FILM“OGLEDALA „ O ŽIVOTU MARINE CVETAJEVE

Film o zajedničkom , sabirnom ,liku žene pesnika iz srebrnog veka koja nastavlja svoj život u krvavom  režimu

U  ruskim bioskopima je 24. aprila  počeo da se prikazuje   film „Ogledala „ rediteljke Marine Migunove, prvi istorijsko-biografski  igranmi film u centru  kojeg  je tragična sudbina velike pesnikinje Marine Cvetajeve   (1892-1041 ).

Film je sniman šest godina, po scenariju  Anastasije  Sarkisjanove  uz učešće Jurija Arabova, a prva  njegova projekcija je   bila 2013. g.u spomen muzeju Cvetajeve u Moksvi.

  Naslovnu ulogu   igra   Viktorija Isakova, Sergeja Efrona tumači Roman Poljanski,  Konstantina Rodzeviča Viktor Dobronravov,dok se u ulozi Borisa Pasternaka ( koji je na titlu  nije pomenut   po imenu, nego samo kao „ prijatelj Cvetajeve „) pojavljuje   Jevgenije  Knjazev, sva trojica  su završila Pozorišni inastitut „Boris Ščukin „ u kome je Knjazev aktuelni rektor .

Kako pišu ruski mediji, nakon što su pre dva dana “Ogledala „ stigla u bioskope širom Rusije,pod budnim okom  iskusnog Jurija Arabova,mlada scenaristkinja  Anastsija Sarkisjan  vešto je sažela burnu biografiju Marine Cvetajeve u četiri glave ljubavnog romana sa glavnim muškarcem njenog života- Sergejem Efronom.

Prolog i tri čina kao u grčkoj tragediji

„Ogledala „ su  sastavljena od tri čina  i prologa, kao u grčkoj tragediji koju je Cvetajeva toliko volela.

Tako je u prologu prikazano  kako  se  1911 .g.posredstvom Maksimiljana Vološena  pesnikinja  upoznala   u Koktebelji  na Krimu sa  vatrenmim romantičarem  Sergejem Efronom.Tako je nastao roman  dugog i tragičnog života.

Zatim 1922. ,Prag u kome su ona, on i njihov  novi drug Konstantin Rodzevič,čovek koji se nije mnogo razumevao u poeziju, ali je ipak postao glavni junak dve poeme „Poeme o Bdima  „ i „ Poeme  Kraja“. Usledilo je potom nekoliko mučnih meseci za vreme kojih su  bili povezani u nerasakidivom ljubavnom trouglu. 

U filmu , inače , nema mnogo poezije, pesme  nastaju  uglavnom na trčanju  i  ne  zvuče često iz autorkinih usta. Dva glumca su za vreme  snimanja tokom mesec i po dana  potpuno ušla u istoriju života pesnikinje.

U filmu  su na minimum svedeni mnogobrojni zanimljivi digađaji iz života poetese, pa se tako  njena lezbijska veza  sa  Sofijom  Parnok  samo uzgred  spominje, a potpuno je ispušten život njene druge kćerke , Irine, koja je umrla u trećoj godini.

Ruska kritika i filmski  akteri  ističu  da bi trebalo odati priznanje  supervizoru  scenarja   Arabovu i njegovoj školi,zahvaljujući kojoj je priča sagrađena s  arhitktonskom preciznošću, mada je primetno da se tokom sniamnja filma  gubi dubina izražajnosti.

 Dalje u „Ogledalima „ radnja teče ovako :1925. Efron i Cvetajeva su već u Parizu,Sergeja vrbuje NKVD i optužuje za ubistvo Jevgenija Rejsa.

I na kraju,pošto su izgubili svaku nadu da mogu  naći mir u tuđini,  vraćaju se  kući, u Sovjetsku Rusiju, očekujući da će im se sudbina nasmešeti, ali umesto toga nalaze smrt.

