Sud pravde: Brojke i argumenti

Međunarodni sud pravde objaviće do kraja nedelje spisak zemalja koje su se prijavile za učešće u raspravi o nezavisnosti Kosova. Analitičari procenjuju da bi to mogao da bude proces sa najviše zemalja-učesnica u istoriji Suda. Deklaracija o nezavisnosti Kosova ravna nezakonitoj secesiji, smatra britanski stručnjak za međunarodno pravo Ralf Vajld.
international_court.jpe
Međunarodni sud pravde u Hagu

Međunarodni sud pravde u Hagu trebalo bi da do kraja ove sedmice objavi spisak zemalja koje su dostavile podneske u postupku za utvrđivanje legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Prema nezvaničnim informacijama koje prenosi Radio Slobodna Evropa, u proces je uključeno 15 država koje se protive, i 18 država koje podržavaju jednostranu secesiju Kosova.

Analitičari procenjuju da bi to mogao da bude proces sa najviše zemalja-učesnica u istoriji Suda.

"Vlada Slovačke sigurna je da će Međunarodni sud pravde izneti stav koji će potvrditi značaj ključnih principa međunarodnog prava, pogaženog u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova", rekao je šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak.

Prema njegovim rečima, Slovačka nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer je do tog čina došlo bez dogovora sa srpskom stranom, i uz kršenje međunarodnog prava.

Prema stavu vlasti u Bratislavi, prilikom proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine bio je prekršen princip da se pravo na samoopredeljenje odnosi na narode, a ne na manjine, naglasio je Lajčak na konferenciji u Londonu na temu Samoopredeljenje protiv teritorijalnog integriteta.

Slovački ministar je nazvao "teško prihvatljivim" i to što su pojedinačne države, a ne međunarodna zajednica i Savet bezbednosti UN, odlučile da je princip samoopredeljenja dominantan u odnosu na princip očuvanja teritorijalnog integriteta.

"Iz istih razloga nismo priznali ni jednostrano proglašenu nezavisnost Abhazije i Južne Osetije", naglasio je Lajčak.

Vajld: Nezakonita secesija

Stručnjak za međunarodno pravo i vodeći ekspert za teritorije pod međunarodnom upravom, Britanac Ralf Vajld smatra da je deklaracija o nezavisnosti Kosova ravna nezakonitoj secesiji.

Albanci nemaju pravo na samoopredeljenje, Kosovo nije nezavisna država, rekao je za današnje "Večernje novosti" Vajld, konsultant pojedinih vlada i međunarodnih organizacija, član pravnog fakulteta Londonskog koledža i profesor na Džordžtaun univerzitetu.

"Nova država, po međunarodnom pravu, može da se formira od dela teritorije postojeće države i njeno nastajanje i priznavanje od drugih zemalja biće zakonito ako se to dešava uz pristanak 'roditeljske' države", naglasio je Vajld.

Da bi deklaracija o nezavisnosti i svako priznanje tako proglašene države bilo zakonito, mora da se nađe posebno zakonsko pravo, objasnio je Vajld.

"U suprotnom, to je kršenje prava država da budu slobodne da odrede međunarodno pravni status svoje teritorije. To pravo su sve ostale države zakonski obavezne da poštuju kroz opštu obavezu neintervencije", rekao je Vajld.

Bez prava na samoopredeljenje

Prema njegovim rečima, Albanci na Kosovu nemaju pravo na samoopredeljenje, pa samim tim ni ovlašćenje da proglašavaju državu.

"Međunarodno pravo je iziskivalo da u slučaju ako do rešenja dođe bez saglasnosti obe strane ili bez obavezujuće Rezolucije Saveta bezbednosti, da ono uključuje očuvanje suvereniteta Srbije nad Kosovom. Deklaracija o nezavisnosti Kosova ravna je nezakonitoj secesiji. To je ono što se ovde desilo", smatra Vajld.

Prema njegovom mišljenju, države koje priznaju Kosovo kao nezavisno, neizostavno krše svoju obavezu da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Vajld je istakao da priznavanje Kosova može da ima konstitutivnu ulogu, ali samo ako je reč o znatnom broju država, a na isti način, ako veliki broj država poriče Kosovu pravo na državnost, to ima konstitutivno "negativnu" ulogu po pitanju državnosti.

Pravni kriterijum državnosti

Neizvesno je da li je Kosovo država, čak i ako ga neke države tako tretiraju, što njih stavlja u poziciju kojom krše međunarodno pravo u delu koji se tiče obaveza prema Srbiji, rekao je profesor Vajld.

Prema njegovim rečima, glavni pravni kriterijum za državnost u suštini podrazumeva praktičnu održivost nekog entiteta, što znači da ima teritoriju, stanovništvo i vladu, i da je nezavisan od spoljne kontrole.

Glavni problem Kosova je što nije nezavisno od spoljne kontrole, već ostaje polje pod nadzorom UN i NATO, objasnio je Vajld i dodao da je problem predstavlja i to što je prema Rezoluciji 1244 i Mirovnom planu dogovoreno da se kontrola obavlja na osnovu toga što je Kosovo deo Srbije, a ne nezavisna država.

"Zbog kontinuiranog međunarodnog prisustva u pokrajini, Kosovo ostaje protektorat, a zbog njegovog pravnog statusa, ono ostaje državna teritorija pod protektoratom", zaključio je Vajld.