VILJEM, NAŠ ŠEKSPIR, KUROSAVA I ŠEKSPIR

Radnja Kurosavinih filmova  snimljenih prema Šekspirovim tragedijama ne odigrava se, sasvim je sigurno, ni u Elsinoru, ni u Veroni,nego  nigde i nikada, i  vazda. Van vremena i prostora.

.Razvoj  japanske verzije  šekspirizma  i istorijske monumentalnosti koncepcije  Kurosave i njegovog   japanskog sveta , titanizma i ostrašćenosti   junaka, humaniozma.

.Sva najbolja Kurosavina filmska ostvarenja mogu se razmatrati  kao primeri japanskog šeskspirizma

Akiro Kurosava ( 1910-1998)  stekao je međunarodno priznanje dubinom misli i izražajnošću filmskog jezika na osnovu japanskih estetskih tradicija i tako  obzebedio  sebi  jedno od vodećih mesta u japanskoj kinematografiji i svetskoj filmskoj umetnosti.

Među njegovim filmovima mnogi govore slikovotim jezikom o Japanu, njegovoj kulturu,psihologiji žitelja, istoriji,a najučuveniji su „Rašomon „  ( Rashomon, 1950) , „Sedam samuraja „ ( Shichinin no samrai ,1954 ), „  „Živim u strahu „ ( Ikimono  no kiroku, 1955) ,“Crvena Brada (Akahige , 1965)„ ,Senka  vojnika „Kagemuša“,  ( Kagemucha , 1980) i drugi.

  U stvaralaštvu Kurosave  zastupljene su i ruske teme   koje je po pravilu preobražavao  u Japancima   blisku nacionlanu formu :“ Idiot (Hakushi,1951) „ Dostojevskog  i „Na dnu „( Donzoko, 1957) Gorkog,“Dersu Uzala“ ( Dersu  Uzala, 1974.,sovjetsko-japanska koprodukcija, Oskar za najbolji strani film ) po knjizi  Vladimira  Arsenjeva

 Tri filma po Šekspirovim dramama

Veoma značajno mesto u stavralaštvu Kurosave zauzeo  je Šekspir.U ketranizaciji  tri drame vestkog henija za koga je Viktor Igo rekao da je posle Boga najviše stvorio ( Magbeta,  Hamleta, Kralja Lira ), veliki reditelj je  primenio isti postupak kao u  filmu „Idiot „-radnja filmnova po Šekspirovim tragedijama odvijala  se u Japanu.

Šekspirvi likovi u japanskoj interpretciji  ostavili su veliki utisak ne samo na istočne, nego i na zapadne filmske gledaoce.

1. „Krvavi presto „ ,“Zamak paučina „( Kumnosu jo, 1957.) po  mpotivima „Magbeta „

Najviše uspeha imao je film koji je hronološki prvi snimljen u trilogiji :“Zamak paučina“ ,  „Krvavi presto „ (Kumnosu jo,1957)  po motivima „Magbeta“.Naslovnu ulogu, japnskog Magbeta igrao je Tosiro  Mifune,jedan od najslavnijih japanskih glumaca  koji je svetsko priznanje stekao  igrajući u Kurosavinom najpozatijem filmu „Rašomon „.Drugi lik      koji je oduševio milione filmskih gledalaca širom sveta   Tosiro Miufene je ostavrio   u Kurosavinom  genijalnom  filmu „Sedam samuraja „ snimljenom iste godine  ( 1957 .) kao i „Krvavi presto „

Šekspirovu tragediju  „Magbet „ Kurosava je preneo na filmsko platno tako da u njoj nema nijedne jedine  autorove  reči, a njena radnja je preneta u Japan  za vreme građanskog rata XV-XVI  veka  kad je „ge –kokudze“, kad vazal ubija feudalnog gosodara bila svakidašnja pojava.

Ali „Krvavi  presto „nije nikakva samurajska  drama,“ „dzidajgeky“,nego mučan košmarski san režisera vizionara.