Filmski opus rediteljke  Marine Migunove

 Marina Migunova je iskusna rediteljka koja iza sebe  ima nekoliko  fimskh ostavrenja  različitog žanra: debitovala 2004.g. filmom „Oprostite , doktore Frojd „ a nakon dve godine ( 2006.)  snima avantursitički film  „Grof Montenegro „ o potomku  ruskog  grofa Milordoviča  iz 19. veka koji u traganju za svojim slavnim pretkom  dolazi  pradedovim tragovima u Crnu Goru gde  se zaljubljuje u devojku Slavku, Crnogorku neizmerne lepote. Zatim sledi film „I pada sneg „...

Šest godina pripreme

Rediteljka  Migunova se  šest godina pripermala da   na ekranu prikaže pesnika,   da oživi dušu. I to golu dušu ,makoliko bila  strašna, i to baš  dušu Marine Cvetajeve.

To je , nesumnjivo bio izazov, u svakom slučaju događaj  u domenu duha, ali rediteljka, imenakinja velike pesnikinje, nije odustajala. Pre nego što je počela da snima  prošlo je punih šest  godina     u sumnjama, traganjima,  pitanjima, istraživanjima.

A ta ogledala su metafore, način na koji se mglo prodreti u dušu i život poetese bez ulepšavanja onog na  što se kod  nje nailazilo.Sve ove godine Migunova je  stremila ka objetivnosti, ali se  reakcije  publike ne mogu do kraja predvideti.

Sama redietljka ovako predočava ishod  svog dugogodišnjeg traganja za dušom i životom jedne od dve ruske pesnikinje- vile ( pored Ane Ahmatove ) :

„Jedan gledalac mi je rekao:-Trebalo je toliko mrzeti Cvetajevu da bi se snimo jedan ovakav film o njoj .–

Još jednom ponavljam: ja je tako volim  i apsolutno opravdavam, klanjam se pred njom  za njenu hrabrost, za njenu doslednost i vernost   samoj sebi , i to je za mene najglavnije .“

Autori filma su nastojali da prikažu kako je život sa poeteseom kojom  sve vreme  vladaju rime i ritmovi,osećanja i strasti,zaista vrlo složen i  težak.To naročito dolazi do izražaja kad su napolju složena i smutna vremena-rat, hladnoća,emigracija, beda...

Žena –poeta se  oseća dobro samo onda kad se nalazi u stanju ljubavi, prave ili izmišnjene, nije bitno. Važno joj je da bude  na granici obostranih osećanja.Ona  govori  sve  što misli i oseća i dovodi do nervnih napada,suza i pokušaja samoubstva  svoje bližnje  i poznanike . U svemu tome njoj samoj je najteže.

„Ona jede ljude „

„Marionočka, jeste li popili  lekova za umirenje,“pokorno se interesuje pred spavanje njen  dragi, Serjoža  Efon.Bolestan čovek, stradalnik koji  više nije u stanju da podnosi  buru  u duši i nepredviđena ponašanja svoje dragane .Tačno tako ,kao što se   menja amplituda strasti junakinje ,  dolazi do  kolebanja linija scenarija.

U filmu  se može čuti  i ovakav dijalog između dva saradnika NKVD koji  u Češkoj prate  Sergeja Efrona.

Jedan od njih kaže da ne vidi ništa loše u tome što Efrona žena vara, jer su sve  žene takve.

„Eto, na primer, moja žena spava s tobom. Misliš da ja to ne znam „, govori on svom partneru.Ali kod Efrona stvari stoje znatno  gore,njegova žena je pesnikinja.“

 Taj dijalog  nastavlja rečenicu sa početka filma kad Efronova  sestra , gledajući kako se burno  razvijaju odnosi  Cvetajeve i njenog brata ,kaže:“Dobro bi bilo kad bi se to što brže završilo. Ona jede ljude.“

Unutrašnji put duše žene-pesnika

Sjajna glumica Viktorija Isakova u  naslovnoj ulozi pokazuje ceo unutrašnji put duše žene –pesnika, ističu ruski filmski kritičari.

One kojoj je najvažnija unutrašlja istina, čisto osećanje ,umešnost da pravilno oseća.

Isakova  igra jaku ženu pored koje su svi pokazuju  kao slabići-muškarci, deca,pisci, činovnici,policijaci, boljševici.

Ne samo ljudi, nego i vek, vreme, u poređenju s njom ispadaju slabi,nemoćni.

