Libija je mogla da ostane bez prestonice

Tek trećeg dana pošlo je za rukom da se lokalizuje požar na velikom naftnom skladištu u blizini Tripolija. Plamen je zaustavljen kada je u borbu protiv požara uključena italijanska avijacija. Italija, jedan od glavnih uvoznika libijske nafte, uputila je vatrogasne brigade radi pružanja pomoći u borbi sa vatrom. Lokalni vatrogasci nisu bili u stanju da izađu na kraj sa situacijom.

Plamen je zahvatio dva rezervoara od po 10 miliona litara svaki. Postojala je opasnost od ponovnih eksplozija. U tom slučaju, govorili su eksperti, mogle bi da budu razorene zgrade u pračniku od pet kilometara. U nekim kvartovima Tripolija uvedeno je vanredno stanje.

Između ostalog, probelmi sa kojma su se suočili libijski vatrogasci delimično su vezani za nedostatak savremene snažne tehnike. U blizini mesta gde je plamtela vatra, trajale su borbe među konfrontiranim oružanim grupacijama.

U nedelju uveče gorivni rezervoar koji se nalazi pored autoputa iz međunarodnog aerodroma, pogodila je raketa. Ukupno se u naftnom retzervoaru drži preko 90 miliona litara goriva. Eksperti ističu da kada ne bi bio lokalizovan požar, Libija bi u suštini mogla da ostane bez prestonice, pošto bi veliki deo grada bio nepogodan za život.

Govori glavni naučni saradnik Instituta za orijentalistiku RAN Anatolij Jegorin:

- Razume se, u prvom redu postradala je infrastruktura grada i ekologija. Šteta je ogromna. Što se tiče političkih posledica, principijalne promene ne treba očekivati. Libija je degradirala toliko da nema više kud. Pa i na ekonomiju se to osetno neće odraziti. Posle revolucije naftni i gasni sektor u velikoj meri se našao u privatnim rukama, a prihodi od prodaje nafte i gasa uglavnom idu gde bilo, samo ne na podršku ekonomije zemlje, kao što je to bilo za vreme Moamera Gadafija.

Situacija u skladištu nafte je upečatljiva kulminacija haosa koji je svojevremeno započeo NATO bombardovanjem, izjavio je za Glas Rusije bivši savetnik Moamera Gadafija Jusef Šakir:

- Libiju je obuhvatilo nekakvo bezumlje, koje je izazvao rat iniciran od strane Zapada. SAD i Evropa su uništili libijsku državnost, zatim su ostavili zemlju samu sa njenim problemima. Pri tome do danas uz spoljnu podršku ovamo u potocima stiže oružje iz Sudana, Turske i Katara. Indikativno je da su svojevremeno Moamera Gadafija optuživali za ubistvo formalno „civilnih“ lica – ustanika. Sada armije više nema, a isti ti „civili“ se bore, ubijaju, uništavaju sve na svom putu.

I razume se, nikakvu demokratiju Libija nije dobila. Pretpostavljalo se da će u zemlji biti novi parlament evropskog tipa. I gde je on? Nikome nije potreban. Svako teži da uspostavi svoju sopstvenu vlast. I to je demokratija koju su nam utvrdili?

Situacija u Libiji i dalje degradira – konstatovao je povodom poslednjih događaja ruski MIP. Resor je istakao da u nastaloj sitauciji kod mnogih objektivnih posmatrača se postavljaju zakonita pitanja da li je takav razvoj za Libiju hteo Vašington i niz zapadnoevropskih prestonica, kada su pre tri godine bombardovali zemlju radi njene „demokratizacije“.

Andrej Ontikov,