Aleksandar Lukašenko za samo 15 minuta likvidirao svoj „evromajdan”?

26.02.2014. god.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko suočio se u decembru 2010. godine sa krvavim scenarijem pripremanim i izvedenim po istim principima – i u istim zapadnim „laboratorijama” – kao ukrajinski „evromajdan-2014”. Samo, likvidirao ga je i brzo i uspešno i pokazao da nije – Viktor Janukovič.

Uticajni moskovski nedeljnik „Argumenti i fakti” je o „Lukašenkovom receptu” napisao ovo:

„Političke prilike u Belorusiji naglo su se pogoršale nakon predsedničkih izbora 2010. godine. Opozicija polagala je u to pogoršanje polagala velike nade, smatrajući da će pobediti aktuelnog šefa države Aleksandra Lukašenka. Uprkos tome što je većina socioloških istraživanja uoči izbora pokazala je da ni jedan od opozicionih kandidata nije u stanju da bude realna konkurencija aktuelnom predsedniku.

Opozicionari su smatrali da Lukašenko neće objaviti pobedu u prvom krugu izbora, jer bi to tobože značilo da se radilo o krađi glasova.

Ista takva rezonovanja bila su lajt-motiv predizborne kampanje Alekseja Navaljnog na izborima za gradonačelnika Moskve 2013. godine.

Beloruski opozicioneri su unapred saopštili da oni – ako dođe do krađe glasova na izborima – prelaze na taktiku uličnih protesta.

U skladu sa zvaničnim podacima, Lukašenko je već u prvom krugu izbora za predsednika Belorusije – koji su održani 19. decembra 2010. godine – osvoio 79,65 odsto glasova.

Na drugom mestu bio je kandidat „Protiv svih” koji je skupio 6,47 odsto glasova. Najbolji rezultat među opozicionim kandidatima imao je Andrej Sanikov koji je osvoio 2,43 odsto glasova birača.

Istog dana, 19. decembra, odmah po zatvaranju biračih mesta, opozicija je saopštila da su izbori pokradeni i da je Lukašenko osvojio manje od 50 odsto glasova i pozvala svoje pristalice da izađu na ulice.

Na neodobrenoj akciji opozicije u Minsku koja je usledila na Oktobarskom trgu, pojavil su se sedmorica od devet Lukašenkovih rivala na izborima. Razne ocene govore da se na tom proestu okupilo između 10 i 60 hiljada ljudi.

Nakon mitinga, masa na čelu sa predsedničkim kandidatima krenula je prema Trgu nezavisnosti na kome se nalaze zgrade vlade i administracija predsednika, Centralna banka…

Tokom kretanja kolona, milicija nije primenjivala silu, već je samo upozoravala da je akcija nezakonita. Istovremeno je demonstrantima saopšteno da protiv njih mogu biti upotrebljeni sila i specijalna sredstva.

Prvi sukobi između opozicije i policije dogodili su se oko 20:00 časova. Kolonu koju je predvodio jedan od kandidata za predsednika, Vladimir Nekljajev, zaustavila je milicija. Masa je počela da na policajce baca kamenje i palice, a milicija je upotrebila pendreke. Na kraju, povređenih je bilo na obe strane, uključujući i samog Nekljajeva.

Tokom tog incidenta osnovna kolona opozicije prodrla je do Trga nezavisnosti i počela da izvikuje parole u kojima se traži ostavka Aleksandra Lukašenka.

Ekstremisti su u 21:45 po lokalnom vremenu počeli juriš na zgradu vlade lomeći stakla i izbijajući vrata. Za to vreme banditi su napadali miliciju sa ciljem da je razoružaju.

Interesantno je da je o planovima opozicije da izazove nerede na dan održavanja izbora još 11. decembra upozorio šef predsedničke administracije Vladimir Makej.

Organi reda nisu intervenisali iako je napad na zgradu vlade trajao oko pola sata. Lideri opozicije nisu se ograđivali od izgrednika.

Nakon izvesnog vremena opozicija uspeva da prodre u prizemlje zgrede vlade Belorusije što je masa na trgu propratila ovacijama, iako je milicija zaustavila dalji prodor u zgradu.

Nakon što su opozicionari prodrli u Zgradu vlade, svetski i ruski mediji su požurili da saopšte da je ona u potpunosti osvojena. Tek tada su beloruske policijske snage pristupile „čišćenju” trga Nezavisnosti.

