ozbiljnog čoveka.
Lujza je zapisala u dnevnik da mu je nekoliko puta sedela u krilu.Začuđujuće je i to što je pastor dozvoljavao sedamnaestogodišnjoj devojci da mu piše propovedi!Jedna od takvih propovedi pročitana pred pastvom, neoprezni i nekontorlidsani tekst koji je
Luzja napisala umalo da izazove skandal.
Nema nikave sumnje da je Gijo zbog ljubavi bio izgubio pamet.Opraštao joj je njena peckanja i čak se u tajnosti pripremao za razvod.
Nekako tada i umire već vremešni general Salome,Lujzin otac.Njegova smrt ubrzava rasplet događaja:Gijo moli devojku da kaže majci o svojim „časovima“.On se po svemu sudeći nadao da će se ostvariti njegovi planovi.
“Roditeljski sastanak “ majke i Lujzinog učitelja
Pristajući na te zahteve, Lu je to izvela svoj način:sa otvorenom neposrednošću ona je uveče rekla majci :“Vraćam se od Gijoa...“ ne želeći ništa više da doda.Nisu pomgle ni majčine histerične suze , zapomaganja i preklinjanja, sve se dogodilo kao što je i Gijo planiarao: da dođe do „roditeljskog sastanka” majke i učitelja.
Lu je iza vrata prisluškivala razgovor iz koga je zapamtila samo dve rečenice:“Vi ste krivi pred mojom kćerkom“, vikala je majka. „ I hoću da budem kriv pred tim detetom“- odgovrio je Gijo, a ovaj dijalog navodi Larisa Garmaš u svojoj knjzi.
Susret je završen Gijomovom molbom gospođi Salome za srce i ruku njene kćeri.
Ali se Lujza nije obradovala-bila je šokirana.Za nju je Gijo bio autoritativna linost , slična Bogu ili ocu , ali se udati za njega ...
Njen mir koji je već bio pomućen očevom smrću konačno je iščezao.
“Kada je došao odlučni i neočekivani momenat , kad je on meni omogućeno da osetim najveću nasladu zemnog života, osećala sam se potpuno nespremnom za takvo iskušenje.Onaj koga sam smatrala za božanstveno biće, u jednom trenu je nestao iz moga srca, i postao mi tuđin“, analizirala je ona kasnije u dnevniku svoja osećanja .
Odlazak u Švajacarsku na studije
Lujza je ispoljava samostalnost koja se sve obeshrabrivala:najpre je odbila prosidbu pastora, a zatim je molila majku da je pošalje na studije u Evropu.Želela je da uči kod Aloisa Bidermana, najvećeg protestantskog teologa epohe.I bez toga već dovoljno slomljena i potresena, gospođa Salome se saglasila.
U pratnji majke ,Lujza je 1880. g.otputovala u Švajcarsku, gde je slušala univerzitetska predavanja .Tako su postupale u to vreme mnoge ruske devojke obdarene radoznalim umom :u ruskoj imperiji u to vreme još nije bilo višeg obrazovanja za žene.
Biderman nije skrivao oduševljenje svojom učenicom čiji dar upoređivao sa brilijantom.Majka je jedno vrne oklevala da dozvoli kćerki da se bavi ozbiljnim životnim pitanjima pod izgovorom zabrinutosti za njeno zdravlje, budući da je od detinsjtva imala slaba pluća.Ustvari gospođa Salome se plašila pojavljivanja “novog Gijoa”.Više od svega je želela da joj kćerka ima stabilan, srećan brak i sigirnu budućnost, ali Lujza za tako nešto nije htela ni da čuje.
Na kraju karjeva ,sve se završilo odlaskom majke sa kćerkom u Rim u kojemu su Lujzu čekali novi sudbonosni susreti.
U okruženju prijateljice Garibaldija,poznanice Vagnera i Ničea
Dospevši u uži krug Malvide fon Mejzenbuh, prijateljice Garibaldija i poznanice Ničea i Vganera ,Lujza se upoznaje s bilogom Paulom Rejom.Pomalo smešan, potpuno nepraktičan za život,ali zato načitan i obdaren blistavim umom, Rejo je odmah prigrlio Lujzu.Prva njihova zajednička šetnja po Rimu prepuna ushićenih razgovora potrajala je do pred zoru.Bdenja u filozofskim razgivorima su im prešla u naviku i uskoro će Rejo zaprsorsiti Lu.
Profesor Rejo menja poglede i prosi Lujzu
Rejo će to učiniti , kako je zapisala Gramaš “iako je od kad zna za sebe smatrao ženidbu za filosofski neracionalni poduhvat “.
U to vreme Lujza je formirala veoma specifične pogled na odnos prema muškarcima:očigledno da joj je istorija s pastorom ostsvila ozbiljnu traumu .
