Nema srećinih ljubavi ( Il n'y a pas d'amoure hereux, L, Aragon )

 U životu Vladimira Iljiča Leljina (1870-1924 ) , vođe svetskog proletarijata bile su četir ižene u koje je on bio  zaljubljen.

Žena vođe: Nadežda Krupska  u okruženju suparnica

O prvoj kratkotrajnoj ljubavi i o drugom romanu vođe Velike Oktobaske revolucije se ne zna mnogo.

U poslednje  vreme se  sve češće govori o njegovoj poslednjoj ljubavnici   Inesi Armand .On zmalo nije bacila u senku njegovu zakonitu suprugu Nadeždu Konstatinovnu Krupsku (1869-1939 ) čIji se rođendan pbeležava poslednjeg dana u februru.

Lenjinov žena je preminula  jedan dan nakon svog 70.rođendana .

Dana 26. Februra ( po novom kalendaru ) godine 1869. U prestonici Ruske imperije,  u Peterburgu, u plemićkoj porodici se rodila devojčica Nađa.

Dana 27. februara 1939. g. u prestonici SSSR-a.Moskvi, preminula je  udovica vođe međunrodnog rdničkog pokreta Nadežda  Konstatinova Krupska.

Kao i njen budući suprug, i Nadežda Krupska je poticala iz plemićke porodice.Neki istoričari pretpostavljaju da je Nadežda Krupska  mogla pripadati rodu kneza  Andreja Krupskog –prvog ruskog disidenta , ili tačnije: izdajnika , vojskovođe-prebega.Više je poznat po ulozi korespodneta  s carem Ivanom Groznim.

Ta verzija je nastala na osnovu sličnosti plemićkog grba Krupskih s grbom kneza  Kurbskog.

Međutim, u vreme kad je rođena Nađenka  , plemićko porodično domaćinstvo Krupskih je bilo sasvim osiromašilo.Poručnik Konstantin  Ignjatijevič Krupski imao je tu nesreću da se sa simpatijama odnosi prema učesnicima Poljskog ustanka 1863. g. Oficir-liberal na dužnsti vojnog komandanta  u provinciji Poljske , štitio je  mesno stanovništvo od politike  rusofikacije  ne vršeći pritisak ni na Poljake ni na Jevreje  i koristeći  se simpatijama ovih drgih.

Posle toga kad je u ovom kraju boravio general vršeći inspekcijski nadzor,Krupskom su sudili zato što ne ide u crkvu i govori poljski.

Montirani proces je trajao  celih deset godina, a porodica je sve više siromašila.

Otac bio prinuđen da traži posao u više gradova Rusije, a posle svoje smrti ostavio je samo dugove.

Sa 14 godina Nadežda počela samostalno da zarađuje

Sa 14 godina Nadežda je počela  samostalno da zarađuje za sebe i majku, dajući časove deci iz susednih kuća.Ujutru bi devojka –tinjdžerka pomagala majci  da opslužuje stanare  pospremajući im sobe i nije se gnušala nikakvog posla.

Posećujući predavanja marksističkog kursa ,devojka, odlična učenica  ,neviskog rasta ,se upoznala  s Vladimirom Uljanovim.Nije, međutim uspela da ostavi bilo kakav utisak na mladog marksistu , ispostavilo se da ovog mladog čoveka ne interesuje niša osim posla kojim se bavi, pa čak ni devojke.

Prva Lenjinova ljubav: Apolinarija Jakubova

S prvom ljubvi Vladimira  Iljiča,Apolinarijom Jakubovom,Nađa           je  bila u prijateljskim odnosima.

Bliske prijateljice, devojke-gimnazistinje ,radile su zajedno u jednoj peterburškom ilegalnom kružoku  , bavile se propagndom među rdnicama i periodično vršile poslove  kurirske službe .

Krupska je pisala kako su se  ona i Apolinarija Jakubova ,preslačile  u prostu odeždu , mešale među gomilu radnica  kako bi iz prve ruke dobili informacije o  situaciji u fbrici Tortoni i prenosile  ih Uljanovu. Sređujući skupljeni materijal,Volođa  je  štampo letke i proglase koje su njegove prijteljice  posle smene  distribuirale među proletere.

