Ruski gas - kinesko upozorenje

EU se zamislila. SAD su u nedoumici. Tako eksperti karakterišu reakciju Zapada na gasni ugovor između Rusije i Kine. Za Brisel i vašington strateški uspesi Moskve su povod za zabrinutost. Najveći investicioni fondovi ističu: rusko-kineski sporazum je ozbiljan proboj.

Rusija je nesumnjivo načinila proboj u razvoju nacionalne ekonomije. Gasni ugovor sa Kinom će biti svojevrsni katalizator za metalurgiju, industriju uglja, ekergetski sektor i mešovite grane. Prema mišljenju eksperata vidi se ogroman potencijal rasta i razvoja Sibira i Dalekog Istoka. Pored toga, formira se model diverzifikacije isporuka energenata Istok-Zapad, kaže rukovodilac analitičke uprave Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksandar Pasečnik.

- U perspektivi kada bude već izgrađena maršruta gasovoda, to će stvoriti poligon za formiranje pozitivnog pregovaračkog procesa za realizaciju projekta Altaj — zapadne maršrute isporuak gasa u Kinu. Postojaće dve magistrale: istočna i zapadna. Znači, to će objediniti čitavu resursnu bazu. I tada, sa nalazišta odakle ide gas u Evropu, moći će da se upućuje gas u Aziju, u Kinu između ostalog.

Za SAD, smatraju analitičari, to može da se pretvori u nerentabilnost nacionalnih projekata za proizvodnju tečnog gasa. A uzimajući u obzir velike nade SAD upravo u porast izvoza tečnog gasa, to praktično seče u korenu čitavu američku konjukturu cena energenata. A Evropa će sada morati da bude obazrivija prema ruskom gasu, smatra Aleksandar Pasečnik.

Sada će Evropa morati da deluje polazeći ipak od ekonomskih realija, a ne politčkih, kao što je u poslednje vreme uobičajeno. I da misli na svoju energetsku bezbednost, doprinoseći razvoju ruskih cevovodnih projekata, a ne ometajući ih. Reč je o Južnom toku i normama trećeg energetskog paketa.

Posle rusko-kineskog ugovora pokušaji EU da smanji svoju zavisnost od ruskog gasa na račun Rusije već izgledaju smešno. Ugovor sa Kinom niveliše pritisak EU na Rusiju u gasnim sporovima, govori predsednik Instituta za energetiku i finansije Vladimir Fejgin.

- Evropa, naravno, želi da odabere druge isporučioce. Ali kada činovnici počinju da analiziraju, vide da ne ništa ne može uraditi brzo. I nikakvog eldorada — energetskog ili gasnog — koji bi im davao isporuke po povoljnijoj ceni i u bilo kojoj količini u svetu jednostavno nema. Oni takođe vide da Rusija može da igra po njihovim pravilima. Tačnije da jača svoje pozicije. A kako da ne jačamo? Ruija ne može sa Dalekog Istoka da transportuje naftu ili gas u Evropu. To nije efektivno i povoljno. Tim pre što evropsko tržište stagnira, a azijsko napreduje. Naravno da Rusija jača svoje pozicije na rastućem tržištu.

Ispostavilo se da Rusija, kao što su ranije smatrale SAD i EU, nije beznadežno vezana samo za evropski vektor gasnih isporuka. I potpisivanjem novog gasnog ugovora sa Pekingom u Moskvi se pojavljuje istočni orijentir. Pojavilo se više slobode da se brane svoji strateški interesi. A za SAD energetska alijansa Rusije i Kine još je jedan uznemirujući znak. Amerikanci koji smatraju sebe liderima u svemu, polako ali sigurno klize sa pijadestala.

Oleg Obuhov,