Aktivna faza operacije nije trajala duže od 15 minuta.

Opozicionari su potisnuti od vladinih ustanova. Bez obzira što su bivši predsednički kandidati sa govornice govorili o svojoj nameri da «ostanu do kraja», njihove pristalice su ubrzano napuštale centar Minska.

Javni red i mir je u beloruskoj prestonici uspostavljen je oko ponoći 20. decembra.

Pohapšeno je više od 600 ljudi uključujući i sedmoricu bivših predsedničkih kandidata. Ostala dvojica – Jaroslav Romančuk i Viktor Trešćenko – odlučno su se ogradili od vandala.

Romančuk je potpuno rezonski primetio da su opozicionari sami dali povod vlastima da «zgaze» izdanke demokratije u Belorusiji.

Tokom nereda povređeno je nekoliko desetina ljui, među kojima je bilo 30 pripadnika milicije. Na sreću, niko nije poginuo.

Za nerede u Minsku podignute su krivične prijave po članu 293. Krivičnog zakonika Belorusije (Masovni neredi).

Većina privedenih prekršajno je kažnjena zatvorskom kaznom od 15 dana. Međutim, protiv nekih najaktivnijih izgrednika i lidera opozicije podignute su krivične prijave.

Potpuno je nejasno zašto određene međunarodne organizacije za ljudska prava i do dan danas smatraju da su organizatori i učesnici minskog „evromajdana” bili žrtve političke represije, a da šef države Aleksandar Lukašenko krvavo guši slobode u svojoj zemlji.

Očigledno je da borci za ljudska prava smatraju da bi bilo bolje da je Lukašenko dozvolio masovne ljudske žrtve i da je siledžijama dozvolio da centar Minska pretvore u „spaljenu zemlju”, isto onako kako se to sada desilo u Kijevu.

Za organizovanje masovnih nereda, Krivični zakon Belorusije predviđa kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.

Ali, lideri beloruskog «evromajdana» prošli su daleko bolje: Nikolaj Statkjevič, najaktivniji inspirator juriša na zgradu vlade, dobio je 6 godina zatvora, Dmitrij Us — 5 i po, Andrej Sanikov — 5, Vladimir Nekljajev i Vitalij Rimaševski — po 2 godine sa odgodom izvršenja kazna na 2 godine.

Što se tiče još jednog opozicionog lidera, Alesja Mihaljeviča, treba reći da je ovoj čvrsti borac, koji je iz zatvora pušten uz zabranu napuštanja zemlje, pobegao u inostranstvo odakle trenutno pravi planove kako da oslobodi beloruski narod.

Većina osuđenih učesnika u neredima ranije je izašla na slobodu i to još 2011. i 2012. godine, zahvaljujući pomilovanjima i skraćenju kazni.

Uz sve nedostatke koje ima Aleksandar Lukašenko, kao politički lider, ipak mu treba odati priznanje što nije dozvolio da njegova zemlja sklizne u krvavi haos kako se to upravo dogodilo u Ukrajini.

Sloboda i demokratija nikada i nigde ne mogu biti sinonimi za «anarhiju» i «svedozvoljenost».

To nikada ne treba gubiti iz vida.”

Izvor
Srbin

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT Balkan je od danas dostupan gledaocima u Republici Srbskoj

Danas je konačno počelo emitovanje kanala RT Balkan na platformi MTel u svim gradovima Republike Srpske....

Ministar Republike Srpske posetio Ivanovsku oblast

Poseta je organizovana uz podršku Centra za međunarodnu saradnju „Rusko-balkanski dijalog“ i «Rusko-balkanskog centra za poslovnu saradnju i kulturu»....

Sigurnost snadbevanja domaćeg tržišta

U aprilu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno 336 hiljada tona sirove nafte...

Značajna ulaganja u prvom tromesečju 2026. godine

NIS investirao 4,9 milijardi dinara u istraživanje nafte i gasa...

U Srbiji prikazan unikalni film o Mariupolju

U Srbiji je 9. maja 2026. godine na TV «Belle amie» prikazana premijera filma «Mariupolj: Ruski grad». Ovaj unikalni događaj planski se poklopio sa 81. godišnjicom pobede u Drugom...