Čedan život sa Rejom u komuni, u odvojenim sobama
Odbila je Reja , ali mu je predložila alternatvnu , nestandardnu varijantu: čedan život u komuni u kojoj bi mogli da im se pridruže i drugi momci i devojke koje žele da nastave obrazovanje.Zajedničko bavljenje naukom, razgovori, odvojene spavaće sobe ,-takav bi trebalo po zamisli Lujze da bude život u budućoj komuni.Rejo je,makar to izlgeldao čudno, tu zapanjujuću ponudu prihvatio .Oni nisu odmah prešli da žive
zajedno u komuni, nego su putovali po Evropi posećujući Nemačku i Francusku .
Fridrih Niče, očaran, nudi brak Lujzi
Godine 1882.Rejo je upoznao Lu sa svojim prijateljem Fridrihom Ničeom.
Tada se praktično ponovila istorija njenog poznnatsva sa Paulom:Niče je isto tako bio očaran i takođe je ponudio brak Lujzi, što je ona kao i slučaju Rejoa odbila.Tako je nastala njihova prijateljska trojka o kojoj će se još dugo pričati i prepričavati po celoj Evropi .
Pričalo se da je upravo osećanje prema Lujzi, negova ogromna želja da je osvoji , podstakla književnički potencijal Ničea .
Filosof je ne jednom govorio da je ona bila najumnija od svih ljudi koje je poznavao.Na njene stihove Niče je napsiao muzičku komediju “Himna životu” i smatra se da je upavo lik Lu Salome on iskoristio u “Zaratustri”.
Niče Lujzu smatrao za svoju rođenu dušu
Niče je smatrao ovu mladu devojku za svoju rođenu dušu :
”Ja mislim da je jedina razlika među nama-u uzrastu.Mi živimo jednako i mislimo na isti način,” jednom je u izbezumljenosti izgovorio filosof.
Sve troje su živeli u jednoj kući sa odvojenim spavaćim sobama i zajedničkom gostinskom kao što je Lu i planirala.
Slavna trojka u zajedničkom životu : Lujza, NIče,Rejo,
Kod njih troje posla je bilo preko glave :u tom periodu oni su mngo čitali,diskutovali, stvarali.Ali i emotivna strana zajedničkog života bila je uzbidljiva, premda je, sudeći po dnevnicima i svedočenjima savremenika , njhov odnos je zaista ostao platonski.
Međutim ,strasti su ipak nezaustavjivo kipele:prijateljska odanost ničim nije mogla da imanji ljubavne porive.
Tome treba dodati da Lujzu od prvog momenta nije volela Ničeova sestra Elizabet, žena despotske prirode ali vrlo ograničena,od koje je filosof čitavog života bio zavisan.
Ničevova sestra Elzabeta pdstiče brata protiv Lujze
Elizabeta je stalno podsticala brata protiv Lujze .I bez nje su Niče i Lu ionako počeli da se spore: pošto mu nije uzvratila ljubav , Niče je sad od nje zahtevao bezgraničnu odanost, pažnju i saučestvovanje u svakoj njegovoj misli , u sbakoj ideji.Salome se bunila: to je bio brutalni nasrtaj na njenu individulnost.Zategnotost I napetost između njih dvoje su rasle.
”Svaki pet dana imeđu njih se događala mala tragedija.Sve što sam Vam o njoj pisao , to je apsurd,i nema nikakve sumnje da nije manje apsurdno ni ovo što Vam sada pišem “, izlivao je ogorčenje otvarajući dušu Niče u prepsici sa svojim prijateljem Peterom Gastuom.
Niče veruje da ga Lujza i Rejo stalno obmanjuju
Filosofa je još od ranije mučila sumnja da su Lu i Rejo u dogovoru . Bio je ubeđen da to dvoje vole jedno drugo i da ga obmanjuju…
Ali je prošlo još nekoliko meseci dok njihovim odnsima nije došao kraj.
Istina, poslednji udarac je ipak nanela Ničeova zla sestrica :ona je Salomi napisala grubo i uvredljivo pismo.Podrobnosti iz njega kao ni posledice tog sukoba nisu sačuvane , ali je u jesen 1875. Niče sam krenuo na putovanje.
“Ideš k ženi, ne zaboravi bič” (Niče u Zaratistri )
Neutešni raskid je utrostručio njegovu stvaralačku snagu : u to vreme on je dopisao drugi deo “Zaratustre “ u kojoj pažljivi čitalac može primetiti osećanja odbačenog muškarca (“Ideš k ženi-ne zaboravi bič”).
Lujza je ostala i dalje sa Paulom Rejom ali njihovi odnosi se nisu promenili-i dalje su, kao i dotada, bili platonski.
Profesor Andreas - još jedna Lujzina ljubavna žrtva
Godine 1886. Salome se upoznala sa Fridrihom Karčom Andreasom, univerziteskim predavačem , ekspertom za istočne jezike.
