Postoji li izlaz iz „kiparskog ćorsokaka“

40 godina je prošlo od dana uvođenja turske vojske u severni deo Kipra, posle čega je ostrvo podeljeno na grčki i turski deo.

Pokušaji rešavanja kiparskog problema i prevladavanja raskola ostrva u toku ovih godina su preduzimani više puta, ali nisu urodili polodom. Da li se danas makar u dalekoj perspektivi nazire izlaz iz „kiparskog ćorsokaka“? „Glas Rusije“ predstavlja dve suprotne tačke gledišta na ovaj problem.

Po mišljenju načelnika Odeljenja Kipra, Severnog Kipra i Turske dnevnog lista „Katimerini“, Nikolasa Stelja, mnogo zavisi od stavova same Turske:

- Na međunarodnoj sceni tursko rukovodstvo se i dalje pridržava taktike nepriznavanja Republike Kipar i tvrdi da je ona prestala da postoji još 1974. godine. Ankara kao nezavisnu državu priznaje samo „Tursku Republiku Severni Kipar“, koju je sama stvorila na okupiranoj teritoriji ostrva. A prema Republici Kipar se primenjuje diskriminaciona formulacija „grčka Administracija Južnog Kipra“. Ovaj stav Ankare predstavlja bitnu prepreku na putu razvoja njenih odnosa s EU i bitno otežava rešavanje problema. Velike nade su vezivane za pregovore koji su u februaru nastavljeni među liderami ovih dveju zajednica. Međutim, grčko-kiparska strana je naišla na nekonstruktivnu, maksimalističku poziciju lidera Turaka-Kiprana Eroglua, kojeg Ankara podržava u svemu tome. I ako Ankara ne promeni svoj stav situacija neće izaći iz ćorsokaka.

Grčko-kiparska strana ukazuje na težnju partnera u pregovorima da svedu da nulu ranije postignute dogovore, pošto su oni pretpostavljali izvesne ustupke s tursko-kiparske strane. Turci-Kiprani pokušavaju da predstave vladu Republike Kipar kao osvajače i tlačitelje, samim tim stvarajući fobiju među stanovnicima severa ostrva u pogledu ujedinjenja. Ovakva taktika takođe treba da dovede u zabludu i međunarodnu zajednicu, jer svu odgovornost za statusquo Turci-Kiprani pokušavaju da prebace na Republiku Kipar. S ovakvim pristupom se, naravno, problem ne može rešiti.

A evo šta povodom trenutne situacije misli drugi sagovornik „Glasa Rusije“ – poslanik desničarske partije (Turska republička stranka – Ujedinjene snage) i predsednik Ustavnog komiteta parlamenta nepriznate TRSK Asim Akansoj.

- Nalazišta gasa koja su otkrivena u blizini kiparske obale ponovo su podsetila međunarodnu zajednicu na potrebu za rešavanjem kiparskog problema. I u uslovima ovih novih regionalnih realija mi danas, kao nikad ranije, možemo da dobijemo stimulans za rešavanje problema. Međutim, pritom je krajnje važno da u upravljanju budućim jedinstvenim Kiprom u potrebnoj meri učestvuju obe zajednice ostrva: grčka i turska. Zasad ovo pitanje nije rešeno.

Danas se turska strana nalazi u ranjivom položaju. I ključ je u ravnopravnosti prilikom donošenja odluka. Pitanje razmene teritorija se nalazi u drugoj ravni i može da sačeka, pošto se pitanje o podeli zemlje ne može brzo rešiti. Zbog toga se ne treba usredsređivati samo na to, tim pre što ovo pitanje nije državnog, već više međunarodnog karaktera.

Vrlo su važni stavovi zemalja-garanata. Najnovije oštre izjave turskog premijera Erdogana, po mom mišljenju samo negativno utiču na perspektive rešavanja kiparskog problema. Istorija je pokazala da kruti stavovi nikuda ne vode. Do sada je Kipar bio polje sukoba između Turske i Grčke. Mislim da problemi treba da se rešavaju uz učestvovanje država-garanata u okviru UN.

Da li treba da prođe još 40 godina da bi se rešio kiparski problem? I u turskom, i u grčkom delu ostrva se nadaju da ne treba. Ali put za ostvarenje ove nade tek treba da se pronađe.

Amur Gadžijev, Tural Kermov,