Žene veliki književni stvaraoci

Na ostrvu Lezbos na kome su žene živele slobodnije nego u ostaloj Grčkoj,Sapfo je predvodila kultno društvo devojaka   koje je pesnikinja  toboš pripremala za   budući bračni život.

Sapfo-simbol otvorene  i strasne poezije

Sapfo je postala simbol otvorene i strasne ljubavne poezije  i otuda je  posle smrti o njoj su ispredane legende. Najpoznatija od tih legendi ( i apsolutno neverodostojna ) je neuzvraćena ljubav prema mladom Faonu zbog čega se pesnikinja navodno bacila sa stepeništa .

Ovoj priči protivureči  njena homoseskusalna reputacija koja pesnikinju s Lezbosa prati do naših dana.

Kako se već pokazalo, novopronađeni teskotvi  njenih  pesama  će pomoći  ne samo da se prošire naše predstave o stvaralaštvu Sapfo, nego i da se razjasne  neki aspekti  iz njene biografije.

Velika senzacija

Nađeni  stihovi  predstavljaju bez sumnje veliku senzaciju.

Oksofrdski profesor  je ova dva pesnička rukopisa legendarne pesnikinje  sa Lezbosa pronašao  na drevnom paipirusu  koji mu je vlasnik pokazao radi konsultacija.

Novootkriveni rukopis je  najstarije sačuvano delo ove pesnikinje koje je do nas došlo.

Harvardski profesor  Albert Hanrihs ( Albert Henrichs )  je primetio da  su iz prve pesme zagubljene  samo dve početne reči;ako se one ne računaju, u pesmi nema nijednog drugog spornog fragmenta.

Posle prve, sledi početak druge pesme čiji je kraj izgubljen.

U prvom listu  razmere 182X108 mm  sačuvani su fragmeni dve pesme  sa 20 stihova iz jedne ( uslovno nazvane “Braća” ) i 9 stihova druge  koji se sadržajno obraćaju  Afroditi.Reč je o Larseksu i Haraksu ,muškarcima koje drevna grčka pesnikinja naziva svojom braćom.Pre ovog otkrića nije bila poznata nijedna pesma u koji bi se braća poetese sa Lezbosa pojavljivala.

Prekomorski pohod pesnikinjinog brata Haraksa

Pesma opeva u dijaloškoj formi uspešnost jednog prekomorskog pohoda Haraksa; zbgo toga što je početak pesme izgubljen, ne može se razabrati  da li je Sapfo jedan od učesnika razgovora.

Istoričar Herodot  je pisao o Haraksu kao putniku koji je  otplovio u Egipat i tamo izgubio  bogatstvo tako da nije  mogao da otkupi robinju Rodopis  u koju je bio zaljubljen.Kao što je spominjao Herodot, pesnikinja Sapfo je u svojim pesmama ismevala nesmotrenost  svog zaljubljenog brata.

Druga pesma je od prve odvojena horizontalnim crtama i sastoji se  iz neujednačenih stihova , iz kojih se jasno može videti da se radi o  obraćanju boginji Afroditi.

Obe pesme su napisane na solinskom dijalektu  u strofama karakterističnim za Sapfino pesništvo-antičkim  kvantitativnim metrom  koji je prva upotrebila baš pesnikinja sa Lezbosa i koji je njoj u čast nazavan njenim imenom. 

U celini su sačuvana 22 stiha, dok u 7 nedostsje od 3 do 6 slova pri kraju.Od 30. stiha  ostali su samo nečitki tragovi.Dokumenat  datira it III veka naše ere , a rukopis je i ranije bio  poznat naučniku Obinku na osnovu drugih papirusa. 

Rukopis premazan ilovačom

Pronađeni rukopis je premazan ilovačom ili gipsom, a na nekim rečima su udareni akcenti s namerom,kako naučnici pretpostavljaju,da se obrati pažnja na specifičnost  lezbejske akcentuacije.

Kako se objašnjava,početkom XIX veka  su nalažena antička dela koja su mnogo vekovima ležala neotkrivena. Od kraja XIX  do sredine XX veka moguće je bilo šetajući se po Egiptu  kupiti  različite papiruse  kao fragmete , ali u svima njima   sadržano je nešto nejasno i nepoznato o čemu njihovi vlasnici ništa nisu znali,navodi naučnik Fajer.