I Andreas, kao mnogi njegovi prethodnici postao je žrtva Lujzine privlčanosti .Da bi dobio njenu naklonost i ubedio je da se uda za njega,Andreas je sebi zabo nož u grudi.!Tog momenta je 25-godišnja Lujza Salome postupila dugačije nego dosada u sličnim situacijama:pristala je da se uda za Andreasa, ali pod uslovom da nikad ne stupi s njim u intimne odnose. Ona je isnsitirala da taj uslov bude potvrđen i njihovim bračnim ugovorom.
Iako zvuči neverovatno, ali po sbvedočenju mnogih biogarfa za 43 godine njihovog braka taj uslov nije nijedan jedini pit bio narušen.
Preokret:Gerog Ledebur, utemeljivač novina “Forverc “ ,konačno slomio Lujzino srce, ali telo
Godine 1892. životu Lu Salome je nastupio prelomni moment: ona je ipak rešila da stupi u intimni odnos s muškarcem. Njen ljubavnik je postao, makar to izlgedalo čudno, Gerog Ledebur, jedan od osnivača Socijaldemokratke partrije Nemačke (SDP) i utemeljivač marksističkih novina “Forvec”,budući član Rajhstaga .
Otktivši dosta kasno tu stranu ljudskih odnosa , Lu se zagnjurila u nju udišući kovitlace koji taj odnos stvara.
U to vreme počinju da izlaze njene knjige :”Bitka za Gospoda “( 1885,), “Fridrih Niče u ogledalu njegovog stvarlaštva” ( 1894 .),Povest “Ruf “( 1895.)
U knjizi “Erotika” objavljenoj 1910- g. Salome istražuje prirodu emotovne strane života.
Ljubavne strasti između 36-godišnje Lujze i 21-jednogodišnjeg pesnika Rilkea
Godine 1897. 36-godišnja Lu Salome se upoznaje sa 21-godišnjim pesnikom Rajnerom Mariom Rilkeom.Među njima su se razbuktale ljubavne strasti .Lujza s njim putuje po Rusiji,uči ga ruskom jeziku, upoznaje sa stvaralaštvom Dostojevskog i Tolstoja .
Neko vreme Rilke, kao što su to činili i drigi koji su bili zaljubljeni u nju, živeo je snjom u Andreasovoj kući.
Međutim ,nakon četiri godine Andreas počinje da ističe sopstvena prava na Lu, ubeđujući je da se razvede, i oni su se rastali, sli su sve do Rilkeove smrti bili u prijateljskim ondnosima i dopisivali su se.
Eksperimenti sa sopstevnim životom
Izvođenje eksperimenata sa sopstveim životom Začuđujuća osobenost ove žene da izvodi eksperimente sa sopstvenim životom izražena je čak i u svojevrsnom iskustvu maternistva. Svoje dece ona nije imala, ali je 1905.g.domaćica njenog muža Andreasa rodila kćerku .
Lu ostavlja devojičicu zvanu Marija u svom domu, i sa radoznalošću istraživača posmatra sopstvene reakcije.
Objavila još desetak knjiga, družila se sa Frojdom i Jungom
Do kraja života Salome je uspela da objavi još desetak knjiga, družila se sa Frojdom i Jungom ( a posle njihovg razlaza jedino njoj je bilo dozvoljeno da se kreće u krugu obojcie nekadašnjih prijatelja , a sada dušmana), izučavala je psihonalizu i zajedno s Anom Frojd zamislila udžebenik dečje psiholgije.
“Celog svog života sam radiala i samo radila. Zašto ? “
Kad je 1937. g. došlo vreme da Lujza ode na onaj svet, uz njenu poste lju se našla iznenada njena Marija , vanbračna kćer njenog muža kojoj je bilo suđeno da čuje i zapamti poslednje reči ove žene-zagonetke:
”Celog svog života sam radila i samo radila . Zašto?”
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Danas je konačno počelo emitovanje kanala RT Balkan na platformi MTel u svim gradovima Republike Srpske....
Poseta je organizovana uz podršku Centra za međunarodnu saradnju „Rusko-balkanski dijalog“ i «Rusko-balkanskog centra za poslovnu saradnju i kulturu»....
U aprilu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno 336 hiljada tona sirove nafte...
NIS investirao 4,9 milijardi dinara u istraživanje nafte i gasa...
U Srbiji je 9. maja 2026. godine na TV «Belle amie» prikazana premijera filma «Mariupolj: Ruski grad». Ovaj unikalni događaj planski se poklopio sa 81. godišnjicom pobede u Drugom...
Skoro 60 odsto Evropljana više ne smatra Vašington pouzdanim partnerom, pokazuje nova anketa fondacije Bertelsman...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
