EVROPSKA STVARALAČKA ELITA I VELIKI RAT

550 umetnika  Austrije  radilo je u takozvanom upravnom uredu vojne štampe  i odeljenjima propagande  Generalštaba, a među njima je bilo  346 vojnih slikara.

.33 hiljade  fotografija sa fronta i  snimaka  iz ratnog vremna čuva se u arhivama Austrijske državne biblioteke

1.Robert Muzil , austrijski pisac ( 1880-1942)

„Mi smo ( Austrijanci )  narod u samom srcu Evrope, mi smo samo srce Evrope“

Učestvovao  u celom ratu, dobio mnogobrojne nagrade . Borio se uglavnom na Tirolu i na italijansko-srbskom frontu.

Iz eseja „Evropejstvo, rat, Nemačka“ avgust , 1914.

Vernost, hrabrost, disciplina,osećanje duga,jednostavnost,-ovaj krug  dobročinioca  nam  omogućava da danas pođemo  u boj  na prvi signal.Ne želimo da negiramo kako ti dobročinioci  podstiču  onaj pojam herojizma koji u našoj umetnosti kao i u našim predstavama dosada nije igrao značajnu ulogu.

Donekle i ne z6og naše krivice, jer smo mi znali  kako je prelep bratski rat, a donekle i zbog naših namera,jer se pred našim  zamišljenim pogledom pojavljivao  ideal čoveka-Evropejca  koji nije povezan ni sa narodom , ni sa državom kojima pripada , ni sa sadašnjim oblicima života u kojima mu je bilo tesno...

Duh  je bio delom izraz evropske opozicione manjine, a ne  deo naroda  predvođenog vođom, koga bodri za kretanje napred  volja onih koji ga slede.“

2.Sigmund Frojd, austrijski psihijatr (  1856-1939)

„Sav svoj libido stavljam u službu Austro-Ugarskoj „

Godine rata proveo u Beču, u domu Bergase 19.u koji se uselio 1891.g. i napustio ga 1938. g.odakle  je ispred nacista  pobegao u emigraciju.

Iz pisma Karlu Abrahamu od  26. jula 1914.

„Verovatno po prvi put za 30 godina osećam se kao Austrijanac... Sav svoj libido stavljam  na službu Austro-Ugarskoj „.

3.  Franc Kafka, austrijiski pisac  (1883-1924 )

„ Sa svom strašću želim sve najgore  onim koji odlaze u rat“

Osiguravajuća kompanija u kojoj je Kafka bio zaposlen uključila ga  je 1915.g. u spisak „nezamenljivih specijalista „ što ga  je oslobađalo od poziva u vojsku.On je sam   protiv tog oslobađanja protestovao, ali je sve vreme rata proveo  u pozadini.

Zapis  u Dnevniku  6. avgusta 1914.:

„Ne nalazim u sebi ništa osim neodlučnosti,malodušnosti,mržnje prema onima koji odlaze u rat ,kojima ja sa svom strašću želim sve najgore.“

4. Oskar Kokoška , austrijski slikar  (1886-1990)

„Kad bih ostao kod kuće, celog života bi me bilo stid „

Stupio je kao dobrovoljac  u dragunski puk , a u avgustu 1915.g. bio je  teško ranjen, posle ozdravnjenja je prekomadovan u  glavni ured štampe u svojstvu  „vojnog slikara“.

Iz pisma ženi i svojoj  odluci da se kao dobrovoljac ode u rat:

„...kad bih ostao kod kuće,to bi  značilo  da na sebe navučem večnu sramotu „.

5.Rajner Maria Rilke , austrijski pesnik, (1875-1926)

„I na srcu otadžbinom punom „

Početkom 1916.g.dobio je poziv za vojsku  ,ali zahvaljujući uticajnom zaštitniku upućen je  da radi u vojnom arhivu, a već u junu te godine je demobilisan.

Iz ciklusa „Pet ratnih pesmotvora“:

„... Jedini  Bog je,konačno, tako  hteo/da mir  ne postignemo,/ , sustiže nas nedavno bivstvo-bog/, požar koji  se rasplamsava /i  na srcu otadžbinom punom /   gromovniku sa neba koje rudi / zaštitu  pruža  veliku./“

6. Arnold Šenberg, austrijski kompozitor ( 1864-1951)

Nikad nisam mogao ništa dobro naći u muzici stranaca

Godine 1915. pozvan  kao rezervni oficir, ali  nije  dobio raspored u aktivnoj službi do 1917. kad je poslat da služi u vojnom orkestru.

Iz pisma Almi  Maler –Verfelj od 28. avgusta  1914.:

„... otvorile su mi se oči  tako da  mi je sad sasvim  jasno  da sam uvek gajio osećanja protiv stranaca.  Moji prjatelji znaju, to sam im često govorio :nikad nisam mogao ništa dobro naći u  muzici stranaca.Ona mi  je uvek bila isprazna, naduvena, pusta,odvratno sladunjava , lažna i neuspela.I to bez izuzetka.

Sad pak znam ko su to Francuzi,Englezi,Rusi, Belgijanci,Amerikanci i Srbi :Crnogorci ! To mi je već davno kazala muzika.

Bio sam zapanjen  time što nisu svi osećali kao ja.Ta muzika je već davno  značila objavu rata, napad na Nemačku.

Ali sad je došlo vreme da se plate računi.

Sada mi ponovo   potčinjavamo u ropstvo  sve te mnogobrojne  stvaraoce kiča , i oni će biti obavezni da proslavljaju nemački duh i da se mole nemačkom Bogu !“

7. Stefan Cvajg, austrijski pisac, (1881-1942)

„Bog će zaštiti Nemačku „

Već nekoliko meseci posle početka rata preobratio se u ubeđenog pacifistu, pomoću veza uspeo je da dobije službu u vojnom arhivu,  a 1917. g. je pre roka demobilisan.

Iz pisma izdavaču Antonu Kipenbergu  od 4. avgusta  1914. :

„Mi znamo:ovog puta je  sve  stavljeno  na kocku.Bog će zaštiti Nemačku...Ne mogu dočekati da me pozozvu u narodnu vojsku, makar služio  kao  običan redov“.