PRETI LI UKRAJINI NOĆ DUGIH NOŽEVA ?

Sličnosti između fašističke Italije  i nacističke Nemačke i  današnje  Ukrajine su očigledne.Ista banditska  , zapenušana rasprava s oponentima, ista prfetenzija na „izabranost „, ista mržnja i progon „neukrajinaca „, ista  žudnja za atribucijom  i plačnjivoj samoheroizaciji, ista ljubav  za urlikanjem „brobenih pesama „. 

Slične su i pretenzije za „Velikom Ukrajinom“.Istovetna je uloga  oligarha u Ukrajini sa krupnim kapitalom u Musolinjevoj Italiji i  Hitlerovom Nemačkom u organozovanju državnopg udara koji je doveo na vlast huntu  u Kijevu.

Saško Muzičko i Ernst Ren

Ali mora se istaći i sledeće. U fašističkoj Italiji i  nacističkoj Nemačkoj šovinisti i esktremisti su  relativno brzo   su  se pojavili   u različitim  krajeve tih zemalja. U Ukrajini  fašsitička eskalacija je zahvatila pre svega privredno i ekonomski najzaosatlije  delove države.

Ukrajinski fašisti s jedne strane pretenduju da su baš oni  nosioci „ istinski ukrajinske „ kulture, dok s druge strne, što je karakterističo za provincijski ograničene ljude , ukrajinski  „zapadnjaci „  se busaju u prsa kako su baš oni  nosioci najviše  svetske kulture, čiji se simbol  izražava pojomom „Evropa“. 

Otuda su   ukrajinski fašisti okupljeni na Majdanu „iz grla bijela „ za svpojim „firerom „  bokserom Kličkom skandirali ne suviše umnu parolu „Ukrajina ce Evropa!“( Što je sito tako „novo „ kao da su uzvkivali „Uganda  ce Afrika „ ili“ Kambodža ce Azija „ !)
 

Tokom dve decenije „nesamostalnosti“, „zaapdnjaci „ su postigli veliki uspeh  u propagandi svojih pretenzija i najavljivau svojih pretenzija  da na  kulturnu hegemoniju u Ukrajini ubeđujući narod da  je bolje razvijeni Jug i Istok zemlje  kulturno zaostao , a njihovo stanovništvo „nedovoljno „ ukrajinsko.  I uparvo ta kulturna agresija  je izavala otpor na Jugu i Istoku Ukrajine i zato  fašističke snage nastale na Zapadu zemlje , nisu mogle postai sveukrajinske.Ankete sprovedene  u Ukrajini na početku   kampanje  za predsedničke izbore su pokazali  da fašističke partije i organizacije  u ovoj zemlji užuvaju  samo neznatnu podršku .Bez obzira na njihovu odlučujuću ulogu u državnom prevratu nisu zauzeli vodeću poziciju utimu Turčinova- Jcenka .Osim toga,očevidni su i neki pokušaji, bar pred javnošću , da se  odstrane iz vlasti iz valsti oni  čijom zaslugom  uz podršku Zapada se kijevska hunta   je  i zazela upravljačke pozicije u Ukrajini.
 

Stoga se neizbežno nameće  analogija  onoga što se sada dešava u Ukrajini  sa događajima u Nemačkoj 1934. Godinu i pod posle dolaska Hitlera na vlast,  od 4,5 miliona bojovnika ni izdaleka svi  nisu dobili  ono  na šta su račubalo, i što im je od ancistiške vrhuške bilo obećano kad su  s   bakljama u ruci marširali po Berlinu.

 Izražavajući raspoloženja nezadovoljnih, njihov  vođa  Ernst Rem , koji je u decembru 1933. Postao član Vlade,u svojim istupanjima je napadao  članove rahsvera  kao i neke rukvodioce nacističke partije  zbog njihovog „konzevratizma „  i čak propagirao neophodnost   „druge revolucije „.Počeo je ubfrazano naoružavanje  pripadnika  svojih SA odreda.
 

 U junu 1934.g. načelnik štaba SA  je već raspolagao sa 177.000  karabiuna i 1900 puškomitraljeza, a Rem je te godine formirao i motorizoavne,vojno-pomorske, vazduhoplovne i tenkovske jedinice SA.