Nema srećnih ljubavi (Il n'y a ps d'amour heureux , Luis Aragon)

Lirika Šarla Bodlara ( Charles Baudelaire , 1821-1867 ) često je šokirala savremenike: njegove pesme su naivali skaradnim i prljavim.Ali posle susreta sa mladom glumicom –mulatkinjom njegovi stihovi su neočekivano dobili note nežnosti ./”Ko  te  izvuče iz noćne tmine/, Koji  Faust urođenički, porod pakla / Zapahnuta mirisom cigara sa Havane/Ponoći dete, idoloe sudbe  moje „).

Te romantične redove je klasik francuske i svetske književnosti napisao svojoj mučiteljici-Žani Dival ( Jeanne Duval).

Bodlerova Venera

Bez obzira na to što je ženomrzac Šarl Bodler sve žene nazivao „omrznutim stvorenjima „ i „božjom prljavštinom „, odnoseći se prema njima s neskrivenim prezirom, među njima se ipak našla jedna koju je on istinski zavoleo.Pesnik je nazvao svojom Venerom, posvećiavo joj je pesme,i neprestano je obasipao  darovima, i ukupno je takav  njegov odnos  prema voljenoj Dival potrajao skoro 20 godina.

Istina, za to vreme Dival mu  nije uvek uzvraćala ljubav najblaže rečeno u istoj meri,i  kad god joj se ukazala prilika nije propustila da prevari svog vatrenog poklonika.

Pariski majstor skandala

Još kao dete,Bodler je ostao bez oca.Kroz nekoliko godina mati mu se ponovo udalala, ali je dečak  taj postupak  doživeo kao izdajnički i toliko je zamrzeo majku da nije mogao da je vidi očima.Moguće je da je baš ta psihološka dečja trauma dovela  do toga da je pesnik počeo da se odnosi prema ženama kao prema nižim bićima kojima upravljaju životni instikti, a  njihov se karakter formira kao protivurečan i neuravnotežen.

Sa 20 godina  mladi Bodler je iskusio prve životne naslade :pripalo mu je ogromno očevo  nasleđe .I Bodler se svojski trudio da ništa ne propusti:rasipao je novac na lutanja  i provode :postaje  stalni posetilac javnih kuća  nastojeći  da na svaki način zabvalja publiku: ili svojim ponašanjem,  oblačenjem  i izgledom, ili pak svojim skaradnim stihovima.Tako je ,na primer , često viđan kako šeta po ulicaama u svom elegantnom odelu od  crne kože,s dugačkim  štapom  i dugom kosom koju je ukrašavao zeleni cvet.Voleo je da svima priča kako je on tajni agent u državnoj službi, hvaleći se pri tom  svojim tajnim  vezama s muškarcima.

Jednu svoju pesničku zbirku hteo je dazove „Lezbejke“, ali se ipak na karju predomislio.

Ružan glas je počeo da prati skandalima sklonog mladog pesnika

 Mladog  i skandalima sklonog pesnika  u Parizu je   počeo ubzo da prati ružan glas.Ali Bodler je tako nešto jedva dočekao :počeo je da posećuje „Klub uživaoca hašiša „, postepeno postajući zavisan od opijuma i provodio vreme u društvu dama iz polusveta ili jednostavno kurtizana.U to vreme pesnik je „uspeo da zaradi „  neku „ružnu bolest „ kako bi se  osetio na karju života i smrti, kako je kasnije napisao:“i moralno, i fizički , i uopšte  je osetio blizinu bezdna“.

Sve to nije ostalo bez opasnh posledica:Bolder je do kraja života bio zaražen sifilisom.

 Ali, nažalost , ubrzo je i njegova privlačnost  nestala  :kako neki  kažu  sa 21 ,a drugi sa 23 godine.A izmenilo se mnogo toga i u njegovim navikama.

Bodler je baš u to vreme sreo  Žanu Divel, po rečima savreenika ne baš najlepšu, ali  veoma pametnu i ne sasim čestitu  ženu.Osećanja koja je gajio prema njoj izmneili su ceo život Bodlerov.

Našla kosa   na kamenu

O Žani Dival malo je toga poznato.Mulatka rodom ih Haitija bila je  balerina i glumica: za pesnika je ona istvormno olicetvorila   poročnost, opsasnost i egzotičnu  haitsku lepotu.Pri tome  vatrenom obožavaocu glumica nije na ljubav uzvraćala istom merom, naprotiv , Žana je je stalno ulazila iz jedne ljubavne avanture u drugu, a posle s ponosom pričala Bodelru o svojim vezama sa drugim muškarcima.

