Vučić podsetio na Nikolu Pašića – „sa mnom se tako ne razgovara“»

Sudbina je tako htela da se Srbija baš na stogodišnjicu od austrougarskog ultimatuma iz 1914. godine ponovo našla u situaciji da se brani od nekih novih ultimatuma. Međutim, kako smo videli, i današnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, upravo na mestu obeležavanja tog istorijskog događaja, isto kao i ondašnji premijer Nikola Pašić, odbacio je mogućnost stranih ucena, rekavši da on „nikada ne bi dopustio da se sa Srbijom razgovara jezikom ultimatuma“.

U suštini, u proteklih sto godina se izgleda malo šta promenilo, u smislu da se i u kajzerovo doba, isto kao i u sadašnjem vremenu briselskih komesara, od Srbije zapravo tražilo odricanje od sopstvenog suvereniteta. Ako je to nekada bilo izraženo u zahtevu Austrougarske da njeni istražitelji vršljaju po zemlji, onda je savremeni analog toga - zahtev da se Srbija, protivno svojim legitimnim ekonomskim i političkim interesima, i suprotno svojoj mnogo puta izrečenoj želji, prikloni zapadnoj osudi Rusije, te da uvede sankcije svom strateškom partneru.

Naime, iako je premijer opovrgao da se i sada sa Srbijom bukvalno razgovara na taj način, najtiražniji beogradski mediji tvrde drugačije. Na primer, kako su saznale beogradske „Večernje novosti“ - „evroatlantske sile traže da Srbija okrene leđa Ruskoj Federaciji tako što će joj uvesti sankcije“, a za to je Srbiji navodno dat i konkretan rok do 1. septembra. Takođe se navodi još i to da će u suprotnom slučaju Brisel zaustaviti evropske integracije Srbije, a poslednje opomene koje stižu srbskom premijeru sa te strane sveta, po istim izvorima, predstavljaju jasno upozorenje Evropske unije i Sjedinjenih Država Vučiću, šta ga čeka ako ne raskine veze sa Putinom. Inače, slično tvrde i druge novine, poput recimo Informera, kome je, kako se navodi, „drugi čovek najmoćnije zapadne ambasade u Beogradu poručio da Srbija mora da osudi Rusiju ako hoće u Evropsku uniju“.

Prema tome, već iz tih nekoliko primera je očigledno da zapadni ultimatumi Srbiji itekako postoje i danas, a oni se samo još više zaoštravaju i dobijaju na težini. Pa ipak, i pored toga, u najnovijoj izjavi tim povodom srbski premijer je bio vrlo odrešit, kada je konstatovao da će „Vlada Srbije voditi politiku dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom“, isto kao što je još ranije precizno objasnio svoj principijelni stav da „Srbija ima svoju politiku koja drži do morala i do poštovanja svojih prijatelja koji nam nisu uvodili sankcije i nisu nas bombardovali, te sa kojima Srbija ima izuzetno uspešne ekonomske odnose“, što je uostalom potvrdio i sa iznošenjem neoborive činjenice da – „potekao gas Južnim tokom ili ne potekao, on obezbeđuje Srbiji 350 miliona evra.“

I zato, kada predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić umiruje građane da neće dozvoliti urušavanje ekonomskih i svakih drugih odnosa sa Ruskom Federacijom, u okolnostima kada Zapad pokazuje sve veću želju za konfrontacijom, tada sve više liči na Nikolu Pašića, zvanog Baja, svog slavnog prethodnika u fotelji srbskog premijera, koji je svojevremeno u teškim trenucima, tešeći zabrinuti narod, poručio okupljenoj masi ispred sebe – „Ne bojte se, dobro biti neće“.

A imajući u vidu jačanje zapadnih pritisaka, i pojavu suptilnih pretnji Beogradu, poput onih da srbska elita mora biti svesna posledica svojih odluka ako se okrene Moskvi, kao da sve više na aktuelnosti dobija i čuveni optimizam Nikole Pašića, koji je u naizgled bezizlaznoj situaciji rekao - „Spasa nam nema, propasti nećemo.“

Ratko Paić,