Ovde „klobuci zemlje „ nisu raskošne i zagonetne reči  Bbanko - Josikako  Miki ( Minoru Tiaki) nego  stravična realnost:oni popunjavaju i zatrpavaju rupe pod kopitama  gigantskih konja Magbeta i Banko koji ni posle dvanaest pokušaja zaredom ne mogu naći izlaz iz začarane šume.Oni istaču lepljivi smrad bele magle prosipljući ga po zemlji  kuda se sapliće stara proročica  koja zamenjuje tri  Šekspirove veštice.

 Apoteoza košmara je  Magbetova  mpogibija.

Kurosava ide  dalje od   objašnjava da na zamak ne ide sama šuma, nego i vojska sakrivena granjem i lišćem. Ne, ide sama šuma, mi to ne vidimo, ali shvatamo kad   nebo  prekriju jata stotine  šumom uplašenih ptica. I nisu  Makdufovi vojnici  bili ti koji su okončali strašnu Magbetovu sudbinu.Njegova sopstvena vojska izbezumljena  od pojave žive šume,  slala je na svog gospodara strelu za strelom,a on poput gigantske bodljikave svinje od njih pada i ponovo se podiže, već polumrtav i tako sve dok  mu poslednja strela  ne probije grlo i umesto crne krvi iz njega  se počinje izlivati  otrovna magla.

Kurosava , režiser sasvim evropski, ekranizujući Šekspira ,se oslonio na  japansku istoriju-na estetiku pozorišta No.

Slikar po obrazovanju, on je od snimatelja zahtevao da  teži ka askezi   i preciznosti kompozicije  koja podseća na japansko slikarstvo.

Magbet izveden na čisto polje izvan vremena i prostora

 I makr koliko to  izgledalo čudno,locirajući Šekspira u  vizuelni svet čisto nacionalne estetike,Kurosava je izveo svog Magbeta na pusto polje , izvan bilo kakvog  vremena i bilo kojeg prostora.

I tako je uspeo  da uaradi najuspešniju  filmsku verziju  neke Šekspirove tragedije, a da se  u njoj ne izgovara nijedna jedina reč originalnlog teksta .

Radnja Kurosavinioh filmova snimljenh  po Šekspiru ne odigrava se nigde, nikada i vazda

Radnja Kurosavinih filmova snimljenh po Šespirovim taragedijama ,sasvim sigurno se  ne odigrava ni u Elsinoru, ni u Veroni, nego nigde, nikada i vazda.

2.Hamlet , „Zli mirno spavaju“  (Warui yatsu hodo yoku nemuru,1960)

Posle „Magbeta „  došao je na red „Hamlet“. U filmu „Zli “ mirno spavaju“ ( Warui yatsu  hodo yoku nemura , 1960. )  se vrlo teško  može nazreti  siže Šekspirove  tragedije, ali taj siže   postepeno  otkriva, reklo bi se , čisto japansku  priču o sinu  biznismena koji je  izvršio samoubistvo.Sin će prethodno objaniti ko ga je doveo  do tog čina i mada je krivica bila posredna,osveta se izvodi  u celini.

 3.Kralj Lir „Metež“( Ran,Ran, 1985)

Četvrt veka posle „Hamleta „ Kursava se opet vraća Šekspiru. On na japanski manir preobražava siže „Kralja Lira“ u filmu „ Metež“ ( Ran,Ran, snimljenom 1985.)

Razvoj Kurosavine verzije šekspirizma

Svi  Kurosavini filmovi snimljni po Šekspirovim tragedijama su veoma značajni za svetsku kinematografiju i kulturu uopšte.

Kurosava je ekranizaciju Šeksira  podvrgavao japanskoj  tradiciji ,prenseći sižeje tragedija na japansko tlo ,dajući večitim likovima najvećeg dramskog pesnika sveta japanska imena.

Zajedno s tim možemo govoriti i o razvoju Kurosavine  japanske  verzije  šekspirizma i  istorijskoj monumemntalnosti njegove koncepcije japanskog sveta , titanizma i ostrašćenosti  junaka, humanizma.

Na tom planu  je   ostavrena ne samo ekranizacija Šekspirovih tragedija ,nego i sva najsušelija dela japanskog genijalnog filmskog stvaraoca , možemo razmatrati kao primere japanskog šekspirizma.