Brazil može da dobije dozvolu da prodaje ruske prenosne protivavionske raketne komplekse (PPRK) Igla-S trećim zemljama, saopštio je Valerij Kašin, generalni direktor Konstruktorskog biroa mašinogradnje, kompanije koja je razradila oružje.
Proces sklapanja sporazuma za licenciranu proizvodnju već je započeo, treba usaglasiti uslove predaje tehnologija. PPRK Igla-S namenjen je pogađanju vazdušnih ciljeva različitog tipa u niskom letu, on je vrlo efikasan u borbi protiv aviona i helikoptera. Uopšte PPRK je strašno oružje. Tako u vreme kada su sovjetske trupe boravile u Avganistanu, SAD su isporučivale avganistanskim modžahedinima PPRK Stinger. To je uslovilo izmenu taktike borbene primene helikoptera od strane sovjetksih trupa. Ako su do pojave Stingera helikopteri Mi-8 leteli na graničnoj visini od 6000 metara, pojavom kompleksa spustili su se na vrlo male visine od 30-60 metara, krijući se u neravninama terena, ističe direktor Centra za analizu strategija i tehnoligja Ruslan Puhov:
Ovo oružje se odlično pokazalo u drugim konfliktima, između ostalog 1995. godine u konfliktu između Perua i Ekvadora. Zato PPRK žele da kupe mnogi. A zemalja koje bi proizvodile komplekse dobrog kvaliteta nema tako mnogo. Rusija je jedna od njih.
Ipak prilikom prodaje uvek treba imati u vidu negativno iskustvo. Tako su tehnologije proizvodnje Igle bile prodate Poljacima, koji su napravili sopstvenu proizvodnju kompleksa Grom, pri tome ne samo za sebe. Oni su počeli da prodaju oružje u treće zemlje, između ostalog u Gruziju, mada ugovor nije predviđao reeksport kompleksa i njegovu predaju trećoj strani bez saglastnosti Rusije. 2007. godine Poljska je prodala Gruziji oko 30 PPRK Grom i sto raketa za njega – i to oružje primenjivano je u avgustu 2008. u toku oružanog konflikta u Južnoj Osetiji. Ako se uzme region Latinske Amerike, tamo nije mogla da se isključi mogućnost da PPRK dospe u ruke terorističkih organizacija, ističe Ruslan Puhov:
Terorističke organizacije su bile svojevremeno u Peruu i uvek mogu da se pojave ponovo. One ostaju u Kolumbiji. U Brazilu ih za sada nema, ali uzimajći u obzir veliki nivo siromaštva uvek mogu da se pojave terorističke kriminalne grupacije koje mogu da dođu do takvog oružja.
Istovremeno kompleksi Igla su se prodavali u Brazil i tokom skoro 20 godina koliko se tamo nalaze nije bilo saopštenja da su dospeli i pogrešne ruke. Neke direktne međunarodne zabrane koja ograničava prodaju PPRK nema. Ipak Rusija ima svoj sopstveni režim. Svaki kupac treba da potpiše protokol po kojem ruski predstavnici mogu bez upozorenja da dođu i prokontrolišu gde se to oružje skladišti. Kako bi znači da se kompeksi i dalje nalaze pod kontrolom zakonite vlade i koristi ih vojska.
Osim licencirane proizvodnje PPRK Igla, razmatra se i mogućnost sklapanja u Brazilu protiavionskih raketno-topovskih sistema Pancir-S1. Ovde će sve zavisiti od toga koliko će kompleksa Brazil kupiti. Liniju proizvodnje ima smisla otvoriti ako je kupljeno 25-30 sistema. U celini perspektive razvoja vojno-tehničke saradnje Rusije i Brazila postoje, ali ne tako široke kao sa Venecuelom. Pošto je Brazil već kupio dosta oružja od Italije i Francuske za kopnene snage i ratnu mornaricu, a nedavno je odabrao švedski avion Gripen. Tako da je proces naoružavanja uglavnom završen. Ali to ne isključuje mogućnost saradnje u određenim pravcima.