Nađeni rukopisi pripadju tzv oksirnoj grupi rukopisa  koje su arheolozi pronalazili u drevnom grčkom gradu Pemdžu, a koji se po grčki nazivao Oksirnih. 

U tom gradu su naučnici našli  mnogobrojne fragmente Sepstuaginte i apokrife  Jevanđelja, kao i dela  grčkih pisaca Pindara,Sofokla,Evritira Menadra,nastavak dela  Fukidida koje je napisao nepoznati autor  a u kom jer prepričao  sadržaj izgubljene knjige Tita Livija.

I papirusi Sapfo  anđeni 2004 . iz Oksirnih grupe

Treba istaći i da su  papirusi Sapfo nađeni 2004. g. takođe pripadali Oksirnih grupi.Novopronađeni papirusi su postali  su protivurečni izvorima   antičkih tekstva i  mogu poslužiti da se pomoćiu njih uspešno analiziraju postojeće muzejsko-naučne zbirke. 

Osim toga, klasični filolozi se  kao i pre nadaju  da će rezultati iskopavanja  otkriti i nešto novo, mada  se  otkriveni nastavak   tekstova  sa poslovnonm sadržinom češće nalaze od  književnih, a među književnim , opet 80 % čini Homer, primećuje naučnik Fajer.Za poslednje kritično izdanje  “Ilijade “ kao izvori  je  korišćeno oko 1.500   papirusa od kojih većina sadrži male fragmente ; premda se  u njima Homer sreta vrlo često, sam broj tih komada uliva optimizama da će se pronaći  dela i drugih autora .

Kako je tekst pesme Sapfo dospeo u Egipat

Na koji je način teskt sa pesmama Safo koji je pisan između VII I VI veka pre n. e. na grčkom ostrvu  Lezbosu dospeo u Egipat III veka nove ere?

Odgvoro pre svega povezano sa   procesom formiranja Aleksandrijske   biblioteke koji je počeo u III veku pre nove ere.

Osnovni zadatak alesksndrijskih naučnika  je bio posvećen Homeru , ali su oni uz to pažnju  skretali i na druge autore koje su smatrali za klasike i zanimljive i iz drugih razloga.Filolozi su proučavali njihove rukopise, upoređivali njhove tekstove  pripremajući standardna izdanja koja su se čuvala u Aeksandrjskoj biblioteci.Oni su bili dostupni, kaže Fajer , pa oni koji su želeli da imaju svoj prierak nekog autora,na primer Sapfo,mogli su sami prepisati tekst ili naručiti prepis.

Poverenje u aleksandrijske filologe

Otuda kad mi danas čitamo mnoga dela antičke književnost samim tim ukazujemo poverenje radu aleksandrijskih filologa poslednja tri veka pre nove ere.

Tako na primer , znamenitom Aristofanu iz Vizatije, samo su oni mogli razumeti istoriju teksta.Stoga se može zaključiti da se svi izvori nađenih tekstova na pergamentima koji su najbolje sačuvani upravo u egipatskoj klimi  a ne  u grčkoj ili italijanskoj, nalaze van tog regiona.

Među njima  je i jedan  od najpoznatijih papirusa, tzv papirus iz Sela  iz IV veka pre n.e. koji je sačuvan samo  zajvačjujući tome što je bio zapaljen: sa svitka je sklonjen spoljašnji sloj,a iznutra su pažlivo pincetom izvučena parčad  i postavljena  na osnovu.

Među drugim neegipatskim izvorima  izdvojeni su  oni  koji su pronađeni okolo Pompeja .

Korpus drevnih tekstova se može popuniti onim knjigama  koje nikad nisu iznošene iz biblioteke ili privatnih zbirki, a pri tom nisu stradali od spoljašnjih faktora.

Kako je profesor Obink utvtrdio autrstvo Sapfe na pronađenim papirusima

U tom radu koji je profesor Obnik  publikovao na internetu , nema posebenog paragrafa  o atribuciji. Naučnik na početku razmatra dva teksta unutar specifične tradicije.Očigledno je da se prvobitna atribucija zasniva na osnovu  eolijksog dijalketa i metrike sapogističkih strofa i tematike  koje sa velikom dozom verovatnoće ukazuju na Sapfo.Daje se , naravno, mogućnost , da uvek može postojati  verovatnoća greška, ali je specijalsiti koji se više od svega plaše razočarenja , svode na najmanju moguću meru.

