”Srpsku” svinjetinu ispratili iz Rusije

Da li je za rusko-srpske ekonomske odnose moguća varijanta «Angry birds», u čiji relativno miran život su se umešale ”gadne zelene svinje”?

Stručnjaci ruskog Rosselhoznadzora presekli su pokušaj uvoza partije švercovane svinjetine sa teritorije Srbije. Pod etiketom svinjskog špika u Rusiju je doputovala svinjska koža sa falsifikovanim dokumentima i prepakovana u hrvatskim i španskim fabrikama. Posle pregovora sa srbskim kolegama bilo je predloženo da se sprovede službena istraga, a sama procedura isporuke srpske svinjetine na teritoriju Carinskog saveza nešto je pooštrena.

Da podsetimo da sada iz EU u Rusiju svinjetina ne stiže. Evropski partneri iz nekog razloga vole da dovode ove čistunice životinjskog sveta u kontekst neslaganja EU i Rusije povodom Ukrajine. Ako hoćete, kao ekonomske sancije Rusije protiv EU. Ipak ograničenja su vezana sa epidemijom virusa afričke kuge, čije razmere, kako smatraju ruski eksperti, evropske kolege su potcenile. Izlaz je očigledno u uklanjanju problema. Da podsetimo da je nedavno Moskva dala zeleno svetlo za isporuke svinjetine iz SAD, tačnije produkcije onih farmi koje su odustale od korišćenja dodataka ishrani zabranjenih ruskim zakonima.

I tako da li je za rusko-srpske ekonomske odnose moguća varijanta «Angry birds», u čiji relativno miran život su se umešale ”gadne zelene svinje”? Mišljenje Miroslava Zdravkovića, urednika internet-izdanja Makroekonomija:

- Ja mislim da ovu informaciju Tužilaštvo i drugi organi Rusije i Srbije trebaju pod hitno da ispitaju kako bi se sprečilo da se napravi bruka u našim odnosima i da se na taj način osujeti mogućnost da se bitno poveća razmena između Srbije i Rusije. Ukupan uvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju je na nivou od preko 30 milijardi evra. U tome je uvoz iz Srbije samo nekih 0,5 posto. Što znači da Srbija može bitno da poveća učešće u ukupnom uvozu hrane. Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju je u martu ove godine bio 15 miliona evra. Najviše kukuruz, zatim jabuka i na trećem mestu je svinjetina. Potencijali su izuzetno veliki.

Treba shvatiti da su za rusko tržište karakteristične stroge mere kontrole. To ne znači da je u EU nešto drugačije, samo, da li tamo čekaju srpsku produkciju?

- Rigorozna su i druga tržišta, poput Evropske Unije, gde je Srbija nekonkurentna usled nesrazmerno većih subvencija proizvođačima bilo koje zemlje EU. Stočarstvo u Srbiji je veoma ugroženo, jer je prethodnih godina došlo do ogromne penetracije izvoza iz Nemačke, Španije i Hrvatske, što čini veliku štetu srbskim poljoprivrednicima. Smanjuje se iz godine u godinu i broj žive stoke.  Ukoliko bismo imali rastući garantovani izvoz mesa u Rusiju to bi bitno uticalo na obnovu stočarstva u Srbiji. Samo je potrebno naći mehanizme rigorozne kontrole da se izbegnu takve situacije kao što je sada uočena. I organizovati poljoprivrednu proizvodnju na način da bude stabilan snabdevač mesa za rusko tržište. Ono što je potrebno srbskom seljaku je garantovan otkup.

Timur Blohin,