S tačke gledišta scenarija i režije , u filmu se javlja jedan snažan, mada ne nov   umetnički postupak , koji se često koristi u detektivskim serijama, kada se prikazuje kako Cvetajeva primećuje detalje  onoga što se zbilo u prošlosti.Sve vidi u svojim slikama i u svojim bojama. Tako  u jednom kadru na kraju filma , kao viđenje  pesnikinje   pojavljuje se gigantski konj  koji se uzdiže nad  nekim zabačenim  mestom. To bi, istina, moglo da izglda kao preterivanje,kao i to što se   u filmu    u jednom momentu  pojavljuje  glava iz koje se krv   lije na sve strane.

Pri kraju filma Isakova igra ne samo Cvetajevu, nego  ovaploćuje i sve sudbine žena toga vremena.Odjednom  kod nje niče nešto od Ane Ahamtove,pa od Zinaide  Hipnius, od drugih.

 Zajednički ,sabirni, lik  žene -pesnika  srebrnog veka  koja nastavlja svoj život u krvavom režimu.Ponekad se čini da je ta junakinja lično prošla kroz  zlostavljanja i logore. A nije.

Kako je Pastenak razgovorao telefonom sa Staljinom

 Moskovski prijatelj Cvetajeve,pesnik Boris Pasternak , u poređenju s njom prikazan  je u filmu kao   neka zalutala budaletina. 

Evo šta je glumac Jevgenije Knjazev rekao o liku Pasternaka  koga tumači u ovom filmu :

„Pročitao sam scenario i porazila me epizoda kad Boris prepričava Marini svoj telefonski razgovor sa Staljinom u kome se on pred vođom kaje za ispoljenu slabost,ispoveda se, prosto moli oproštaj grehova.

 Vođa je  Pasternaka u telefonskom razgvoru zamolio da mu da savet šta da radi s Mandeljštamom čija je sudbina visila o koncu, a  Boris  Leonidovič  nije mogao naći potrebne reči.

Sebi sam postavio pitanje: imamo li mi pravo da tako nešto iznosimo na sud javnosti ?Milslim da imamo.

 Osim toga, imamo pravo na slabosti, strah, iluzije.Po mom  mišljenju ,Pasternak se nije uplašio, ne,on  je prosto bio kontuzovan,iznenađen što mu se telefonom obratio sam Staljin .Pasternak je bio prosto očaran  Staljinovim talentom i snagom ,saznanjem kakvu moć on ima.Milioni ljudi su ga bogotovrili, pa zašto da ga ne obogotvori i Pasternak?

Međutim , to ni u kom slučaju ne umanjuje njegov pesnički talenat i zasluge za književnost.

Svi filmovi i tv serije o Cvetajevoj

Igrani film o Ahamtovoj  i Cvetajevoj   „Mesec u zenitu „ snimljen je  2007.g. u režiji Dimitrija Tomašpoljskog. Film je prikazan  na televiziji u četiri epizode ,  snimljen je po motivima nedovršene drame Ane Ahmatove „Prolog ili san u snu „ , a ulogu Cvetajeve u njemu je igrala  Natalija Fison.

U seriji „Očarani zlom „ režisera  Mihaila Kozakova  govori se o životu ruske emigracije u  Parizu 30—ih godina  HH  veka,  u kojoj Marinu Cvetajevu igra  Galjina Tjuljina.

Dokumntarci o Marini Cvetajevoj

O životu i stavralaštvu Marine  Cvetajeve snimljeno je više  dokumentarnih filmova od kojih navodimo neke.

1.„Devedeset mi je godina,još lako poigravam „, dokumentarni film Marine Goldovske  iz 1989.g. Film je  o Anastaziji Cetajevpoj  i njenim uspomenama na Mariju Cvetajevu.

2.“Cvetajeva Marina.Roman njene duše.“Reditelj Tatjna Malova 2002.

3.“Strasti po Marini.“Režiser         :Andrej Osipov , 2004. (Nagrada „Nika „ za najbolji dokumentarni film  2004 godine.)

4.“Nadahnuta Marina „. Režiser : Olga Nifontova, 2008.g.

5.“Pariska elegija .Marina Cvetajeva „. Režiser :Aleksandra Svinjina, 2009.

Branko Rakočević