“Teorijski bi se mogla zamisliti neka poznata helenska gospođica koja se toliko  oduševljavala stvaralaštvom Sapfo  pa je napisala nešto u njenom stilu prilagođavajući se koliko je moglo, eolijanskom dijalektu”, ističe Fajer.

U principu,nađeni fragmeti mogu biti omaž ili čak podražavanje Sapfo preduzet bez namere da bilo koga obmane koji mi  tim više prihvatamo kao čistu monetu.

Ali za nas veće značenje  imaju pesme napisane  ne samo u VII veku p.n.e., nego  i u II veku naše ere – za čitaoce XXI veka  sve je to samo daleka prošlost.

Postoji tradicija  uvažavanja svih  drevnih spomenika , čak i onih koji nisu tako stari, kaže Fajer:tako u korpuse  tekstova Aristotela  i Platona ulaze  i oni  tekstovi za koje se zna  da su  ih napisali drugi autori , tačnije nepoznati .To se odnosi  i na  spevove Vergilija:postoji tzv Appendix Vergilian,korpus  tekstova u kojima, kako se ističe,  može biti sadržano nešto  iz mladalačkog stvaralaštva  slavnog rimskog barda .On je bio obavezen da pokaže Mecanatu kad je dolazio u Rim  radi svog imanja  i agitacije u korist veterana Avgusta.Čak i u slučaju da tekst koji se pripisuje drevnom autoru u ponečemu iskače iz poznate tradicije ,njega štampaju  u sabranim delima maker u odeljku Dubie ( Pripisano ).

Uek postoji sumnja u autorstvo Sapfo

Osnova za sumnju u autorstvo Sapfo ima  uvek, pošto eološki dijalekat kojji bi omogućavao tačno izvođenjenje atribucije, nije dobro poznat.Kao argumnete filolozi koriste natpsie na Lezbosu koji se u suštini  mogu  razlikovati od  književnog jezika .

Upućujemo i na postojanje  hipoteze  da grčki književni dijalekti imaju među sobom više zajedničkog nego    razgovorni dijalekti  toga vremena i tih istih mesta, smatra  Fajer. 

Osim  natpisa postoji i korpus tekstova Sapfo i Alkerja  koji su sačuvani u vrlo lošem stanju, kao i korpus tekstova  koji se u ponečemu razlikuju u jeziku, a u ponečemnu  su slični, na primer  takav je Anakreonte.

Dešava se da filolozima ostaje  vrlo malo osnova  za izvođenje bilo kakvih poređenja .

Otuda, ako se u nađenom tekstu sretne gramatička forma  koje nema kod Sapfo,tada sumnju  možemo opravdati pozvivanjem na siromaštvo korpusa. Ukoliko neka forma protivureči  gramatici natpisa na Lezbosu , onda  se može pozivtai na osobenosti poetskog jezika i njegovu razliku  od svakodnevnog:na primer , ako je to homerovska forma,onda je Sapfo u potpunosti mogla da je upotrebi.Pa čak ako se kod Sapfo sretne ta forma u drugom vidu , ni to nije 100% argument,naglašava Fajer:opet kod Homera morfološka varijntnost jedne te iste reči prevazilazi predstavu  nosioca nekog drugog jezika.Drugim rečima,atribucija Sapfo, ma koliko nesumnjiva bila, ipak je i uslovna:što je više legendi o poetesi,što je više tačnih  biografskih podataka,tekst distribucije   atribucije  bliži je nekad  konstrukciji, sapfofističkoj tradiciji nego realnom čoveku.

Predanje kaže da je Sapfo imala tri brata : Erigeja,Larikusa i Haraksa

 

Međutim, najznačajniji argumenat u korist Sapfo  povezan je sa sdržajem novopronađenih tekstova. Kao što je već rečeno, u prvoj pesmi se govpri o braći poetese.

Predanje kaže da je Sapfo imala tri brata :Erigeja,Larikusa i Haraksa.Legenda koiju su drugi podržavali nije imala potvrdu tekstovima same Sapfo.