Savrenici su tvrdili da je Apolinarija bila lepša na oku i pametiija od Nadežde , ali je Krupska imala bolju narav i razvijeniji ženski isntikt.

Vladimir Uljanov prosi Apolinariju, ali ga ona odbija

Nedugo posle svog hapšenja 1895. Vladinir Uljanov   je zaprosio Jakubovu. Iz tamničke ćelije on je napisao pismo  u kojemu je zamolio Jakubovu i Krupsku da dođu u Špalernu ulicu  i sačekaju određeno vreme iza tamničkih vrata tako da ih on može videti kroz przr kad robijaše budu vodili u šetnju.Prozor gleda na Špalernu ulicu.

Nakon četvrt veka Krupska je „prostosredačno „ priznala:
„Apolinarija iz nekih razloga nije mogla doći,“ pa je ona sama stajala iza zidova kazamata.

Apolinarija je odbila  Vladinira Uljanova i nije htela ds se uda za njega . Umrla je od tuberkuloze u maju 1913.

Nadežda se Lenjinom zbližila u progonstvu

Nadežda se sbližila s Lenjinom u vreme  provedeno u progonstvu.Ona se nalazila u Ufimskoj guberniji, Volođa u Šušenskom.Krupska je predala molbu u kojoj je navela kako se sperma da se uda za Vladimira Uljanova i po toj osnovi je molila da izdržava prgonstvo u Šušenskom.

Nađa stiže u Moskvu s majkom i bibliotekom

Ana Iljičina Uljanova koja se s Krupskom srela u Moskvi pisala je bratu :
„Sada je k nama u goste došla Nađa.Liči na haringu.“Lenjin se kao dete  radovao dolasku Nađinom dolasku u Moskvu .Premda bezumno zaljubljen u nju nikad nije bio.Nadežda , istina, nije ličila na haringu ( iako je  među njnim partijskim pseudonima bila i „Riba „, pa čak i „Zmijuljica“),ali je počela izgledati nekako starija od svojih godina i ne tako privlačno kao u vreme mladosti.

Možda se Lenjin više radovao bibliteci koju je sa sobom donela Krupska, nego samom njenom useljenju.

Madežda Krupska je dovela sa sobom ne samo biblioetku, nego i majku.

Krupska je sama vodila neveliko domaćinstvo,gajila u maloj  bašti krastavce i drugo povrće.

U tim poslovoma se  bolje  snalazila nego u kuhinji pa je zato našla 13-godišnju  Pašu koja je na sebe peuzela funkciju kuvarice.

Nadežda Konstatinovna je obučavala decu da čitju i pišu,  kad se Paša toliko opismenila da je počela da  vodi dnvnik,  njena  „učiteljica „ silno se obradovala.

Godine 1985.Lenjin i Krupska su stupili u crkveni brak.

Druga prolazna  avantura

 Druga prolazna avantura Iljiča  dogodila se u vreme kad se među članicma časopisa „Novi život „ pojavio i njegov članak  potpisan sa „N.Lenjin „.On je pod tim pseudonimom pisao, a živeo pod drugim.

S pasošem na ime Engleza  Viljema Freja, ruski revolucionar  je prelazio iz jednog konspirativnog stana u drugi .

Ponekad  je Iljič izlazio  u večernjim satima u poznate restoarne  kako bi se malo opustio .

Jednom prilikom je u društvu svog prijatelja Mihaila Rumjanceva , koji je takođe sarađivao u „Novom životu „ Vladimir Uljanov večerao u restoranu.Primetivši da Iljič na sebi svojstven način pokazuje  interesovanje za mladu damu koja je sedela za susednim stolom, Rumjnacev  je pozvao je da pređe za njihov sto.

To nije  išlo teško obzorom da je Mihail Rumjancev već poznavao tu mladu damu, Jelisaavetu de K.

Prethodno je upozorivši da ne postavlja  suvišna pitanja ,on je mladu damu upoznao s Lenjinom.Poznanicu je intersovalo da li je tajanstveni neznanac  stvarno  britanski podanik, na što je Leljin sa dvosmislenim osmehom odgovrio :“Ne baš sasvim Englez „.

Posedeli su tako jedan sat.Lenjin je tom priliko  bio prilično uzdržan, ali ipak nije mogao prikriti simpatije za svoju sabesednicu, što se Jelissveti de K. dopalo pa je pomalo i flertovala.

