Balkanske članice Evropske unije otkazuju poslušnost Briselu

Briselski činovnici su izgubili nerve. Shvatajući da nemaju nikakve valjane mehanizme da povodom izgradnje gasovoda Južni tok nametnu svoju volju suverenoj državi poput Rusije i da je nateraju da igra po njihovim pravilima, Evropska unija je odlučila da pokaže svoju moć makar u duelu sa najslabijim partnerima u razgovoru, a to su popustljive balkanske zemlje. Ali čak i tu je Brisel naišao na otpor već na prvom koraku, kojem se sigurno nije nadao - u Bugarskoj, ali i u Sloveniji.

Naime, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger je preko svog predstavnika za štampu poručio neposlušnoj Bugarskoj da će ta susedna zemlja osetiti gnev Brisela i biti tužena ako ne sagne glavu pred odlukom Evropske komisije da radove na izgradnji Južnog toka treba suspendovati. Štaviše, evropski činovnici su posebno besni zbog činjenice da radove na izgradnji gasovoda kroz Bugarsku, saglasno rezultatima održanih tendera, treba da izvode domaća bugarska i ruska preduzeća, zbog čega su zatražili da se prekine realizacija tog megaprojekta.

Međutim, suprotno svim očekivanjima da će još jedna slabašna balkanska zemlja bez pogovora ustuknuti i pokleknuti pred povišenim tonom briselskih komesara i njihovih portparola - desilo se nešto neočekivano. Bugarske vlasti su se suprotstavile Briselu i odgovorile da nastavljaju izgradnju Južnog toka, uz obrazloženje da ničim nisu narušena pravila Evropske unije, s obzirom da se radovi izvode u međunarodnim vodama. A povodom tendera za izvođače radova su takođe odbrusili Evropskoj uniji da ni tu nije u pravu.

Takav otpor Bugarske je rezultirao porukom predsednika Evropske komisije Baroza, da je protiv nje već pokrenut prekršajni postupak, što je propratio rečima da „to pokazuje da Brisel misli ozbiljno“, te da se „evropski zakoni moraju poštovati 100 odsto”, kako se doslovno izrazio.

Pa ipak, uprkos svemu, čini se da pretnje Baroza i raznih predstavnika za štampu „još raznijih“ komesara, nisu ostavile presudan utisak čak ni na same članice Evropske unije koje učestvuju u projektu Južni tok. To se videlo ne samo u slučaju Bugarske, čiji premijer Plamen Orešarski ne haje mnogo ni za pokušaje obaranja njegove vlade zbog suprotstavljanja Evropi i nastavka izgradnje gasovoda, nego se to moglo čuti i od slovenačkog ministra inostranih poslova Karla Erjaveca tokom nedavne posete Rusiji, kada je potvrdio da Slovenija ostaje učesnik u izgradnji tog gigantskog energetskog projekta, a zatim je dao najnoviju izjavu da „Južni tok nije ugrožen“, zbog čega je već došao pod udar optužbi da njegovi razgovori u Moskvi „nisu bili usklađeni sa politikom Evropske unije i NATO saveza“.

Stoga, ako i same članice Evropske unije sa ovih prostora shvataju da su njihovi vitalni ekonomski interesi, kao i njihova potreba za saradnjom sa Rusijom, jači od političkih direktiva iz Brisela, onda je pogotovo logična izjava srbskog ministra energetike Aleksandra Antića - da Srbija „ne planira odložiti izgradnju gasovoda“. To sve zajedno nedvosmisleno znači da bez obzira na pretnje i tužbe iz sedišta Evropske unije, stvari ipak idu svojim planiranim tokom. Južnim tokom, naravno.

Ratko Paić,