 Međutim,u prvoj od nađenih pesama  pominju se odjednom dva od  tih imena, premda reči  “braća”u tekstu nema.

Na početku pesme , imitirajućim dijalogm Sapfo  piše o Haraksu.Njen sagovornik, ko bajagi, stalno ponavlja  da se Harakas vraća  brodom.Istina, početak tog teksta do nas nije došao, ali moženo pretpostaviti , da pesnikinja govori u svoje ime, naglašavajući da o tome  tačno znaju samo bogovi, pri čemu dolazi do izražaja  njena opreznost, pa smatra da je sigurnije, a i privlačnije da se moli gospodarima sa Olimpa , Heri na primer, da se Hariks vrati neoštećen u celom brodom i “nas “ našao u zdravlju  i veselju.

Harkasovi doživljaju sa putovanja morima u pesmi mogu biti  odjek  najpoznatije priče o njemu  za vreme boravka u Egiptu.Prva  fiksirana  na pismu recepcija Sapfo počije upravo od njenog brata.

Herodot  u Drugoj  knjizi svoje istorije opisuje  nedaće hetere Rodopis  koju poznaju ne samo Sapfo i Ezop s kojima se jedno vreme nalazila u ropstvu.

“Otac istorije “ piše  da kad je Rodpis  doputovala u Egipat da bi se bavila svojim zanatom,” ona je potom  bila kupoljena od Mitilernca Haraksa , sina Skamendroma , brata pesnikinje Sapfo…

Pošto je  Haraks otkupio Rodopis,vratio se u Mitilenu, pa ga je Sapfo naružila u jednoj svojoj pesmi.”

Po kasnijim verzijama , koje  se ne bi mogle  nazvati verodostijnim,pesnikinja je sama mogla izgubiti glavu zbog lepote robinje pa je ko bajagi njoj posvetila pesmu sa naslovom “Mojoj ljubljenoj “.

O porodičnoj istoriji pesnikije,njenog brata i njegove ljubavnice, kasnije je spevan ne mali broj pesama .

Tako jer  Posidit ( III vek p .n.e ) koji je nastavio posle Herodota da piše o Haraksu  u jednom epitafu na nadgrobnom spomeniku  heteri , fiksira kratki telesni život Haraksove ljubavnice koja je ovekovečena u sitihovima Sapfo :

“Uminu vreme  kad je Harkas, drugar moj,  ležeći nag,s bokalom u ruci sretao zoru / a stihovi Sapfe  ostaće večni ,/ u svitanje zanesene pesme   njene živim zvukom zvone / ,Zato joj je ime, uvek i odavno postalo nezaboravno “/( Prevod s francuskog: B.R.)

Sasvim je moguće da je sam Haraks širio priče o svom propadnju s nameom da se ponovo obogati.

O tome je u licu Sapfo pisao  na primer Ovidije :

”Brat moj je raskućio kuću obuzet strašću prema jednpj bludnci .”

I šta  mu je onda još preostalo ? Ništa osim pozora i sramote.”Ono što je bez stida proćaradao pokušava da nadoknadi .

Po mišljenju profesora Obinka, nađene dve pesme  pripadaju prvom od devet  tomova lirike Sapfo , koji je bio posvećen porodično-biografskim temama kao i ljubavi  i kultu bogova , posebno Afrodite.

Nađeni papirus potiče iz II –III veka nove ere   iz egipatskog grada Oksirniha   čije geogafsko područje se odlikuje  suvom klimom što sa još jednom gogodošu (odustvom raseljavanja i doseljavanja novih žitelja ) stvara povoljne uslove  za čuvanje mnogobrojnoih drevnih rukopisa na pergamentima.

Sapfo (Safo ) je  živela u VII veku pre nove ere na grčkom ostrvu Lezbosu, pisala je na eolidskom dijalektu starogrčkog jezika.

Od devet tomova  njene poezije do nas je došlo 170 fragmenata među kojima je jedna cela pesma i još četiri u znatnoj meri  sačuvane ( ne računajući ove dve koje je otkrio Obinko.)

Jedna od te četiri  u znatnom obimu sačuvanih pesama Sapfo,pronađeno je 2004.g. , takođe u egipatskom gradu Oksirinhu.