Ona je inače bila pametna žena, dobrog vladanja, pomalo sklona avanturama i po prirodi  je bila slična Jakubovoj.

Kroz nedelju dana igrom sudbine  Jelisaveta de K. se našla u redakciji „Novog života „ i neočekivno se tamo srela s Lenjinom.

„Zbog čega više ne obasipate svojom pažnjom tatarske restorane“ zainteresovao se Iljič.

Jelisaveta de K.  je razumela da joj je ovim pitanjem upućen poziv na večeru.Ozbiljnoj ženi toga vremena nije priličilo  da prihvati poziv  malo pozntog muškarca, pa je zatražila savet od Rumjanceva.

„Mog pijatelja Freja, žene, naravno, interesuju, ali uglavnom u masi,kako da kažem,u kolektivnom,to jeste u socijalnom,ili ,ako hoćete u političkom smislu reči.Veoma sumnjam da bi on mogao da se zainteresuje za bilo koju individualnu ženu.Dozvolite mi da kažem da je on posle naše zajedničke večere, ako mogu da vam poverim, kao i pre se odnosio s podozrenjem  prema bilo  kojem novom poznanstvu strahujući od  dojava i špijunaže.Bio sam primorn da mu objasnim ko ste Vi i kakvi ste.Osim toga sam ga upozorio da  od vašeg stana nema boljeg mesta za  nelegalne  susrete, „ odgovorio je svojoj poznanici  Rumjancev.

Stan Jelisavete de K . postaje stecište ilegalnih kružoka

Na kraju krajeva,Jelisaveta de K. nije mogla odbaciti   predlog da  svoj stan pretvori u mesto ilegalnih susreta revolucionara.Prvi je uvek stizao Viljem Frej  ( Leljin ) saopštavajući domaćici  lozinku za  današnji  dan.

Ponekad se sastanak otkazivao i  njih dvoje  bi tada  ostajali sami.Jelisaveta se sećala kako je Vladimir   Iljič posle večere  sa zadovoljstvom prao sudove i voleo da pristavlja samovar.Lenjin je ne govoreći ni reči pokzivo da  voli svoju domaćicu.

Ne tako loša pijanstkinja, Jelisaveta  je jednom za svog gosta izvela njegovu omiljenu „Patetičnu „ sonatu Betovena.Lenjin je zmolio da  još jednom odsvira  celu  sonatu, a zatim   da ponovi samo  njen početak.

Na njeno začuđujuće pitanje čime ga tako prvlače prvi akordi sonate, Injič je odgovrio da ga  početak Betovenovog  dela podseća na melodiju revlucionarne pesme koju peva jevrejski Bund.

Razgovor o romanima Knuta Hamsuna

Zapodeo bi njih dvoje ponekad i razgovr  o ,u to vreme popularnim romanima  Knuta Hamsuna.Lenjin je bio pročitao smo roman „Glad“ koji je razumeo isknjučivo kao  delo u kojemu su pokazani  užasi  kapitalističke eksploatcije.Druga dela  norveškog pisca on nije čitao.

A Hamsunovoj obožavateljki bilo je  interesantno da  razgovara o njegovim ljubavnim romanima.

„Sad mi je jasno da od tebe socijal –demokratkinja nikad neće ispasti“,rekao joj je Lenjin, a ona mu uzvratila:
„A od tebe  nikad ništa neće ispasti osim socijaldemokrate. „

Tako mu je odbrusila bivša ljubavnica Jelisaveta de K, koja je nakon raskida ljubavnih veza ostala s Lenjinom  u prijateljskim odnosima.Oni su se sretali ,dopisivali. Njena pisma  su izgubljena, a pisma koja je dobijla od Lenjina su sačuvana.

Velika avantura sa Ilesom Armandom

Najdublji trljg u Lenjinovom životu ostavila je njegova ljubavna veza sa Inesom Aramad kojoj se  on u psimima  , kao i Jelisaveti de K. obraćao sa „ti „.

Uzajamni odnosi  Lenjina i Inese Armand  su bili toliko dramatični  i izazivali ogromno interesovanje javnosti, pa će zato biti  kao zanimljiva ljubavna tema  velikana  obrađeni u  posebnom   prilogu iz ovog ciklusa.