Dosadna priča o izborima u Srbiji

U nedelju će u Srbiji biti održani vanredni parlamentarni izbori. Odmah da kažemo da će glavni pobednik (među onima koji su izgubili) biti- SPS aktuelnog premijera Ivice Dačića, koja će zauzeti drugo mesto.

To je onaj slučaj kada u tenisu osvajaš poen za gem ne zbog sopstvenog majstorstva, već zbog grešaka protivnika. Uopšte, ovi izbori su priča sa već unapred poznatim krajem i zato je priča dosadna.

Poslednji značajni događaj se zbio ove zime, kada je bivši predsednik Srbije Boris Tadić izašao iz glavne opozicione snage „Demokratske stranke“. Umorivši se od „tabloidne demokratije, koja je zasnovana na menadžerskim, a ne na političkim principima“, on je sa sobom poveo ne samo kadrove, već i odneo gotovo 50% harizme „žuto-plavih“. Tako će na izborima „Nova demokratska stranka“ Tadića i njegove bivše kolege na čelu sa bivšim gradonačelnikom Draganom Đilasom dobiti otprilike po-pola i podeliće treće mesto. Umesto da dobiju „srebro“.

SNS na čelu sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem, dobiće na izborima minimum 40% glasova. Pobedu će naprednjacima doneti ne samo ličnost njihovog lidera, koji sa stečenom nordijskom upornošću pokušava da privuče kredite i investicije. Radi se i o već pomenutoj rascepkanosti i kao rezultat- odsustvo relevantnog političkog suparnika ( a ovde se valja složiti sa politikologom Brankom Radunom) ne ide u korist ni glavnom naprednjaku ni političkom sistemu kao takvom.

Radi se o tome da i na strani opozicije, koja istupa protiv stupanja u EU, takođe svaka partija za sebe: umerenim teoretičarima iz DSS nije se dopala oštra retorika i metodologija uličnih akcija pokreta „Dveri“, a ni radikala iz SRS koji su tokom ove kampanje stavili akcent na savez sa nacional-patriotama. Pri tome, na primer, DSS obećava mere koje će olakšati izvoz srbskih proizvoda u Rusiju, a SRS i Dveri direktno se oslanjaju na Moskvu kao glavnog političkog i ekonomskog partnera. Prosta aritmetika nam govori o tome da ako bi istupale zajedno, ove bi partije mogle da osvoje minimum 12-14% glasova. A odvojeno.. izvinite... Na kraju se možemo susresti sa interesantnim ali već poznatim fenomenom: pri skeptičkom odnosu gotovo polovine stanovništva ka stupanju u EU, koalicija koja će formirati vladu, biće svakako proevropski orijentisana.

Odatle, možda, proizilazi još jedna zanimljiva crta ove kampanje- velike partije mnogo manje nego ranije „operišu“ pojmom Kosovo. To naravno ne znači da je ovo pitanje skinuto sa dnevnog reda, a posebno u sadašnjim uslovima- izjavio je za „Glas Rusije“ politikolog Dušan Proroković:

- Onoliko koliko je predvidljiv rezultat izbora toliko je potpuno nepredvidljivo kakve će posledice ostaviti na srpsku politiku ukrajinska kriza, jer mi ovde vidimo velike geopolitičke posledice koje nastaju i to će se odraziti i na Srbiju, pre svega tu mislim na ovu bitku za izgradnju Južnog toka koja će sada dobiti potpuno novu dimenziju. Ja dovodim formiranje oružanih snaga Kosova u direktnu vezu sa ukrajinskom krizom. SAD, zajedno sa svojim saveznicima, gledaće da utvrde svoju poziciju na Balkanu. Pitanje je kako će se naša Vlada ponašati. Pitanje Kosova je vrlo složeno, ono je stalno na dnevnom redu i to što se ne spominje u izbornoj kampanji ne znači ništa. Jer do kraja godine može doći do formiranja oružanih snaga Kosova, eventualnog pokušaja albanske intervencije protiv Srba na severu Kosova, radikalizacije stanja u Bujanovcu i Preševu.

Dušan Proroković je uveren da je glavno, post-izborno pitanje, ne raspodela ministarskih mesta među partijama već to kako će nove vlasti reagovati na aktuelne izazove.

Dodajmo: sve to posebno u uslovima kada je poziciju Srbije, u pitanju Kosova, ali i povodom drugih pitanja, potrebno postepeno što više približiti standardima EU, koja za sada samo daje naznake mogućeg ulaska Beograda. Tu se i krije još jedna opasnost za novo rukovodstvo države.

Timur Blohin,