Ukrajina: monoetnička država?

Sadašnje ukrajinske vlasti pokušavaju da sagrade monoetničku državu. Zbog takve politike veliki pritisak trpe nacionalne manjine, koje čine preko 50% stanovništva zemlje. Rusi trpe veću diskriminciju od drugih etničkih grupa. Pritom se ukrajinski organi za održavanje reda i sudovi, kao i međunarodn zajednica, skoro ne mešaju u ono što se dešava.

U poslednje vreme sve više Rusa odlazi iz Ukrajine u svoju istorijsku domovinu. Priznaju da ih plaše neredi koje nacionalisti i neofašisti izazivaju u različitim krajevima zemlje. Sadašnje kijevske vlasti su odlučile da od Ukrajine naprave državu u kojoj živi samo jedan etnos. A to se ne može odvijati bezbolno, smatra ukrajinski politikolog Rostislav Iščenko.

- Ukrajinske vlasti praktično pokušavaju da izrše ukrajinizaciju svih nacionalnih manjina. Prirodno, ovo ne može da se odvija na miran način, zato što nacionalne manjine čine preko 50% stanovništva Ukrajine. Kad vas većina naroda ne podržava za sprovođenje svoje politike možete da koristite samo terorističke metode.

Po podacima instituta Gallop 83% stanovništva Ukrajine govori ruski. Upravo oni se sad podvrgavaju najvećim pritiscima u zemlji. Slučajevi, na koje zatvaraju oči organi za održavanje reda u Ukrajini, plaše svojom okrutnošću. Tako je jedna devojka pretučena zbog toga što je govorila ruski, ističe ruski politikolog Rostislav Iščenko.

- U jednom od restorana u Lavovu pretučena je devojka koja je preminula od zadobijenih udaraca. Ova vlada nije ni stigla da dođe na vlast, a već je pokazala svoju rusofobsku politiku. Sama politička koncepcija aktuelnih ukrajinskih vlasti ne pretpostavlja bilo kakve ustupke nacionalnim manjinama. Dovoljno je to što ukrajinske vlasti čak i federalizaciju nazivaju separatizmom i izdajom domovine. Zbog toga ukrajinska vlast neće pristati ni na kakve ustupke.

Moskva je više puta apelovala na UN, OBSE i Savet Evrope da obrate pažnju na to da se interesi Rusa ignorišu. Nacionalisti insistiraju na tome da se zabrani jezik Puškina i da se stanovništvo koje govori ruski pretvori u „nedržavljane“. Pomoćnik generalnog sekretara UN za prava čoveka Ivan Šimonovič koji je nedavno posetio ovu zemlju u svom referatu na sednici Saveta bezbednosti UN je izjavio: Rusi se podvrgavaju pritiscima, pa čak i napadima.

OBSE apeluje na Vrhovnu radu da usvoji novi zakon o pravima nacionalnih manjina u Ukrajini. Istina, zasad se ništa nije promenilo i teško da će se promeniti, smatra zamenik šefa katedre za zemlje na postsovjetskim prostorima RDUDN Aleksandar Guščin.

- U celini, preovladavaju negativne tendencije. Gradski savet Lavova je doneo odluku da će 9. maja biti istaknute crne zastave. Ruski jezik nije drugi državni jezik i ruskih škola praktično nema više čak ni u Kijevu, a da ne govorimo o drugim regionima. S dolaskom nove vlasti rusko stanovništvo oseća brigu zbog verovatne radikalizacije i pogoršanja svojih pozicija.

Zabrinutost zbog diskriminacije nacionalnih manjina u Ukrajini je objavila u svom nedavnom referatu i Evropska komisija za probleme rasizma i netolerancije. Istina, sve je ostalo samo na izjavi. Da li Zapad ima želju da zaustavi nacionaliste koji ograničavaju prava etničkih Rusa, Poljaka, Jevreja, Mađara, Čeha i Nemaca i dalje ostaje zagonetka.

Ksenija Meljnikova,