Ona  se prema pesniku ponašala na isti način kao što je on ranije postupao sa   ženama.Šokirala je Bodlera raskalašnim načinom života, razgovarala s njim grubo i sa omalovažavanjem,  nastojala da ga odvrati od stavralaštva.

Ali pri svemu tome nije zaboravljala da neprestano traži od svog obožavaoca novac i skupe poklone. I on je  pokorno trošio na nju značajn deo zarade i bogatstva koje je stekao nasleđem.Dival se tim novcem razbacivala i proćardala ga uglavom na  restorane i darivala ga svojim muškarcima.

Finansisjka i fizička   iscrpljivanja

Zabrinuta takvom situacijom, Bodlerova  rodbina  je sazvala „porodični samit „ koji je odlučio da se 23-godišnjem Šarlu izdvaja ograničen iznos za ishranu  i druge troškove, a  kontrolu te odluke  strogo je pratio domaći notarius.Pravo upravljanja  preostalim nasledstovom preuzela je Bodlerova majka.

Godine su prolazile, a književnik je nastavljao da  izdržava svoju muzu i ljubavnicu.Oni i dalje nisu bili venčani,živeli su razdvojeno, a Žana se prema pesniku  odnosila  sa još većim potcenjivanjem i prezirom.Međutim, niko od njih dvoje nije želeo da raskine taj čudan odnos.

Kad je Bodler napunio  36 godina , objavljena je njegova najpoznatija  pesnička knjiga „Cveće zla“.

Zbog „suvišne otvorenosti  „ cenzori su kaznili izdavača sa 300 franaka ( to je jedan i po puta više nego što je autor dobijao mesečno  za izdržavanje)  kao i da izbaci iz knjige šest „najnepristojnijih  pesama „.

Na pisanje knjige i njeno objavljivanje pesnika je stalno nagovarala  njegova muza, Žana Dival....

Žana se paralizovala

Nekoliko godina kasnije,Žana Dial se paralizpvala. Imala je  ,kao i Bolder, tada 40 godina.Pesnik je odmah svoju voljenu smestio u najbolju kliniku i svakšodnevno je posećivao.A kada se Žana malo oporavila, odmah se   preselila u Bodlerovu kuću-tu odluku je ona sama donela,čak i ne  pitajući za dozvolu svog poklonika.Premda je on, najverovatnije i ne bi mogao odbiti.

Uskoro se Žana vraća pređašnjem načinu života: raskalašansti i rasipništvu, lutanju i novčanim zahtevima  sve većim  i većim   od svog sadašnjeg  „sustanara „.

Tužan kraj jedne tužne priče

Zbog poslova Bolder je otišao u Belgiju-da drži predavanja na mesnim univerzitetima i da izdaje knjige.Ali se uskoro pokazlo  da poslovni partner koji ga je pozvao u Belgiju nije bio sasvim čist:dobio je znatno manje novca nego što je bilo obećano.Ali zbog toga nije smanjio iznos koji je slao svojim bližnjim u Pariz-majci koju je smatrao izdajicom i svojoj voljenoj ženi koja je nastavila da zavodi  muškarce,delimičo i za novac koji je dobijala od svog dragog iz  Belegije.

Prema nekim izvorima, Bodeler  je u tome vreme već bio raskinuo s Dival, mada je i dalje nastavio da je izdržava

Pesnikovo zdravlje se sve više pogoršava

A s vremenom je zdravlje pesnikovo počelo sve više da se urušava.Pored  od ranije dobijenog sifilisa,Bodler je počeo da pati od  gušenja, nesvestice,bolova u glavi i drugih simpotoma ozbiljnog zdravstvenog poremećaja. Posle dve godine provedenih u Belgiji umirućeg Bodlera su prevezli u rodni Pariz gde je i umro poslednjeg dana leta 1867.

O poslednjim godina života  Žane Dival se ništa ne zna

Ništa se ne zna kako je Žana Dival provela svoje poslednje godine života. Po jednima, ona je otišla iz života  nekoliko godina nakon Bodlerove smrti,  i pri tome je unrla u bedi i takođe zaražena sifilisom,dok je po drugima ona „preduhitrila „ svog poklonika i preminula  još pre Bodlerovog odlaska u Belgiju .

Jedno je neosporno: za raspusnog Šarla Bodlera  osećanja prema Žani Dival ,od njega  manje poročnoj   ženi, postali su svtele tačke u njegovom životu.

Žana Dival mu je donelo  duševno nespokojstvo,uvukla ga u dugove, dok  joj je on posvetio sovja najlepša dela  i dao je praktično svoj poslednji novac.